Dobar je to posao. Ponedeljkom spali Mileja, sredom Vitmena, petkom Foknera, spali ih u pepeo, a onda spali i pepeo. To je naš zvanični slogan, kaže Montag u knjizi Reja Bredberija.
U delu Farenhajt 451 knjige su spaljivane radi ideje: ljude čitanje čini nesrećnim i budi loša osećanja. Dok Montag nije prekršio pravilo koje je godinama poštovao i zakon koji je sprovodio. Naime, čitajući knjige koje je kasnije spaljivao, shvatio je njihovu pravu vrednost.
Oni i njihova dela su goreli i do poslednjeg dana ostali neshvaćeni.
Heliocentrična slika sveta – u potrazi za istinom
Dok su mnogi bežali za slobodom, Đordano Bruno od svojih ideja nije odustao. Hrabro govori o heliocentričnom sistemu Nikole Kopernika i daje svoju teoriju o kretanju nebeskih tela. Dok je crkva smatrala da se Zemlja nalazi u središtu Univerzuma, Kopernik je govorio kako je Sunce u središtu.
Nasuprot njihovim činjenicama Bruno dopunjuje teoriju Kopernika slažući se sa njim da se Zemlja okreće oko Sunca i oko svoje ose.
Međutim, Bruno smatra da je univerzum beskonačan i da ima života kako na našoj tako i na drugim planetama.
Postoji niz ideja zbog kojih je optužen za jeres. Neke od njih su:
1. Izjava o „dva stvarna i večna principa postojanja: duša sveta i izvorna materija iz koje su bića izvedena.“
Da li je svet i ljude stvorio Bog ili su izvedeni iz materije? Ova činjenica se svakako kosi sa verovanjima Crkve.
2. Ideja da svaka stvarnost živi u večnoj i beskonačnoj duši sveta, uključujući i telo: „Nema stvarnosti koja nije praćena duhom i inteligencijom.“
Beskonačna duša u vidu materije koja kruži u prirodi, beskonačna duša koja ne odlazi u Pakao već se vraća u novom obliku na ovaj svet nakon smrti. Govorio je kako svet poseduje dušu kao i čovek i nazvao je Anima Mundi.
3. Označavanje zvezda kao „poslanika i predvodioca puteva Boga.“,
Na jako deskriptivan način prikazao je slike Saturna, Jupitera, Marsa, Sunca, Venere, Merkura, Meseca u 49 planetarnih slika.
4. Suprostavljanje doktrini Sv. Tomasa o duši, duhovna realnost držana u zatočeništvu u telu koja se ne smatra oblikom ljudskog tela.
Za razliku od Galilea koji je odustao od svojih istraživačkih radova i stavova da je Zemlja okrugla, Bruno ostaje veran svojim idejama. Spaljen je na lomači od strane Inkvizicije.
Ako neko želi da misli kao većina samo zato što tako misli većina, to je dokaz njegove iskvarenosti i niskosti. Istina se ne menja zato što u nju veruje ili ne veruje većina ljudi.
Puritanci – život je prokletstvo
Sreća za puritance nije postojala. Oduzeli su sebi sve što se oduzeti moglo. Njihova ideja je bila da je Božji gnev stvorio pokletstvo na zemlji. Ideja puritanaca se svodila na pročišćavanje engleske crkve.
Postali su politički aktivni 1600-im kada su pošli stazama slobodnog čoveka ka Novom Svetu. Našli su svoj dom u Americi u okolini Bostona. U malom gradu Sejlemu koji je najpoznatiji po vešticama koje su lovili i kažnjavali.
Biblija za puritance je bila jedina knjiga, njihovo verovanje se zasnivalo na kalvinizmu. Pored 10 Božijih zapovesti pridržavali su se i kalvinističkomverovanju koje je opisano u 5 tačaka.
1. Smatrali su sebe robovima greha i moralno nesposobnim da prevaziđu sopstvene poroke.
2. Bog spašava samo izabrane. Još pre samog rođenja zapisano je da li će Puritanac otići u Raj ili Pakao. Bog bira da li će biti spašen ili proklet.
3. Isto tako se smatralo da je Isus stradao za izabrane i da je to Bog odredio i pre samog stvaranja Sveta.
4. Božija milost se ne može zaraditi ili odbiti. Bog je svojom voljom deli izabranima.
5. Samo izabrani imaju pravo i sposobnost da žive moralnim životom.
Pored ovih strogih zakona koje je sprovodila crkva nije ni čudo što se od obične groznice u Sejlemu rađa ideja da su se pojavile veštice. Veštice koje se protive svemu što je Sveto.
Smatralo se da će ih njihovo verovanje, čini i sam Đavo sprečiti da se približe Bogu. Strahujući za svoju veru otpočinju lov na veštice. Veliki broj nedužnih je stradao. Vešani su i spaljivani na lomači kako žene tako i muškarci, pa čak i deca.
U januaru 1697. Opšti sud Masačusetsa proglasio je dan posta zbog tragičnog i krajnje nezakonitog suđenja vešticama u Sejlemu. Tako se od jedne ideje o Novom Svetu, i miru na zemlji rodila ideja o vešticama koje bi im oduzele ne tako lak ali ipak miran život koji su vodili.
Hitlerov nov sistem obrazovanja – antiintelektualizam
Čovekova otkrića kao i težnja ka novim istraživanjima javljaju se pronalaskom vatre, tako je i Hitler želeo da otpočne svoj nov sistem obrazovanja paleći knjige koje je smatrao nepotrebnim, pa čak na neki način i štetnim.
Smetalo je ono što bi stalo na put edukaciji njegovih vojnika. Želju za ratovanjem, širenjem nacije Hitler konačno ostvaruje 10. maja 1933.
Podržavao je eugeniku, govoreći da se treba paziti Jevreja, da su oni najveći neprijatelji.
Deca su u školama učila o snazi tela, zanemerena je snaga duha, snaga slobodnog mišljena. Hitleru su bili potrebni dobri vojnici, a najlakše se mogao uspostaviti autoritet nad njima kad nisu bili naučeni da misle za sebe.
Propaganda je bila nov vid edukacije. Koristeći se plakatima koji su nosili poruke kao: „Omladina služi vođi: Svi desetogodišnjaci Hitlerove omladine“, „Ljudska degeneracija = Ljudska smrt“, „Deco, šta znate o Führeru?“ i sa sličnim, čak i uznemiravajućim porukama.
Jevrejski nos je širok pri kraju i izgleda kao broj šest.
Učili su nastavnici Hitlerovu omladinu kako da prepoznaju Jevreje. Dok je on palio poznata dela svetske književnosti napisana veštom rukom Alberta Anštajna, Franca Kafke, Džeka Londona, Tomasa Mana, Karla Marksa, Emila Zole, Marsela Prusta.
Danas kada vam je pružena mogućnost da iznesete svoj stav, naučite da je cenite: mnogi su stradali zbog toga.