Odakle potiču ispravne ideje? Da li padaju sa neba? Ne. Da li su urođene u umu? Ne.
Odakle potiču ispravne ideje? Da li padaju sa neba? Ne. Da li su urođene u umu? Ne. One potiču iz društvene prakse, i samo iz nje; one potiču iz tri vrste društvene prakse, borbe za proizvodnju, klasne borbe i naučnog eksperimenta. Čovekovo društveno biće je ono što određuje njegovo razmišljanje. Jednom kada mase shvate tačne ideje karakteristične za naprednu klasu, ove ideje se pretvaraju u materijalnu silu koja menja društvo i menja svet.
U svojoj društvenoj praksi, ljudi se angažuju u raznim vrstama borbe i dobijaju bogato iskustvo, kako iz svojih uspeha, tako i iz svojih neuspeha. Bezbroj fenomena objektivnog spoljnog sveta se odražava u čovekovom mozgu kroz njegovih pet čula – vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira. U početku, znanje je perceptivno. Skok na konceptualno znanje, tj. na ideje, dešava se kada se akumulira dovoljno perceptivnog znanja. Ovo je jedan proces u kogniciji. To je prva faza u čitavom procesu spoznaje, faza koji vodi od objektivne materije do subjektivne svesti, od postojanja do ideja. Da li nečija svest ili ideja (uključujući teorije, politiku, planove ili mere) ispravno odražava zakone objektivnog spoljnog sveta još nije dokazano u ovoj fazi, pa nije moguće utvrditi da li su tačne ili ne.
Zatim dolazi druga faza u procesu spoznaje, faza koja vodi od svesti natrag do materije, od ideja do postojanja, u kojoj se stečeno znanje u prvoj fazi primenjuje u društvenoj praksi kako bi se utvrdilo da li teorije, politike, planovi ili mere ostvaruju očekivani uspeh. Uopšteno govoreći, one koje uspevaju su tačne, a one koje ne uspevaju netačne, i ovo je posebno tačno za borbu čoveka sa prirodom.
U društvenoj borbi, snage koje predstavljaju naprednu klasu ponekad pretrpe poraz ne zato što su njihove ideje netačne! već zato što u ravnoteži snaga uključenih u borbu, one, u tom momentu, nisu toliko moćne kao snage reakcije; dakle, privremeno su poražene, ali će trijumfovati pre ili kasnije.
Čovekovo znanje čini još jedan skok kroz test prakse. Ovaj skok je važniji od prethodnog. Jer samo ovaj skok može dokazati tačnost ili netačnost prvog skoka u spoznaji, tj. ideja, teorija, politika, planova ili mera formulisanih tokom reflektovanja objektivnog spoljnog sveta. Ne postoji drugi način testiranja istine. Štaviše, jedan i jedini cilj proletarijata u spoznavanju sveta jeste da ga promeni.
Često se do tačnog znanja može stići tek nakon mnogo ponavljanja procesa koji vodi od materije do svesti, a zatim natrag na materiju, tj. od prakse do znanja, a zatim natrag u praksu. Takva je marksistička teorija znanja, dijalektička materijalistička teorija znanja.
Među našim drugovima postoje mnogi koji još uvek ne razumeju ovu teoriju znanja. Kada ih upitamo o izvoru njihovih ideja, mišljenja, politike, metoda, planova i zaključaka, elokventnih govora i dugih članaka smatraju ovo pitanje čudnim i ne umeju na njega da odgovore. Niti shvataju da se materija može transformisati u svest i svest u materiju, iako su takvi skokovi fenomeni svakodnevnog života.
Zbog toga je neophodno edukovati naše drugove u dijalektičkoj materijalističkoj teoriji znanja, kako bi pravilno mogli da orijentišu svoje razmišljanje, postanu dobri u istraživanju i proučavanju i svođenju iskustava, prevlađuju poteškoće, počine manje grešaka, rade svoj posao bolje i bore se kako bi izgradili Kinu u veliku i moćnu socijalističku zemlju i pomognu širokim masama potlačenih i eksploatisanih širom sveta u ispunjavanju naše velike internacionalističke dužnosti.
Mao Ce Tung – maj, 1963.