Proces liberalizacije regionalnog tržišta električne energije se ne može desiti preko noći, a rezultati ne moraju uvek da budu pojeftinjenje i bolje usluge.
Glavne karakteristike regionalnog tržišta trenutno su da nema gradnje baznih elektrana, da se gradi samo ono za šta država daje subvencije, a to su obnovljivi izvori energeije, kao i da zaštita životne sredine zahteva velika ulaganja, a finasiranje se teško obezbeđuje, zaključci su sa 5. Međunarodne konferencije Regionalno tržište električne energije, koju je internet portal Balkanmagazin – www.balkanmagazin.net organizovao u saradnji sa javnim preduzećem Elektroprivreda Srbije i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.
Učesnici konferencije posebno su istakli i to da nema uslova da se ukine regulisanje cena električne energije u Srbiji u ovom trenutku i da se mora nastaviti dosadašnja politika postepenih korekcija, ako je maloprodajna cena struje za domaćinstva ne samo niža od tržišne, već i od ekonomski opravdane cene. Iako to pogoduje svim potrošačima, od kojih većina nije socijalno ugrožena, posledica je nerazvijeno tržište električne energije i nezainteresovanost investitora da grade nove elektrane…
Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS), istakla je da je naša zemlja uradila dosta za razvoj tržišta električne energije, ali ne sve. Kada je reč o nezavisnost operatora prenosnog sistema, Elektromreža Srbije (EMS) je uradila sve što je mogla, a naredni koraci moraju da se rešavaju na višem nivou.
Hadžibabić je navela da je licencirano 106 snabdevača, od toga 43 za trgovinu električnom energijom na veliko, ali da je aktivnih samo 60, dok ostali čekaju da se nešto promeni. Pri tome, samo 12 trgovaca snabdeva krajnje kupce.
Ističući da je daleko najrazvijenija aktivnost tranzit električne energije, i to pravcima severoistok i jugozapad, kao i da je glavna karakteristika veliko učešće malog broja učesnika, Hadžibabić je podsetila da je maloprodajno tržište liIberalizovano 2008. godine, kada je dato pravo da se bira snabdevač svima osim domaćinstvima, koja su to pravo dobila 2015., a da je oko 44 odsto finalne potrošnje stvarno na tržištu.
“Dobro bi bilo za zemlju da dostignemo tržišnu cenu. Ali, najsiromašniji to ne mogu da plate, pa moraju da se zaštite energetski ugroženi kupci. Međutim, ako moramo penzionere da zaštitimo, ne moramo one druge… Urađena je studija kako bi se videlo u kakvoj situaciji bi bio kupac ako bi regulacija bila ukinuta, da li bi se imao šansi da se snađe na tržištu ili će ga neko ucenjivati. Zaključak je da se nisu stekli uslovi za prestanak regulacije, pa i dalje ostaje strategija da se pomalo povećavaju cene, da to radi Elektroprivreda Srbija (EPS) u dogovoru sa vlasnikom, a da onda AERS proceni koliko je to opravdano”, rekla je ona dodavši da je veliki problem to što se 68.000 građana prijavilo da su energetski ugroženi kupci, a procenjuje se da da ih ima 300-400 hiljada.
Održiv energetski sistem
Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine Elektroprivrede Srbije (EPS) istakao je da bez obzira na veliko povećanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije, udeo iz klasičnih elektrana u EU nije zanemarljiv – u 2015. godini je bio 44 odsto.
“Najviše novih elektrana koristi energiju vetra i sunca, ali se nastavlja gradnja i elektrana na ugalj. Menja se tehnologija, instaliraju se mnogo efikasnije elektrane. Želja kreatora energetske politike je da se obezbedi adekvatnost elektroenergetskog sistema, a važna je fleksibilnost novih kapaciteta. Elektroenergetki sistemi su prethodnih godina dosta ulagali i smanjili štetne emisije”, istakao je Vlaisavljević navodeći da ima rešenja i za gradnju baznih elektrana, koje možda ne bi koristile OIE. “Sve će na kraju da plati kupac. Nove kapacitete ne treba gledati samo iz ugla proizvodnje, već celog lanca snabdevanja. Srbija ima fid-in tarife ili subvencije, ali samo za jednu vrstu energije. Za vetar su, na primer, date subvencije za oko 500 MW. I, svaki kupac to vidi na računu, a ta stavka će drastično da naraste narednih godina za sve kupce u Srbiji”. On je dodao da se u Evropi daje ogroman novac za subvencije: “Nemačka je dala 2015. godine čak 22 milijarde evra. Ta količina novca je oborila veleprodajnu cene električne energije, pa nema računice da se grade velike elektrane. U takvim situacijama investitorima može da pomogne samo država subvencijama koje daje i za OIE. U Mađarskoj se tako donese leks specijalis i gradi se nuklearka, slično rade i Velika Britanija i Turska”.
Tina Jakaša, direktorka HEP Opskrbe navela je da je Hrvatska dobila zakonodavni okvir za liberalizaciju tržišta 2008. a prvi trgovci su se pojavili 2013. godine, u trenutku kada je bila velika razlika između maloprodajnih i velikoprodajnih cena. Prvi je na tržište ušao slovenački GEN I, pa nemački RWE, a onda je i Telekom rešio da prodaje struju.
“Svi su obećali popuste i niže cene, a na terenu je bilo potpuno drugačije. Slovenci su se fokusirali na privredu, a Nemci na domaćinstva. Konkurencija ima duplo veći rast od nas, ali i duplo više raskida kada kupci shvate da su prevareni”, istakla je Jakaša.
HEP posluje i u regionu, pa danas drži veći udeo tržišta u Sloveniji nego slovenačke firme u Hrvatskoj. Jakaša kaže da je HEP uspeo da nadoknadi prvi udar konkurencije i gubitak tržišta. U Srbiji se HEP fokusirao na privredu, a domaćinstva nisu predmet tržišne utakmice – dok ne dođe do liberalizacija cena.
“Dokazali smo da nacionalni operator može biti konkurentan i može se boriti na tržištu ako na svojoj strani ima proizvodnju”, istakla je Jakaša i dodala da HEP drži 85 odsto tržišta.
Objašnjavajući da je liberalizacija proces i da je svaka država na različitom nivou Jakaša je naglasila da smatra da “nacionalne elektroprivrede rade odlično svoj posao, da uvek može brže i bolje, ali sve to traje, i ne može se desiti preko noći”.