U oblacima otrovnih gasova, bez adekvatne zaštite i odmora, odrasli i deca bi i po 12 sati rukama iznosili rude retkih metala koji su potom završavali u – našim mobilnim telefonima
Foto: scena iz filma “Blood in Mobile”
Konfliktni minerali nalaze se u džepovima, torbama i rančevima skoro svakog od nas. Vaš mobilni telefon i laptop rade zahvaljujući ovakvim materijalima. Nadimak „konfliktni“ duguju svom poreklu, zbog toga što su najveća nalazišta na svetu smeštena duboko u ratnim zonama država Centralne Afrike, najviše u DR Kongo.
Rudnike su do 2012. u najvećem delu ove zemlje kontrolisale paravojne formacije, koje su zastrašivanjem, ubistvima i silovanjem terale muškarce, žene i decu na rad u neljudskim uslovima, a od profita su kupovali opremu i naoružanje.
Početkom februara u javnosti se pojavila vest o još jednoj neočekivanoj odluci američkog predsednika Donalda Trampa, koja bi, ukoliko bude potpisana, omogućila elektronskim kompanijama da otkupljuju konfliktne minerale bez ikakve odgovornosti. Dokument koji bi predsednik SAD navodno trebalo da potpiše, a koji se pojavio u medijima, suspenduje deo akta o zaštiti potrošača u oblasti konfliktnih minerala na dve godine.
Gospodari rata
Kraj dvadesetog i početak dvadeset prvog veka bio je krvav period u državama centralne Afrike. Sukobi među državama i građanski ratovi, vojne i paravojne formacije širile su teror među stanovništvom sa jednim ciljem: kontrole nad bogatim resursima afričkog kontinenta.
U periodu od 1998. do 2008. godine u sukobima na ovim prostorima ubijeno je oko 5,4 miliona ljudi, procenila je međunarodna humanitarna organizacija International Rescue Committee, što ga čini najsmrtonosnijim konfliktom na svetu nakon Drugog svetskog rata.
Procvatom elektronske industrije otvorilo se ogromno tržište za metale iz dubine afričkih rudnika, a bogate kompanije nisu pitale za cenu. U ratom izmorenim zemljama strahovlast su u svoje ruke uzeli samoproglašeni vojni diktatori, mafijaški šefovi i pojedinci željni novca.
Desetine grupacija su ubijanjem, silovanjem i otimanjem zastrašivale meštane sela posebno u istočnom delu zemlje, kako bi ih naterali na rad u neljudskim uslovima rudnika. U oblacima otrovnih gasova, bez adekvatne zaštite, svetla, alata i odmora, odrasli i deca robovi su i po 12 sati neprekidno rukama iznosili vredne rude kako bi njihove porodice dobile komad hleba i ostale u životu sledeći dan.
Naravno, „prljavi“ minerali nisu direktno prodavani proizvođačima mobilnih telefona i laptopa. Kamenje je švercovano dalje iz Konga u susedne države, odakle je prodavano rafinerijama na istoku Azije. Ovde su se minerali „mešali“ sa drugim sirovinama i obrađivali u upotrebljive komponente, da bi se potom prodavali kompanijama u celom svetu.
Foto: © MONUSCO/Sylvain Liechti
Konfliktni minerali
Iako nisu jedini, epitet „konfliktni“ odnosi se pre svega na četiri elementa čija su nalazišta locirana u Kongu: tantal (Tantalum), volfram (Tungsten), kalaj (Tin) i zlato. Prva tri „zloglasna“ elementa u ovom kontektstu dobila su nadimak „tri T“.
Od svih navedenih, najveći problem i najmanje regulativa za transport i trgovinu ima zlato, koje je istovremeno i najkorišćeniji od ovih materijala. Ono se koristi zboh svoje sposobnosti da provodi elektrone, odnosno struju, i to mnogo bolje nego, na primer, bakarni ili aluminijumski provodnici. Ova karakteristika posebno je korisna u kompaktnim elektronskim uređajima poput već pomenutih mobilnih telefona, laptopova, tableta, fotoaparata i sličnih uređaja. Čak i jeftinije varijante uređaja sadrže pozlaćene kontakte za čipove ili baterije, a velike su šanse da, ako posedujete dobar par slušalica, on ima pozlaćen 3,5 mm „džek“.
Tantal je metal koji se izvlači iz tamnog minerala tantalita. Ovo kamenje je teško pa je posebno naporno izvlačenje rude, iz koje se dobije jako malo čistog elementa. Tantal se koristi pre svega za pravljenje tantal kondenzatora, verovatno najkorišćenijih kondenzatora u potrošačkoj elektronici. Ove komponente se upotrebljavaju u uređajima gde su brzina i kompaktnost od presudnog značaja, poput slušnih aparata, pejsmejkera i GPS uređaja, ali i mobilnih telefona, računara i digitalnih fotoaparata.
Ruda kasiterit je primarni izvor kalaja u Kongu, metala koji se koristi za lemljenje komponenti za elektronske ploče. Ovaj element takođe je u upotrebi, pre svega u SAD, za pravljenje konzervi i folije za hranu, ali i kao neophodan u proizvodnji PVC cevi ili boja visokog kvaliteta.
Volfram se kopa iz rude volframit, i koristi se najviše zbog svoje velike gustine i termičkih sposobnosti. Od volframa se prave vrhovi palica za golf, burgije i posebni mašinski brusevi. Takođe, volfram se koristi u proizvodnji protivtenkovske i municije za probijanje oklopa, a deo se koristi i u elektronici. Vaš telefon, na primer, ima volframa u sistemu za vibraciju.
Foto: Pexels
Dod-Frankov akt
Olakšanje situacije donela je reforma na Vol stritu. Zakon koji je 2010. godine potpisao tadašnji predsednik SAD Barak Obama, a izglasao američki Kongres, donekle je otežao kompanijama da kupuju minerale dobijene preko krvavih leđa afričkih robova.
Takozvani Dod-Frankov akt o zaštiti potrošača nalaže svim kompanijama koji koriste konfliktne minerale u svojoj proizvodnji da potrošače obaveste o njihovom poreklu. Štaviše, iste kompanije moraju i nadležnim organima slati godišnji izveštaj o metodama utvrđivanja porekla minerala, čime proces, makar u teoriji, postaje transparentan. Ovim se odsecaju kanali finansiranja oružanih bandi koje su širile strah u Kongu. Zakon je na snagu stupio 2012. godine, a rezultati su govorili za sebe.
Kako navodi istraživanje organizacije International Peace Information Service, do 2014. godine 70 odsto rudnika u regionu Kivu, najproblematičnijem delu zemlje pre donošenja rezolucije, bilo je slobodno od oružanih snaga. Daleko od toga da je akt rešio problem u potpunosti, ali je uveliko smanjen budžet oružanim paravojnim snagama. Veliki problem i dalje čini krijumčarenje minerala, posebno zlata, koje je kao dragoceni metal zakonski drugačije regulisan.
Od donošenja akta u SAD, koja je najveći proizvođač i potrošač elektronske opreme u svetu, slične akte je ispratila i Kina, a od 2016. godine i EU. Ovo je naravno predstavljalo udar na džep elektronskih kompanija, koje lobiraju da se ovakav akt suspenduje, navodeći da ima loš uticaj na ekonomsku sliku u svetu. Ukoliko se ispostavi da američki predsednik zaista potpiše suspenziju poglavlja 1502 Dod-Frankovog akta, kako ocenjuju svetski mediji, to bi moglo da znači i nove nestabilnosti u regionu.
Izvor: Elementarijum
Tekst: Boris Klobučar