Istorija novca je istorija borbi za kontrolu platnog sistema i emisija novog novca. Danas, kada i jedno i drugo kontrolišu bankari, jedini rezultat nastojanja centralnih banaka da podstaknu privrednu aktivnost je dalje uvećavanje nejednakosti, dok problemi ekonomske stagnacije i dolazeće klimatske katastrofe ostaju nerešeni. Poslednji je čas da se ovaj kartel razbije. To se može postići emitovanjem kriptovaluta centralnih banaka.
Bilo da prebacujete novac s računa na račun ili plaćate kafu debitnom karticom, sve vaše novčane transakcije prolaze kroz digitalni sistem koji je u celosti u vlasništvu bankara. Nešto što bi trebalo da bude javno dobro, kao što su putevi i kanalizaciona mreža, pretvorilo su u unosan bankarski kartel. Takođe, svaki put kada odobre novi kredit, bankari jednostavno dopisuju iznos kredita na stanje računa zajmoprimca i tako stvaraju novi novac. Dolari, funte, evri, jeni, nije važno koja valuta je u pitanju – najveći deo novca danas proizvode privatne banke, praktično ni iz čega.
Branitelji ovakvog sistema odgovaraju da su mogućnosti bankara za stvaranje novog novca ograničene pravilima centralne banke. Propisivanjem minimalnog udela bezbednih zaduženja (kao što su američke državne obveznice ili krediti pokriveni nekretninama) centralne banke ograničavaju proizvodnju novog novca. To je dobro rešenje u teoriji, ali kada nastupi kriza i ogroman broj dugova više nije moguće naplatiti, centralnoj banci preostaje da bira između puštanja banaka da propadnu i prihvatanja garancija koje brzo gube vrednost.
Zbog takve zavisnosti društva od bankarskog platnog sistema centralne banke od 2008. godine zasipaju novcem samo već bogate, dok svi ostali žive u svetu stagnacije i strogih mera štednje. Taj trend se intenzivirao otkako je počela pandemija. Uhvaćene u zamku, centralne banke više nisu sposobne da pokrenu ekonomiju i istovremeno zadrže finansijere pod kontrolom. Da bismo izašli iz ovog začaranog kruga potrebno je – verovatno ne i dovoljno – okončati dvojni monopol bankara na platni sistem i „drvo novca“. Ali kako ćemo to učiniti?
Postojeće kriptovalute koje nisu pod kontrolom države već ugrožavaju monopol bankara u platnom prometu, unutrašnjem i međunarodnom, ali u svim ostalim aspektima one nisu poželjna alternativa. Među brojnim nedostacima posebno se ističe nemogućnost da se ponuda kripto-novca prilagođava nivou ekonomske aktivnosti.
Da su takve valute bile prihvaćene pre pandemije, vlade ne bi bile u stanju da finansijski podrže firme i radnike koji su ostali bez posla. Što se tiče zemalja u razvoju koje se zadužuju u stranoj valuti, može se očekivati da će prihvatanje kriptovaluta kao sredstva plaćanja, što je nedavno učinio El Salvador, proizvesti više problema od dolarizacije.
Naš cilj treba da bude ukidanje monopola bankara na operacije plaćanja i stvaranje novog novca, ali tako da se njihova koncentrisana moć ne prenese na birokrate u centralnim bankama. Digitalne valute centralnih banaka izgrađene na transparentnoj tehnologiji kakvu koristi bitkoin mogle bi pomoći u ostvarivanju tri cilja: oslobođenja platnog sistema od rentijera, garantovanja pune transparentnosti u proizvodnji novog novca i demokratizacija pristupa plodovima „drveta novca“.
Zanimljivo je da je ideja o digitalnim valutama centralnih banaka sve popularnija kod finansijskog establišmenta, institucija kao što je Banka za međunarodna poravnanja, poznata i kao centralna banka centralnih banaka. Čuvari kapija finansijskog sistema prihvataju ideju o kriptovalutama centralnih banaka jer im je jasno da će ako ne požure to učiniti neko drugi – Kineska narodna banka čija je digitalna valuta u odmakloj fazi razvoja ili, što je mnogo zlokobnija opcija, velike tehnološke kompanije. Njihov cilj je da se uvođenjem digitalne valute sačuva postojeći monopol oligarha na novac. Zadatak progresivnih snaga je da preuzmu kontrolu i promovišu zajednički prosperitet i monetarnu stabilnost.
Prvi korak je odvajanje platnog sistema od bankarskog „drveta novca“. To se lako može postići ako centralne banke svim rezidentima (i nerezidentima koji često trguje sa rezidentima) automatski dodele digitalni račun, PIN i veb ili mobilnu aplikaciju koja omogućuje besplatne i trenutne prenose novca.
Takođe, pored plaćanja bez provizija, ponudili bi umanjenje poreske obaveze od, na primer, 5 odsto za sredstva na računima centralne banke, kao i druge poreske olakšice, čime bi se privukla neiskorišćena štednja iz komercijalnih banaka, a država bi dobila mogućnost naplate poreza unapred. U tom slučaju bi bankari morali da ponude zaista korisne i konkurentne usluge da bi uopšte ostali u poslu.
Što se tiče pitanja privatnosti, računi kod centralne banke bili bi anonimizovani tako da samo nezavisni ombudsman, funkcija kreirana u duhu nove podele moći, može ući u trag fizičkim licima koja su vlasnici računa. Ne treba zaboraviti da sadašnji platni sistem (sa strogim pravilima „upoznavanja klijenta“) ne nudi gotovo nikakvu privatnost.
Drugi korak je ukidanje socijalizma za najbogatije koji je uveden merama kvantitativnog popuštanja. Umesto da novac daju privatnim bankama koje ga pozajmljuju korporacijama koje ga koriste za kupovinu sopstvenih deonica i tako uvećavaju sopstveno bogatstvo bez jednog uloženog centa stvarnih investicija, centralne banke bi automatski uplaćivale mesečne iznose na račune svih rezidenata, a država bi na kraju godine oporezovala prihode najbolje stojećih građana. S promenama ekonomskih uslova menjao bi se i iznos takve direktne dividende.
Ovakav sistem treba izgraditi na blokčejn tehnologiji transparentnog distribuiranog knjigovodstva, slično onome što koristi bitkoin, iz dva razloga: rezilijentnosti i poverenja. Digitalne valute centralnih banaka biće izložene brojnim rizicima. Arhitektura distribuiranog knjigovodstva je otporna na napade hakera i fizička oštećenja. Pošto bi količinu novca utvrđivala centralna banka, ne bi bilo potrebe za „rudarenjem“ kao u slučaju bitkoina, pa bi se izbegla velika potrošnja energije koja ugrožava planetu. Takođe, podatak o ukupnoj količini novca u sistemu uvek bi bio svima dostupan, pa centralna banka ne bi mogla da generiše inflaciju i ostane anonimna.
Piše: Yanis Varoufakis, Project Syndicate
Prevod: Đorđe Tomić, Peščanik.net
