 i dođoh na red.Sjetih se da je ovaj frizeraj nekada bio u sastavu preduzeća „Relax“.){kind=link}
Krenem na šišanje. Odnosno, da mašina „pokupi“ na nulu ono što je ostalo na glavi. Od nekoliko frizeraja u centru grada odaberem onaj u Titovoj ulici, ispod sata, kako su ga Banjalučani nazivali. Dvije zaposlenice i nisu imale nešto previše posla, pa su „okretale“ i priču o aktuelnim političkim temama (da ih sada ne pominjem) i dođoh na red. Sjetih se da je ovaj frizeraj nekada bio u sastavu preduzeća „Relax“.
piše: Mišo Vidović
„Da li je samo ovaj salon ostao od nekadašnje firme“, upitah.
„Ma da… Jeste…“, glasio je pomalo mrzovoljan odgovor zaposlenice koja, prema slobodnoj procjeni, treba raditi još pet-šest, a možda i koju godinu više do kakve-takve penzije. Iako vidim da nije baš adekvatna tema, nastavljam.“Pa, šta bi od onakve firme i onog salona u Gospodskoj ulici?“ – „Šta bi? Valjda i sami znate“.
I tu se razgovor završi, jer se okonča i moje „šišanje“. Put me nanese do Ulice Veselina Masleše, odnosno Gospodske, gdje se nekada nalazio onaj veliki salon ili kako su ga zvali, kuća ljepote-frizerski i brijački salon, pediker, kozmetički salon, itd, itd. Sjetih se jedne storije koja se prepričavala među rajom po gradu, nakon što je otvoren ovaj objekat. Kako sam čuo tako i prenosim, ili kako sam „kupio“, tako i „prodajem“. Navodno se na vratima objekta pojavila nekakva „gospoja“- napucana, na njoj bunda do zemlje, raskopčana, da se oko vrata vidi kako izgleda „pokretna zlatara“, pa direktno s vrata: “Da li se ovdje možda puče čibe!?“
Ostalo je (ne)poznato da li je „gospoja da li se ovdje puče čibe“, dobila adekvatnu uslugu, ali se osamdesetih godina postavilo pitanje da li u ovom objektu treba egzistirati sauna!?
„Iako je idejnim i izvedbenim projektom predviđeno da se u kući ljepote izgradi osim frizerskog, brijačkog i kozmetičkog salona, masaže, pedikernice, i sauna, ove posljednje neće biti. Neki su protiv nje bili, navodno, zbog nemorala, a drugi, jer se sadržaj ne uklapa u Ulicu Veselina Masleše“, „odgovorio“ je banjalučki „Glas“ od 17. januara 1985 godine. Novinar „Glasa“, dodaje: „Kao da saunu nemamo na pragu, nadomak Banje Luke u hotelu `San` u Laktašima“, ali i konstatuje da je „zanatsko-frizerska radna organizacija dobila još 600 kvadratnih metara korisnog radnog prostora.“
Autor: Impuls