Džejmi Oliver ima razloga za zadovoljstvo od kako su vlasti uvele porez na šećer koji je odavno zahtevao. Možda nas je nerviralo njegovo slavlje, ali da možda nije u redu reći da nas nervira Džejmi Oliver, koji je toliko učinio za našu decu i sve tako to? Ili jeste u redu jer je tako užasan? Odgovor na ovo pitanje od vanvremenskog značaja pokušaće da daju Sem Volfson i Džoel Golbi: Da li je Džejmi Oliver nešto najgore?
Kad danas čitamo članak o Kejt Milet objavljen u Timeu, uviđamo da je mnogo toga ostalo nepromenjeno, bar što se tiče zakonodavstva: mnogi feministički zahtevi iz 1970. godine – ravnopravnost u zaradama muškaraca i žena, pravo na abortus, podrška države u staranju o deci – delimično su ispunjeni ili uopšte nisu ispunjeni. Ono što se promenilo jeste kulturni ton; malo je verovatno da bi u današnje vreme bilo koja ozbiljna novinska kuća olako shvatila, kao što je to učinio Time, priznanje profesora fakulteta da bi lepe ili ružne noge neke žene uticale na njegovu odluku da li da je zaposli ili ne.
Gdje počinje Drugi, tu prestaje nacija. Da bi se histerija održala Drugi mora biti demonski neprijatelj koji „napada“. Tome svakako pomažu teritorijalne razlike, jezici i slično. Na našim prostorima veliki Danilo Kiš svoj esej počinje riječima: Nacionalizam je, pre svega, paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja
Radnički pokret je daleko od ugašenog – ako ništa, porast radničkih protesta i mobilizacije zasnovane na klasi od 2008. godine signalizira da se plima mijenja
Povodom obilježavanja 21. godišnjice vojno-redarstvene operacije 'Oluja' Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) pokrenula je peticiju isprike onima koji su u njoj nevini stradali i onima koji su izgubili svoje najmilije i najvrijednije. Peticija i potpisi bit će dostavljeni predstavnicima udruga žrtava 'Oluje', koji još uvijek čekaju pravdu za zločine.
Marks usred diskusije o mejnstrim ekonomiji u Kapitalu iznosi zapažanje: „svaka bi nauka bila izlišna kad bi se pojavni oblik i suština stvari neposredno podudarali.“ Drugim rečima, stvari uglavnom nisu onakve kakvim se spolja, ili posredstvom našeg neposrednog iskustva čine. To je razlog naše potrebe za teorijom.
U novoj kulturi mogućnosti i modernih tehnoloških dostignuća, ljudi se međusobno razlikuju po stepenu obrazovanja, ekonomskom kretanju, zdravstvenoj zaštiti, političkim i drugim ambicijama, te u načinu života. Jake i stabilne države trude se da dobrom socijalnom politikom ublaže sve razlike među ljudima, ipak, mnoge rafinirane situacije još uvek su daleko od ravnopravnosti... Jedna od tih svakodnevnih razlika jeste i razlika među polovima, ali ne sa biološke strane, koja nam je dobro poznata i koja se smatra i prirodnom i normalnom.
Građanski rat bio je prvo oružano suprotstavljanje dviju glavnih ideologija XX. stoljeća: komunizma i fašizma; a španjolsko je tlo bilo izabrana scena sukoba. Stoga je borba imala važnu internacionalnu ulogu
