Foto: NSUzivo
Ne, nisu ti životi izgubljeni, a nebrojeni drugi zanavek uništeni, zato što su ljudi bili na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Tragedija se desila zato što vlast postavlja pogrešne ljude na pogrešna mesta. Taj sistem nije zakazao, on radi ko podmazan. Parama podmazan.
Piše: Nadežda Milenković
Možda, da se mladi par poljubio malo ranije, da je devojka zastala dok je gledala u telefon umesto što je to radila u hodu, da se devojčica nije okretala za svakim psom na ulici a da je najmlađa među njima mogla da ubrza korak, ko zna da li bi baš njihova imena bila na spisku žrtava. Oni koji su ih voleli imaće ceo život da o tome razmišljaju. Nadajmo se da će ga imati i ono troje u bolnici.
Ali, ko god da se zatekao pod nadstrešnicom novosadske ž. stanice u sekundi kad se ona skršila, svakako bi moglo da se govori o ubistvu sa predumišljajem. Jer korupcija, svuda a posebno u građevinarstvu, jeste ubistvo sa predumišljajem, samo što su žrtve nasumične, a ne planski određene. Da se ne lažemo, ako pijan i drogiran sedneš za volan, ti si prihvatio mogućnost da nekoga ubiješ. Opijati nisu olakšavajuća okolnost, naprotiv, nije te neko drugi doveo u stanje slabog rasuđivanja. Ne, sam si se napio, baš kao što si sam uzeo pare da zažmuriš na jedno oko, da se ugradiš, da radiš jeftinije a naplatiš skuplje.
A ako je korupcija i motiv i sredstvo, izvršilac krivičnog dela mora biti vlast jer po definiciji bez nje nema ni tako velike korupcije. Džabe im sad „nemojte da politizujete tragediju“ i „vi lešinarite“. Vlast koja politizuje čak i boravak dece u vrtiću, a godinama prigodno lešinari nad (jednim jedinim) članom stranke koji je preminuo posle ondašnjih opozicionih protesta, stvarno ne bi smela da svaki svoj zločin brani optužbama za političarenje i lešinarenje. Pa ako dolazak mašina za rušenje beogradskog mosta, u noći tragedije u Novom Sadu, nije sadistička zloupotreba nesreće, šta je onda – progres?
Ali vlast u svojoj bezočnoj oholosti ide i dalje. Na mala vrata tabloidnih vratara protura „saznanja“ da je predsednik Srbije toliko nasekiran da sada čak pomišlja i da odustane od projekta EXPO, a možda i metroa. Zašto bi odustao? Zato što ima saznanja da bi i tu moglo biti sličnih, po njegov narod tragičnih posledica? Ako je tako, zašto odmah ne obavesti istražne organe? I zašto ne odustaje od Rio Tinta nego se odriče metroa koji je valjda bezopasan?
Ili zapravo samo suptilno preti da bi stvarna istraga u Novom Sadu mogla da naškodi pa je bolje da se ne čačka mnogo, a naročito ne duboko?