Kao odgovor na krizu i otuđene centre političke i ekonomske moći, u Holandiji su pokrenute radikalne društvene promene odozdo, od strane običnih građana. Deo novog društvenog koncepta „Holandija u zaokretu“ je i samoupravljanje u preduzećima, koje uz drugačiju organizaciju i radnu kulturu nego u bivšoj SFRJ, kao i uz podršku novih tehnologija – donosi odlične rezultate!
Naglašavanjem self-a i potrebe za samoostvarenjem, autori smatraju da su sklonosti pojedinaca da djeluju u zajedničkom, društvenom interesu sve manje, dok se sve više ističe individualizam i samostalno postignuće.
Baš kao što je to pretpostavio Niče pre 150 godina, njegova misao je i dalje aktuelna, nudeći utehu savremenom čoveku koji, danas možda više nego ikada pre, živi u strahu od neuspeha, objašnjavajući da najveće životne nagrade proizilaze iz suočavanja sa nedaćama.
Sistematsko uništavanje bibliotekarskog fonda neizostavno je pratilo smene režima u svim državama nastalim iz bivše Jugoslavije. No dok je taj “libricid” u Hrvatskoj dobro dokumentovan, u Srbiji je to još uvek tema kojoj se pridaje malo pažnje. Ovo se odnosi čak i na fondove koji nisu zamenjivi “novom literaturom”.
Često sam razmišljala o tome kako bi trebalo da izgleda obrazovanje deteta. Mislim da bi bila potrebna jedna vrsta osnovnog obrazovanja, vrlo jednostavnog, gde bi dete naučilo da živi usred svemira, na planeti čije će resurse, kasnije, morati da štedi, da zavisi od vazduha, vode, od svih živih bića, i da najmanja greška ili najmanje nasilje može sve da uništi.
On je, baš kao i Lorka, radikalno kontra opšteprihvaćene nacional-religijske dogme. On je zbog toga, baš kao i Lorka onomad u Španiji, trn u oku svakom zatucanom, primitivnom tokmaku na prostorima bivše Jugoslavije. On svojim radom, baš kao i Lorka, pravi veću štetu i efektivnije se bori protiv našeg sveprisutnog nacinalističkog religijskog ultra-konzervatizma i fundamentalizma nego bilo koja druga kulturna, intelektualna ili politička institucija.
Danas pacijenti pričaju o konzumiranju organske hrane, tvrde da su intolerantni na glukozu, alergični na gluten, iako analize i testovi pokazuju da nisu. Opsednutošću zdravom ishranom zapravo kriju strah od konzumiranja visokokalorične ili nekog drugog tipa hrane, koja će ih učiniti „prljavim i bolesnim“. „Zdrava ishrana je bolja za nas, ali postoji ekstrem; sve što je ekstremno je toksično.“
Ali zaista, kad su ljudska bića pretvorena u potrošnu robu, kakvi njihovi razgovori i mogu biti nego trivijalni? Kad bi roba u samoposluzi mogla govoriti, zar ne bi pričala o kupcima, o trgovačkom osoblju, o vlastitim nadama da će biti prodana po visokoj ceni i razočarenju kad postane jasno da se uopće neće prodati? (Erih From, Izbegavajte društvo trivijalnih ljudi)
