Šta nuklearni ronilac, tehničar za vetro-turbine, profesionalni šetač kučića, somelije i balzamator imaju zajedničko? To što od njihovih zanimanja može dobro može da se živi u bogatom svetu, iako se ne pominju na uobičajenim listama najunosnijih profesija niti je široj javnosti poznato da za njima postoji prava pravcata jagma na razvijenijim tržištima.
Među tradicionalno najbolje plaćene poslove na svetu spadaju hirurzi, anesteziolozi, psihijatri, inženjeri naftnog rudarstva i kontrolori avionskog saobraćaja. Ova lista je manje-više slična na svim kontinentima, s malim promenama u odnosu na lokalnu potražnju, kao što je, na primer, pomama za zubarima i plastičnim hirurzima u Americi. Na prvi pogled, u samom vrhu najplaćenijih nema advokata niti menadžerskih pozicija, ali razlog leži u tome što zaposlenih sa ovakvim opisom radnog mesta ima previše, a u suštini samo retki među njima dobijaju plate koje značajno vade prosek i kasnije stvaraju „iskrivljenu“ sliku u javnosti.
Međutim, od početka novog milenijuma omasovljenje upotrebe informacionih tehnologija prouzrokovalo je velike turbulencije na globalnom tržištu rada, pa zbog toga danas više nikoga ne može da iznenadi podatak da programeri i data analitičari spadaju među traženije profesije. To se posebno vidi i na tržištima u razvoju, između ostalog i u Srbiji, gde profesionalce u ovoj oblasti najviše traže poslodavci iz inostranstva, dok istovremeno naši univerziteti nemaju kapaciteta da na vreme iškoluju dovoljno novih kadrova.
Prema podacima U.S. News među profesijama koje su u Sjedinjenim Državama bile deficitarne tokom prošle godine izdvajaju se digitalni kartografi, industrijski psiholozi, genetski savetnici, ultrazvukisti, tehnolozi nuklearne medicine, tehničari za vetro-turbine, analitičari informacione bezbednosti… Sve su to zanimanja koja do pre samo nekoliko decenija nisu ni postojala, a sada su veoma dobro plaćena i tražena, toliko da po završetku odgovarajućih studija ili kurseva, kandidati za ove poslove praktično odmah dobijaju sigurno radno mesto.
Ali izvan ovih oblasti, koje su nastale opštom tehnološkom modernizacijom poslovanja, postoji čitav niz delatnosti za koje verovatno nikad ne biste pretpostavili da za njima postoji prava pravcata jagma u svetu.
Usluge za klijente „na visokoj nozi“
U potrazi za najneobičnijim dobro plaćenim profesijama medijski izvori sa zapadne hemisfere pružaju puno informacija. Magazin Forbes i portal Salary.com godinama vrše istraživanja po ovom pitanju, pa se tako kod njih u samom vrhu nalazi profesija balzamatora. Eto jednog zanimanja koje je opstalo od sahranjivanja egipatskih faraona do danas, i koje je, zapravo, veoma dobro plaćeno – između 45.000 i 80.000 dolara godišnje. Umetnost prezervacije tela preminulih osoba od raspadanja veoma je cenjena na teritorijama u kojima su dominantni protestanti i rimokatolici. Plaća se dobro, između ostalog, i zato što se za njeno učenje prijavljuje jako mali broj kandidata – iz razumljivih razloga – a drugo, i zato što neophodne veštine mogu da se steknu samo kroz praktičan rad.
Imajući u vidu da je ovde reč o tržištima sa većim životnim standardom, do izražaja dolazi i briga za čovekove najbolje prijatelje. Među najpopularnijim zanimanjima koja u kratkom roku mogu da donesu velike prihode izdvajaju se čuvari i šetači pasa (i ne samo njih), za koje nije potrebno neko veliko predznanje, osim generalne naklonosti prema životinjama. Pritom, ne radi se samo o usputnim honorarnim poslovima za studente, već o specijalizovanim agencijama, čije usluge su sve skuplje što su bliže elitnim gradskim jezgrima.
Kada je o životinjama reč, posebno su na ceni treneri konja, i ne samo oni, već i svo pomoćno osoblje koje vodi brigu o rasnim grlima koja učestvuju na trkačkim nadmetanjima. Prosečna godišnja zarada ovih „jahača konja“ koji ne spadaju u džokeje, prema Salary.com, iznosi oko 54.000 dolara.
Među profesijama koje se vezuju za život na visokoj nozi izdvaja se i zvanje somelijea, u narodu poznatog i kao „probača vina“. Ovo zanimanje je postalo popularno i u našoj zemlji, naglim preporodom domaće vinske kulture, i osim većih vinskih kuća sve je prisutnije u ekskluzivnijim restoranima. Zvanje somelijea stiče se isključivo preko stručnih kurseva i za njega je potrebno imati istančano čulo ukusa, ali nikako ga ne treba mešati sa profesijom enologa, za koju je potrebno fakultetsko obrazovanje.
Vredno pomena je i zanimanje „profesionalnog kupca“ u ime drugog lica, najčešće neke „selebriti persone“ ili visokopozicioniranog menadžera koji nema vremena da lično obavlja svakodnevne kupovine. Forbes piše da se na ovaj način može prihodovati i preko 100.000 dolara godišnje, ukoliko je klijent posebno zahtevan i bogat.
„Morska“ zanimanja
Izvan poslova za bogataše, u rangiranju dobro plaćenih profesija uočavaju se određeni obrasci koji imaju najviše veze sa klimatskim i geografskim osobinama podneblja. Primera radi, zajedničko za čitavu Afriku je potražnja za stručnjacima koji dolaze iz poljoprivrednih i prehrambenih delatnosti, bilo da je reč o tehnolozima ishrane ili inženjerima poljoprivredne infrastrukture. Ovaj kontinent, baš kao i Australija, oskudeva još i u rudarima i rudarskim geolozima.
Azijske zemlje, Kina i Japan pre svih, u potrazi su za konzervatorima zemljišta, odnosno pripadnicima relativno mlade inženjerske profesije koja podrazumeva dugotrajnu i održivu zaštitu lokaliteta koji su nastradali usled prekomernog zagađenja, uticaja prirodnih faktora ili neplanske gradnje. Njihove veštine posebno su tražene duž japanske morske obale, gde moraju da se bore protiv konstantne erozije uzrokovane vetrovima i okeanskim talasima. Eto dobre prilike za studente Šumarskog fakulteta, jer se procenjuje da godišnja zarada u ovoj oblasti iznosi oko 65.000 dolara.
Negde u tom rangu kreću se i prosečne plate lučkih upravnika, mada nije zanemarljiva zarada ni u segmentu upravljača lučkim teretnim dizalicama. Morska sredina očigledno „proizvodi“ unosna i neobična zanimanja, jer je poprište nuklearnih ronilaca i podvodnih zavarivača – i jedni i drugi naplaćuju rad po utrošenom vremenu, s tim što nuklearni ronioci, specijalizovani za boravak u toplim vodama nuklearnih reaktora i ronjenje pod zaštitnom opremom, mere količinu svog posla i kroz registrovane milireme, odnosno izloženost radijaciji. Iskusniji među njima premašuju prihode od 100.000 dolara na godišnjem nivou.
Serviseri liftova kao programeri
Evo jednog zanimanja koje je veoma traženo na svim meridijanima u gradskim sredinama. Ne zahteva visoke škole, već zanatsko umeće, i esnafsko licenciranje u pojedinim zemljama. Reč je o inspektorima i majstorima za liftove. Njihovi godišnji prihodi u velikim gradovima poput Njujorka uopšte nisu mali i kreću se oko 63.000 dolara.
Marko Miladinović