Cveće, sveće i poruke hrabrom novinaru na mestu zločina u Amsterdamu (foto: Jutjub)
Jedan od najhrabrijih evropskih novinara preminuo je pošto je na njega pucano u Amsterdamu. Mediji njegovog ubicu dovode u vezu sa šefom narko-kartela. Porodica novinara nastavila je njegovu životnu misiju da pomaže u razotkrivanju zločina – dok je bio u bolnici, prikupljeno je milion evra za pomoć u rasvetljavanju nestanka jedne Holanđanke
Holandski novinar Peter R. de Fris (64), koji je decenijama javnost upoznavao sa nekim od najopasnijih evropskih kriminalnih klanova i učestvovao u razotkrivanju brojnih zločina, preminuo je juče, devet dana nakon što je u njega pucano ispred televizijskog studija u kome je te večeri gostovao.
U njega je 6. jula pucano posle gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji. Novinar je pogođen sa pet metaka, od kojih ga je jedan ranio u glavu, posle čega je u teškom stanju prevezen u bolnicu.
Veza ubice sa šefom narko-kartela
Peter R. de Fris, koji je zbog hrabrosti i doslednosti bio veoma poštovan u svojoj zemlji, uporno je istraživao organizovane kriminalne grupe uprkos pretnjama koje je dobijao. Kako navode holandski mediji, postoje ozbiljne indicije koje osumnjičenog za napad na de Frisa, uhapšenog neposredno posle zločina, povezuju sa jednim od najvećih narko-bosova u Evropi Ridouanom Tahijem, za koga je i sam De Fris rekao da je na njegovoj listi za odstrel.
Naime, mediji navode da je osumnjičeni pucač rođak bliskog Tahijevog prijatelja i saradnika. Uz to, ubistvo de Frisa se uklapa u obrazac ranijih ubistva koje policija pripisuje Tahijevoj zločinačkoj organizaciji.
Kao motiv se najčešće pominje sudski proces, poznat pod imenom „Marengo“, koji se vodi protiv Tahija. Novinar Peter R. de Fris bio je savetnik Nabila B., ključnog svedoka u tom procesu. Nekoliko godina ranije ubijeni su brat i jedan advokat Nabila B.
U istrazi o napadu na De Frisa saslušano je na desetine svedoka, analizirani su i snimci nadzornih kamera. Samo sat vremena posle napada policija je uhapsila trojicu osumnjičenih, od kojih je jedan pušten dan kasnije.
U pritvoru su se našli Delan G. (21) iz Roterdama, za koga se sumnja da je pucao, i 35-godišnji Poljak koji se sumnjiči da je vozio automobil prilikom bekstva sa mesta zločina.
Na osnovu razgovora sa porodicom Delana G, De Telegraf navodi da je osumnjičenom bilo ponuđeno 150.000 evra za izvršenje ubistva. Članovi porodice Delana G. rekli su holandskim medijima da su zaprepašćeni ovim slučajem.
Javno tužilaštvo u Holandiji povezuje napad na De Frisa sa organizovanim kriminalom, ali policija još uvek ne želi da iznosi detaljne informacije u vezi sa ovim slučajem.
Nekoliko dana nakon što je pucano u De Frisa, otkazano je snimanje u studiju RTL Boulevard zbog straha od napada. Do policije su, naime, došle informacije da u holandskom podzemlju vlada nezadovoljstvo zbog izveštavanja medija o zločinu i svaljivanja krivice na Tahija, te da postoji mogućnost napada na studio raketnim bacačem ili automatskim oružjem.
POSLEDNJIH GODINA U EU UBIJENA ČETIRI NOVINARA
Generalni sekretar Reportera bez granica Kristof Deloir, izražavajući zabrinutost za novinare u Evropi, istakao je da je De Fris četvrti novinar u poslednje vreme čije se ubistvo može povezati sa organizovanim kriminalom. Pre njega ubijeni su Dafne Karuana Galicija na Malti 2017, Jan Kucijak u Slovačkoj 2018, te Jorgos Karaivaz u Grčkoj u aprilu ove godine.
Prema Indeksu slobode medija Reportera bez granica, Holandija se nalazi na šestom mestu od 180 zemalja.
Podrška svedocima i žrtvama
Peter R. de Fris bio je jedan od najpopularnijih istraživačkih novinara u Holandiji i radio je na više od 500 slučajeva ubistava. Pisao je i o otmici magnata pivske industrije Fredija Hejnekena, učestvovao u raskrinkavanju tajnih kontakata u kraljevskoj porodici i radio na razotkrivanju zločina šefova holandskog podzemlja.
De Frisu su pretili neki od najvećih kriminalaca u Holandiji, među kojima je i Vilem Holeder, otmičar Hejnekena.
De Fris ne samo da je istraživao organizovani kriminal i nerešene slučajeve teških zločina već je organizovao i podršku porodicama žrtava kriminala.
Poslednje što je pokrenuo u vezi sa tim bila je kampanja prikupljanja novca za pomoć u otkrivanju informacija o Holanđanki Tanji Groen, koja je nestala posle studentske žurke 1993. godine, kada je imala 18 godina.
De Fris je želeo da prikupi milion evra za fond iz kog će se novac davati onima koji imaju važne informacije o ovom slučaju.
Dok je novinar bio u bolnici, njegova porodica je, uz podršku holandskih medija, nastavila kampanju prikupljanja novca u želji da ostvari De Frisov san. Novac je prikupljen dan pre nego što je novinar preminuo.
De Fris je i pre toga radio na rešavanju slučajeva ubistava koja nikad nisu rasvetljena. Njegova emisija „Peter R. de Vries: Crime Reporter“ imala je presudnu ulogu u rešavanju više od 10 ubistava tokom 17 godina emitovanja.
Epizoda o slučaju Natali Holivej, u kojoj je za njen nestanak optužio Jorana van der Slota, bila je najgledanija u Holandiji, izuzimajući prenose sportskih utakmica. Za ovo istraživanje De Fris je dobio i nagradu Emi, koja je u televizijskoj industriji ekvivalent Oskaru.
De Fris je bio čovek na koga su žrtve kriminalaca ili oni koji su pomagali u rasvetljavanju zločina mogli da se oslone. Između ostalog, i zato ga je premijer Holandije Mark Rute posle ranjavanja nazvao „nacionalnim herojem“.
Holandski kralj Vilijem Aleksander prošle nedelje je ovaj slučaj okarakterisao kao „napad na novinarstvo, kamen temeljac države, a time i napad na vladavinu zakona“.
Iako je tokom života dobijao pretnje, i pored toga što su ubijani ljudi koji su zajedno s njima radili na razotkrivanju zločina, Peter R. de Fris nije želeo da ima obezbeđenje.
U jednom intervjuu je rekao: „Ako imate policiju sa svoje leve i desne strane, neko i dalje može da vas upuca spreda.“
De Fris će ostati zapamćen kao hrabar, dosledan i pošten novinar, borac za pravdu i jedan od ključnih aktera u rešavanju velikih slučajeva holandskog i evropskog podzemlja.
Ostao je do kraja života veran devizi koju je često isticao u javnim nastupima: „Na kolenima nikada nećemo biti slobodni“.
LAŽNI UTISAK O SMANJENJU KRIMINALA U HOLANDIJI
Iako statistički podaci pokazuju da se broj zločina u Holandiji poslednjih godina smanjuje, kriminal u toj zemlji postaje sve brutalniji. Profesor krivičnog prava Sven Brinkhofpotvrđuje da u „svetu trgovine drogom i oružjem, kriminalci postaju grublji“ uprkos tome što statistika stvara pozitivnu sliku.
„Dobro je da je policija otkrila da organizovani kriminal raste, internacionalizuje se i jača. I sam sam bio zapanjen nasiljem za koje su ljudi sposobni. Planirana su najgroznija dela“, rekao je Brinkhof. On ubistvo De Frisa povezuje sa procesom „Marengo“ zbog prethodnih slučajeva ubistava povezanih sa ovim suđenjem.
Brinkhof navodi da trgovina drogom nije opala, a da sa njom raste i nasilje. Ipak, tvrdi da Holandija nije narko-država, kako su je prozvali pojedini mediji, jer „policija i sudstvo marljivo rade na borbi protiv organizovanog kriminala“.
Izvor: Cenzolovka
