Najnovije istraživanje o rasprostranjenosti društvenih mreža pokazuje da je Facebook i dalje najpopularniji, ali da bi uskoro mogle da ga „smene“ aplikacije za besplatno komuniciranje koje zadaju velike muke telekomunikacionim gigantima, kao i platforme zasnovane isključivo na vizuelnim sadržajima. Povratak „slikovnoj“ komunikaciji na račun tekstualnih sadržaja nije jedini razlog za upitanost da li se uz tehnološku revoluciju odvija i svojevrsna „kontraevolucija“. Od „oskudice jezika“, mnogo veću zabrinutost izaziva „oskudica razmišljanja“ o sadržajima koji se plasiraju na društvenim mrežama.
Nekada su se o ljudima koji po ceo dan sede za kompjuterom zbijale šale na račun njihovog nedruštvenog ponašnja, a danas je situacija potpuno suprotna – stalna umreženost preko različitih gedžeta je postala merilo nečijeg društvenog života. Trećina čovečanstva, dakle oko 2,5 milijarde ljudi, koristi pametne telefone, ali nove generacije komuniciraju drugačije nego prethodne. Danas se radije kucaju poruke nego što se razgovara uživo i šalju vizuelni umesto tekstualnih sadržaja. Prevlast raznih smajlija, animacija i fotografija nad rečima ogleda se i na društvenim mrežama. Jedna od onih koje najbrže rastu je Instragram, na kojem se objavljuju isključivo fotografije i video klipovi, uglavnom bez mnogo teksta, osim heštegova čiji cilj nije objašnjenje vizuelnog sadržaja, već njegovo širenje do drugih korisinika.
Usled ovakvog, sve masovnijeg pristupa „slikovnoj“ komunikaciji, ne nedostaje podsmešljivih komentara da u jeku novih tehnologija, živimo ustvari u vreme „kontraevolucije“. No, bez obzira na koji način se plasira sadržaj na društvenim mrežama, podaci potvrđuju da su one postale nezaobilazan društveni činilac i destinacija za milijarde stanovnika ove planete. Nesporni dobitnici su tvorci i vlasnici društvenih mreža, koji su postali uspešni poslovni ljudi i gomilaju milione na svojim računima, a njihovo poslovanje je redovna tema u ekonomskim analizama.
Svetski ekonomski forum je nedavno, u saradnji sa sajtom Visual Capitalist, objavio podatke o rasprostranjenosti društvenih mreža u 2018. godini. Glavni kriterijum nije bio ukupan broj registrovanih članova na njima, nego broj aktivnih korisnika na mesečnom nivou. Facebook je, sa svim kompanijama i servisima koje je pripojio, ostao najdominantnija platforma na svetu. Koristilo ga je 2,2 milijarde ljudi mesečno, a njegovom poslovnom uspehu doprinele su prave akvizicije u pravo vreme. Facebook je, naime, pre nekoliko godina pripojio Instagram i WhatsApp, koji su sada među najpopularnijim online platformama. Instagram je u 2018. imao milijardu korisnika mesečno, a WhatsApp milijardu i po.
Najsjajnije zvezde i poneka padalica
Youtube je drugi na ovoj listi sa svojih 1,9 milijardi korisnika, a sledi ga već pomenuti WhatsApp. Međutim, ma koliko ova platforma za komunikaciju bila popularna a u zapadnom svetu se, praktično, podrazumeva, u Aziji to nije slučaj. U Kini se, na primer, za dopisivanje najviše koristi aplikacija WeChat. Ona nudi veoma raznovrsne sadržaje, od marketinških usluga do pristupa raznim javnim uslugama, kao što je zakazivanje medicinskih pregleda, plaćanje računa za struju i saobraćajnih kazni, rezervisanje prevoza i slično. WeChat ima veoma angažovanu i lojalnu publiku – njeni korisnici, kojih je više od milijardu, provode bar sat vremena dnevno koristeći ovu aplikaciju.
Konkurentski Viber, Telegram i Line imali su otprilike oko četiri puta manje korisnika od WeChat-a. Viber je, iz nekog razloga, najpopularniji u Istočnoj Evropi. Iz te kompanije tvrde da u Srbiji imaju tri miliona korisnika, što znači da 80 odsto vlasnika pametnih telefona upotrebljava ovu aplikaciju.
Jedan od favorita je i Reddit, koji je osnovan još 2005. godine kao veb sajt u vidu foruma. Njegovi korisici postavljaju sadržaje ali ih i međusobno komentarišu i ocenjuju. Vrednost Reddit-a procenjena je na 1,8 milijardi dolara. Ove godine imao je više od pola milijarde posetilaca.
Twitter važi, i to ne samo u Srbiji, za društvenu mrežu na kojoj se uglavnom polemiše o društvenim ili političkim događajima. Koriste ga građani koji su zainteresovani za dešavanja na javnoj sceni, ali i političari. Tvitovi pojedinih političara imaju dalekosežne posledice u svetu, a među najkontroverznijima su oni američkog predsednika Donalda Trampa. Već je svima, čak i onima koji ne provode život na društvenim mrežama, postala poznata njegova navika da se u časovima nesanice obraća javnosti, uglavnom ne birajući reči u svojim obračunima sa protivnicima.
Iako Tviter ima 300 miliona korisnika a njegov sadržaj često prenose i mediji, ova društvena mreža ne beleži toliko dobre poslovne rezultate kao njeni konkurenti. Analitičari vide razloge za takvu situaciju u sklonosti većine današnjih ljudi da radije prate „opuštenije“ teme, ali i u čestim zloupotrebama ove mreže kao što je organizovanje „bot naloga“ radi usmeravanja dijaloga kako bi se postigli ciljevi određenih interesnih grupa.
Snapchat je, pak, tragičar ove priče. Pomenuta mreža je okupljala uglavnom mlađu populaciju, sa tendencijom da se proširi i na druge segmente tržišta. Nesreća po njene tvorce je nastupila kada je pre tri godine Instagram uveo kategoriju nalik jednoj njihovoj i „oteo“ dobar deo Snapchat-ove publike. Posle toga, Snapchat-u je propao i pokušaj redizajniranja sajta, što je od ovog sjajnog nebeskog tela napravilo – zvezdu padalicu.
Sličan potencijal imao je nekada masovno rasprostranjen MySpace, koji je između 2005. i 2008. godine bio najposećenija društvena mreža, a danas ima samo 50 miliona korisnika, i to ne preterano aktivnih. Šest puta više korisnika ima čak i poslovna mreža LinkedIn, na kojoj su posetioci generalno suzdržaniji u svojim komentarima, pa su time i sadržaji manje atraktivni za privlačenje masovne publike.
Nije sve u društvenim mrežama, nešto je i u mozgu
Društvene mreže i način na koji njihovi sadržaji utiču na svakodnevno ponašanje ljudi, postale su i nezaobilazna tema u analizama o pozitivnim i negativnim posledicama po društvo. Sve češće se ističu negativni trendovi poput različitih prevara i zloupotreba, a naročito rizici kojima su izložena deca, pa do bizarnih slučajeva da u maniji slikanja „selfija“, pojedinci ginu jer u želji da po svaku cenu privuku pažnju izlažu opasnosti čak i sopstveni život.
Svedoci smo da su društvene mreže poprimile moć koja može uticati na cele zajednice, pa i na globalna kretanja. S jedne strane, one pružaju priliku za ujedinjenje i solidarnost mase inače nepovezanih pojedinaca u akcijama za bolje, humanije i pravednije društvo, a s druge strane za izrazitu manipulaciju ljudima zarad različitih političkih i ekonomskih interesa. Na žalost, do sada se pokazalo da senzacionalizam i lažne vesti imaju bolju prođu u stvaranju privida demokratije i podsticanju populizma u svaremenom svetu, te da društvene mreže nisu moćno oružje samo u predizbornim kampanjama, već i kada ustoličena vlast želi sebe da predstavi kao „autentičnog“ predstavnika naroda.
Društvenim mrežama su počeli pasionirano da se bave i psiholozi, pa su sve zastupljenija istraživanja o fiziološkim procesima koje izaziva aktivnost na društvenim mrežama, od onih koji podstiču negativne reakcije, uključujući i nove vrste zavisnosti, do drugih koji bude pozitivna osećanja i doprinose porastu poverenja među ljudima.
Dakle, čini se da suština aktuelnih polemika o tome da li su društvene mreže dobre ili loše nije u društvenim mrežama, već kao i uvek u – čoveku.