Foto: Direkt
Ako vam se čini da ste sve ovo već videli- ne čini vam se. Zato se i nismo uzbudili kada su prošle nedelje najavili nuklearni sukob i kraj sveta. Šta je jedna atomska spram armije naših parazita? Toliko smo oguglali da nam se brz kraj ne čini strašnim. Dođe više kao oslobođenje od muka.
Piše: Milanka Kovačević
Mada je vek prošao, nismo se mnogo promenili, ako krenemo od Domanovića, na primer. Kao danga nekada, i danas se svako poniženje ne samo opravdava, nego i sa radošću prima.
“I bilo je vreme da poskupi struja. Kao da je važno, malo ćemo da se stisnemo. Kod nas je i najjeftinija. Dosta smo mi trpeli da nam toliko štede pare, hoćemo da plaćamo više”, rekao je “slučajni prolaznik” u kameru.
A iz Elektroprivrede poručuju da je poskupljenje neminovno jer su u teškoj situaciji.
“Da sve zavisi od naše sposobnosti, imali bi i za izvoz. Nego, do vas je. U stvari do onih koji su gradili termoelektrane koje su sad toliko stare da im je sreća što smo tu da ih koristimo. Drugi bi ih bacili u staro gvožđe”, rekli su jahači energetskog sektora i krotitelji struja. Šta se desilo sa onim rekordnim profitima kojima su se koliko juče hvalili, Hamović bi ga znao.
U nedelji iza nas su i baju jedili. Tačnije, američki ambasador ga je opet dirao, pitao otkud mu toliko bogatstvo, da je ovaj morao da isuče sva oruđa- od mazalice do staše.
“On će meni da dira milione, kao da mi je to sa neba palo. Pa ja krvavo radim svih ovih decenija da sve pokrijem i sad se on, običan činovnik, našao da mi kaže koliko bih ja trebao da imam. Pa ko još ovde živi od plate? Svi se snalaze, a ja kao prvi, moram da se snađem najbolje”.
Našem baji je u goste, direktno iz Rusije, stigao i drug Vulin sa instrukcijama. Čuli smo da će da nas brane dok ne lipšemo, pa nam nakon tih poruka nekako i taj atomski rat izgleda mnogo primamljivije.
No, dok ta pošast stigne do nas treba izgurati još neko vreme, zakrpiti tamo gde duva. U nedostatku novca može se dizati kredit.
Volšebno smo našli nekog voljnog da nam pare pozajmi. Da je ovo država sa institucijama, znalo bi se ko je kreditor. Ovako, privatna Vlada je svoju privatnu stvar, a to je zaduživanje nas, rešila ekspresno, kao da je sve jedna ruka pisala- odlučila, oglasila i sad čekamo da pare stignu da začepimo rupe do daljeg.
“Krediti su za nas- najbolje i najjače”, poručuje Radovan. “Samo seka-perse ne pozajmljuju. Najhrabriji se i preko jorgana šire”, poručio je naš prvi ministar oslobođen briga i razmišljanja. “Završio bi’ odavno na Sokocu da sam mnogo mislio”, mudro je zaključio ovaj junak naših dana koji je koliko prošle nedelje najavio da će na čistac isterati i javna preduzeća i minuse i neradnike. “Samo bi lud čovek jurio minus po ovoj hladnoći”.
Ako Radovan ne mora, Jablaničani preživeli klizište minus osećaju na sopstvenoj koži. Jasno im je da od države ništa ne mogu da očekuju. Uopstalom, preživeli su uprkos njoj.
Biblioteke su imale više sreće, u njihovu zaštitu je ustao visoki predstavnik. Posle se Željka bunila da se ovaj meša tamo gde mu nije mesto samo da ispadne da oni nisu sposobni za dogovor. I to baš kad im je krenulo. Kumovu slamu, pardon, zgradu su uspeli da uvale državi.
Pad ministra Nenada, sa druge strane, preti da postane ozbiljan po njegovo zdravlje. Zato se kao imela privija uz baju. Za takvu munju ispada da poslednje utočište nije patriotizam nego trotoar pred sudom. Elem, treći put je izgleda slepa ulica pa sa Banjcem ispipava gde bi mogli da nađu pristupnu saobraćajnicu.
Iskustvo nas je naučilo da iza svakog našeg prvaka i njegove velike ljubavi prema domovini, stoji neki posao i novac koji će iz toga u džep da strpa.