Bila je na meti nacionalističkih napada zbog njenog dnevnika koji je dokumentovao život u Vuhanu u ranim danima epidemije korona virusa, ali kineska spisateljica Fang Fang kaže da neće dozvoliti da bude ućutkana.
„Kad se suočavate sa katastrofom, važno je da iznesete svoje mišljenje i ponudite savet", kaže ona za BBC na kineskom u retkom imejl intervjuu sa međunarodnim medijima.
Krajem januara, kad je Vuhan postao prvo mesto na svetu koje je ušlo u potpunu izolaciju, mnogi od 11 miliona stanovnika ovog grada našli su utehu čitajući onlajn dnevnik Fang Fang.
On je pružio i retki uvid u život gradu u kom se virus prvi put pojavio.
Dnevni zapisi ove 65-godišnjakinje na njenom nalogu na Veibu, kineskom ekvivalentu Tvitera, beležili su život sa njenim psom tokom izolacije, kao i ono što je opisivala kao mračnu stranu reakcije vlasti.
Isprva su reakcije na dnevnik bile dobre, ali je kasnije izazvao snažan talas kritike onih koji su njen rad doživeli kao nepatriotski.
U sklopu serijala priča iz projekta BBC 100 žena, Fang Fang je ispričala za BBC zašto, uprkos osudama, ne žali što se oglasila.
„Živopisna naracija"
Fang Fang kaže da je dnevnik pisala u sklopu procesa koji joj je pomogao da „iskristališe misli" i razmisli o svemu što se dešavalo tokom izolacije.
Dočarala je kako je izgledalo bilo izolovan od ostatka sveta; kolektivni bol i tugu prisustvovanja gubicima života; i bes na lokalne zvaničnike zbog onoga što je doživela kao pogrešno upravljanje krizom.
Isprva je njen onlajn dnevnik kod kuće dobio pohvale, a državni medij Čajna njuz servis opisao je njene objave kao inspirativne, „sa živopisnom naracijom, autentičnim emocijama i direktnim stilom."
Ali reakcije su se značajno promenile kad je dnevnik privuklao međunarodnu pažnju, a kritike su dosegle mahnitu ostrašćenost kad se pojavila vest da će njen dnevnik biti preveden na engleski i objavljen kod američkog izdavača Harper Kolinsa.
Fang Fang je dobitnica brojnih odlikovanja
„Zbog šezdeset zapisa u dnevniku koje sam napisala tokom pandemije vlasti me doživljavaju kao neprijatelja", kaže ona.
Kineske medijske kuće, kaže ona, dobile su naređenje da ne objavljuju nijedan njen članak. A njene knjige, uključujući nove radove i reprinte, kineski izdavači su povukli iz štampe.
„Za jednog pisca, to je nešto veoma, veoma svirepo", kaže ona za BBC.
„Možda je to zato što sam izrazila više simpatija prema običnim ljudima nego što sam hvalila vlasti. Nisam udeljivala komplimente ili hvalospeve vladi, tako da sam automatski kriva."
Bura uvreda
Fang Fang, čije je pravo ime Vang Fang, kaže da brutalna reakcija nije bila svedena samo na zvaničnu osudu.
Ona kaže da je dobila desetine hiljada poruka sa uvredama, uključujući pretnje smrću.
Na društvenim mrežama proglašena je izdajnicom, optužena je da se zaverila sa Zapadom da napadne kinesku državu, a neki su čak sugerisali da ju je platila američka obaveštajna agencija CIA da napiše dnevnik.
Fang Fang kaže da je bila iznenađena i zbunjena žestinom napada.
„Veoma mi je teško da razumem mržnju usmerenu protiv mene. Moji zapisi su objektivni i blagi", kaže ona.
Napadi su je, kaže ona, podsetili na period Kulturne revolucije 1966-1976, eru agresivnog zakona rulje koji je doveo do čistki intelektualaca i „klasnih neprijatelja", među kojima su bili i ljudi sa vezama sa Zapadom.
„Ponovo su se javile reči koje su se konkretno koristile tokom Kulturne revolucije, kao što su 'klasna borba' i 'diktatura proletarijata'. To znači da kineske reforme vode u propast i regresiju."
Nužnost izolacije
Pošto je gledala kako se korona virus širi u skoro svakom kutku sveta, Fang Fang kaže da je odluka Kine da uvede 76-dnevnu izolaciju u Vuhanu bila ispravna, stav koji se jasno vidi u njenim dnevničkim zabeleškama iz tog vremena.
„Izolacija je bila skupa cena koju smo morali da platimo u zamenu za to što sada možemo da živimo slobodno u Vuhanu bez virusa", kaže ona.
Vuhan nije zabeležio lokalne slučajeve virusa od aprila.
„Da nisu sprovedene te stroge mere, situacija u Vuhanu bi se dodatno otela kontroli. I zato sam izrazila podršku skoro svim merama kontrole bolesti."
Fang Fang kaže da i druge zemlje mogu da uče iz nekih aspekata kineskog pristupa.
„Tokom epidemije, sva okupljanja bila su zabranjena, svi su morali da nose maske, a da biste ušli u stambeni kompleks bilo je potrebno da očitate zdravstveni QR kod. Mislim da su sve ove vrlo dobre mere pomogle da Kina zauzda virus."
Naučene lekcije
Ali krajnji uspeh Kine u zauzdavanju virusa kod kuće ne negira, tvrdi ona, potrebu da se istraži prvobitna reakcija vlasti na epidemiju.
„Nije bilo temeljite istrage razloga zašto je bilo potrebno toliko vremena da počne da se rešava kriza", kaže Fang Fang.
Ona dovodi u pitanje zašto je ispočetka Nacionalna zdravstvena komisija tvrdila da virus „može da se spreči i kontroliše".
Fang Fang kaže i da čitav svet, ne samo Kina, mora da izvuče lekcije iz ove pandemije.
„Ljudska glupost i arogancija su dozvolili da se virus raširi toliko i da ostane aktivan toliko dugo."
Profesor Majkl Beri, koji je preveo njen dnevnik na engleski smatra da je „njena otpornost ukorenjena u tome što zna da radi pravu stvar."
„Ona nije disident, ona ne poziva na svrgavanje vlasti; ona je jedinka koja je dokumentovala ono što je videla, osećala i iskusila tokom izolacije u Vuhanu", kaže on.
Ali radeći to, tvrdi on, ona se zaista bavi krupnijim pitanjima, „ne samo upravljanjem pandemijom, već o tome kakvo društvo kineski građani žele da izgrade za sebe."
U Vuhanu, lični život Fang Fang doživeo je težak udarac kad je njen 16-godišnji pas, stalni kompanjon tokom izolacije, uginuo u aprilu. Ali ona je tvrd orah.
I dalje piše u nadi da će njeni radovi ponovo biti objavljivani u njenoj vlastitoj zemlji i kaže da ni za čim ne žali.
„Definitivno neću praviti kompromise, a nema potrebe ni da se ćuti."
