Nedjelja, 22 Decembra, 2024

Kako da se izborite sa destruktivnim narcisima u svakodnevnom životu

Da li ste nekada u svom bliskom okruženju imali problem sa osobom koja vas je kontinuirano kritikovala i omalovažavala, očekivala potpuno razumevanje, pažnju i posvećenost a zauzvrat nije nudila ništa? Da li ste imali utisak da se posle susreta sa ovakvom osobom osećate uznemireno, povređeno, besno? Da ne možete ništa da joj poverujete jer izmišlja, izvrće činjenice i laže? I na kraju, da li je taj odnos počeo tako što ste prvobitno bili očarani njenom ličnošću, sve dok odjednom nije krenulo nizbrdo, uprkos pokušajima da joj udovoljite na bilo koji način?

Ukoliko je vaš odgovor na većinu pitanja potvrdan, moguće je da imate posla sa nekim ko pripada Destruktivnom narcističkom obrascu. Nije u pitanju dijagnoza već samo neke od karakteristika patološkog narcizma, tako da ukoliko bismo narcizam zamislili kao kontinuum, destruktivni obrazac bi se nalazio na prvoj polovini. Ovaj termin koristi Nina W. Brown u svojoj knjizi Coping with Infuriating, Mean, Critical People: The Destructive Narcissistic Pattern, koju toplo preporučujemo, a osnove ideje, objašnjenje i savete ćemo vam izneti u daljem tekstu. Nina je profesor na Old Dominum Univerzitetu, i ekspert je na temu narcizma.  Knjiga se fokusira isključivo na odrasle osobe čiji destruktivni narcizam vuče korene još iz ranih porodičnih odnosa. Ukratko, karakteriše ih egocentričnost, nedostatak empatije, površan emocionalni život, arogancija, potreba za divljenjem i nesposobnost da održe zdrave i zadovoljavajuće odnose.

Detaljniji opis ponašanja podrazumeva sledeće: potreba da uvek budu u centru pažnje– nezavisno od situacije, uvek pronalaze način da skrenu pažnju na sebe, bilo to povišenim glasom, neprikladnim ponašanjem, provokativnim oblačenjem, flertom, upadanjem u reč ili uvlačanjem u raspravu; ljubomorni su kada je pažnja usmerena na nekog drugog; zahtevaju da im laskate i dajete komplikomente što može biti zamaskirano potrebom za savetovanjem, dok u stvari samo traže vaše odobravanje ili kompliment; tipična situacija je kada se pohvale nekim dostignućem očekujući divljenje,a postignuće je obično preuveličano da bi mu pridali na značaju; uvek su bolji od drugih šta god da neko uradi, oni to mogu bolje a njihova iskustva su uvek značajnija, bila pozitivna ili negativna; samo oni znaju šta je najbolje za druge–   drugima prosto nije dozvoljeno da imaju drugačija osećanja ili misli, toliko su superiorni da su tuđe ideje i stavovi  beznačajni i odmah podležu kritici; nerealistično sagledavaju sopstvene sposobnosti- tačnije, precenjuju ih; očekuju da uvek budu prioritet prijateljima i partneru i da imaju njihovu punu pažnju; očekuju da im čitate misli; skloni su neprijatnim opaskamačak i kada deluje da se samo šale, u pitanju su omalovažavajuće, sarkastične opaske koje sagovorniku veoma teško padaju, dok tim istim napadom izdižu sebe iznad drugih ljudi; sarkazam je način uspostavljanja kontrole i moći, a ako se pobunite označeni ste kao „partibrejker“; uvek su u pravu i uvek prebacuju krivicu na drugoga; nepoverljivi su, ogorčeni i zavidnikonstantno preispituju vaše motive i sumnjaju na „teoriju zavere“; moguće je da namerno iznose neke proračunate izjave kako bi izazvali vašu reakciju; ne podnose tuđi uspeh i pokušavaju da ga umanje; skloni su napadima, direktnim ili indirektnim i suptilnim po principu napad je najbolja odbrana, u samom startu se od vas očekuje da se na neki način branite, a rasprava traje u nedogled; džangrizavi sunije vam dozvoljeno da sami organizujete svoje vreme već morate da se prilagodite njima i to u svakom momentu jer su oni najvažniji; tvrdoglavi sune postoji način da im promenite mišljenje vezano za bilo koju temu, nove informacije koje se kose sa njihovim ubeđenjima uopšte ne uzimaju u obzir; vaše mišljenje je nebitno, a ako čak i nagovestite da možda greše izazvaćete lavinu kritike i besa; jedine vredne ideje su njihove ideje; uvek moraju biti vođe i glavnijer oni znaju najbolje, a ukoliko nisu glavni potrudiće se da se udruže sa ostalima i učine da izgledate nesposobno i tupavo, glasnom pričom će skrenuti pažnju na sebe i uporno pokušavati da dokažu da znaju više i bolje od onoga ko je na čelu na grupe.

Najveći problem sa destruktivnim narcisima je što ne možemo da ih promenimo niti da utičemo na njihovo ponašanje. To jako teško ide i samim terapeutima, i to samo u onim slučajevima kada su i sami visoko motivisani za promenu i spremni da sarađuju. Nema te ljubavi, pažnje, ponašanja, rasprave, suočavanja i slično, koja bi mogla da ih motiviše da promene kako se odnose prema vama. Kada pokušamo da im se suprotstavimo, najčešće se osećamo još gore jer su njihovi mehanizmi odbrane (posebno poricanje) toliko jaki, da ih je teško slomiti. Održavati kontakt na svakodnevnom nivou je izuzetno teško jer u drugim ljudima često provociraju frustraciju i bes, dok su oni potpuno indiferentni i nesvesni svoje destruktivnosti.

Odakle potiče ta indiferentnost? Za destruktivne narcise sve i svi predstavljaju produžetak selfa, što znači da su pod njihovom kontrolom i da postoje samo da bi zadovoljili njihove potrebe. Ukoliko se pokaže drugačije, dolazi do narcističkog besa. Sebi ne postavljaju nikakva ograničenja i smatraju da su svemoćni, sveznajući. Drugi ljudi moraju konstantno da im se dive, a svako ko odbije zaslužuje da ga ignorišu, uvrede ili odbace.  U nedostatku empatije, toliko su fokusirani na sebe da nisu ni svesni kako se drugi osećaju. Grandioznost im dozvoljava da misle da mogu da kontrolišu druge ljude i da krše njihove granice, da imaju odgovore na sva pitanja, da budu arogantni i samouvereni. A onda kada ne dobija ništa od onoga što su zamislili i očekivali, postaju nezadovoljni odnosom i traže sledeću žrtvu. Drugi ljudi su vredni samo onoliko koliko su spremni da zadovolje njihove potrebe.

Postoji nekoliko tipova destruktivnog narcizma. Zahtevni narcisi su zavisni, posesivni, pasivno agresivni i prilično iscrpljuju bliske osobe. Traže pažnju i posvećenost ali nikada nisu zadovoljni.Što se tiče emocionalnih kapaciteta, uopšte nisu sposobni za emocionalnu intimnost. Uzimaju a nisu spremni ništa da pruže, fizičko zadovoljstvo je primarno.  Kritični narcisi su ljubomorni, zavisni, grandioznog selfa, skloni okrivljavanju i učitavanju prikrivenih i zlih motiva. Od drugih očekuju savršenstvo ali da se suzdrže od bilo čega što može izazvati ljubomoru ili zavist, i da bespogovorno prihvataju omalovažavajuće opaske koje im upućuju. Nepoverljivi su. Kada kritikuju ili vređaju, potpuno su nesvesni kako to deluje na druge, a bila koja reakcija je dokaz koliko ti drugi ne prihvataju ličnu odgovornost i odbijaju da priznaju svoje greške. Sa druge strane preosetljivi su na svaki vid kritike usmeren na njih same, postaju veoma uznemireni što je primer narcističke povrede koja vodi do narcističkog besa. Obmanjujući narcisi  isprva deluju zabavno, šarmantno, moćno i uticajno. Izuzetno su društveni, ali iza većine njihovih društvenih odnosa krije se manipulacija, obmana ili ogorčenost. Egzibicionistički narcisi uvek moraju da se pokažu, arogantni su, skloni rizičnom ponašanju. Sve što rade motivisano je ciljem da povećaju svoje samopouzdanje tako što će pokazati da su bolji, jači ili iznad svih drugih bilo po pitanju  materijalnih stvari ili kršenja pravila i socijalnih normi.

Iako je delom izvor problema jasan iz gorenavedenog, potrebno je da budete svesni da na određeni način stresu doprinosite i vi sami, i upravo to je jedino što možete da promenite. Obratite pažnju na sledeće: koliko ste emocionalno osetljivi; koje su to poruke iz detinjstva koje i dalje utiču na vaše ponašanje, stavove, osećanja, sliku o sebi, potrebe, želje; da li i vi posedujete neke od karakteristika narcizma; kakve granice postavljate u odnosu sa drugima.

Destruktivni narcisi obično imaju jak mehanizam odbrane po imenu projekcija; odriču se svih neželjnih misli i osećanja o sebi ili neispunjenih potreba i projektuju ih u druge ljude, a onda na iste te misli i osećanja reaguju kao da pripadaju drugima.  Recimo iza rečenice „Niko nije iskren!“ krije se „Ja nisam iskren“, ili, kažu „Divna si“ a misle „Nekad sam stvarno predivna“. Strah ili bes momentalno odbace projekcijom. Drugi ključan mehanizam odbrane je projektivna identifikacija a dešava se onda kada prihvatimo tuđu projekciju, identifikujemo se i ponašamo se u skladu sa njom. Upravo zato se mnogi ljudi nakon interkacije sa destruktivnim narcisima osećaju besno, anksiozno, neadekvatno, nesposobno, napadnuto, zbunjeno, poniženo i pitaju se odakle sve te neprijatne i intenzivne emocije. Da bi druge ljude mogli uspešno da zarazimo svojim emocijama potrebno je pre svega da ih snažno osećamo, da umemo jasno da ih izrazimo rečima, stavom ili izrazom lica i da u isto vreme u potpunosti zanemarujemo emocije koje se razlikuju od naših. Sve te karakteristike narcisi poseduju, ali mora biti nešto i u primaocu. Pored identifikovanja sa projekcijom, problem su neadekvatne granice u odnosu sa drugima, najčešće slabe i nestabilne, i moramo prepoznati u kojim situacijama ih je potrebno dodatno izgraditi ili ojačati. O adekvatnim granicama smo već dosta pisali. Ponekad nam se čini da je naša sposobnost za empatiju u stvari slabost koja omogućava da budemo iskorišćeni i izmanipulisani, ali to nije empatija, problem su opet nedovoljno razvijene granice. Pa čak, u određenim situacijama nije ni korisno empatisati jer se tako štitimo od jakih negativnih osećanja koja destruktivni narcisi nesvesno projektuju na nas.

Pomenuli smo da se narcistički bes javlja onda kada osećaju duboku povredu selfa ili osećaju da postoji mogućnost da budu napušteni ili ocenjeni kao neadekvatni ili defektni, i to najčešće onda kada su odbačeni: nakon raskida veze, kada se osećaju izdano, izgube nekoga za koga su se emotivno vezali ili kada se kritikuje nešto nad čim nemaju kontrolu (fizički izgled, finansijska situacija, inteligencija). Nedostatak kontrole i osećanje bespomoćnosti izaziva narcistički bes u vidu ponižavanja drugih, verbalnih napada, ljubomore, durenja, intelektualizacije, sarkazma, sumnjičavosti. Znajte da ništa što kažete ili uradite ne može umanjiti ovaj bes jer je on snažan štit koji onemogućava druge da vide kako se zaista osećaju. Ali možete da odbijete da budete deo ovakve dečje igre. Ne da ignorišete ono što je izrećeno, već da svesno odlučite da se ne branite i da ne podižete raspravu na još veći nivo- mirnim tonom, pažljivo biranim rečima, izbegavanjem kontakta očima, blagim okretanjem položaja tela i promenom teme. Jako je teško ostati smiren, indiferentan i izgraditi zid kao emocionalnu odbranu, ali tako najbolje možete poštedeti sebe osećanja frustracije, besa i povređenosti. Drugi način je da se jednostavno povučete- napustite prostoriju, prosto, odlučili ste da ne želite da budete deo takve interakcije. Jačanje sopstvenog samopouzdanja i bezuslovno prihvatanje sebe je takođe od pomoći, a i umanjuje mogućnost projektivne identifikacije.

Ukoliko često u njihovom prisustvu osećate potrebu da se branite i pravdate, objašnjavate i izvinjavate- moguće je da imate problem sa osećanjem krivice. Destruktivni narcisi ne prihvataju svoje greške i zato ih prenose na vas, a dok se trudite da se opravdate, sve više postaju sigurni da su u stvari dobro procenili da je krivica vaša. Ako baš morate da objašnjavate, budite kratki i jasni uz što manje neverbalnih pokazatelja koji vape za razumevanjem i oproštajem. Još bolje, sačekajte da vas sami pitaju jer na taj način jasno ističete da niste požurili da se branite već prosto odgovarate na njihov zahtev. Uradite to u četiri oka, jer u društvu postoji opasnost da proradi njihova potreba za pažnjom i osećanje grandioznosti i da iskoriste „publiku“ da vas ponize dok sebe uzdižu. Pa i na kraju, niste u sudnici i nema potrebe ikome da dokazujete ispravnost svojih postupaka ili zašto i šta osećate.

Mnogi zameraju da sve ove taktike podrazumevaju potiskivanje sopstvenih potreba i želja u odnosu sa destruktivnim narcisima, ali ukoliko želite da održite adekvatan odnos u vezi, na poslu, sa članovima porodice- ovo je verovatno jedini način.  Stoga budite uvek svesni svojih reakcija, održite zamišljenu emocionalnu  barijeru kao odbranu i ne pokušavajte da im podmetnete ovaj tekst kako bi se prosvetlili i promenili- neće vam uspeti.

Autor: Sanja Dutina – psihobrlog.com

Povezane vijesti

SVETLANA CENIĆ: Obmane i laži

Svetlana Cenić, Foto: Dženat Dreković Može li se zaklinjati u narod i lagati ga na svakom koraku? Je li politika zaista samo jedna obmana i...

Dijaspora blues: nostalgija za domom u koji se ne možemo vratiti

Foto: Prometej.ba Otišli smo i nastavili se mijenjati i razvijati daleko jedni od drugih; ne možemo očekivati da će naš dom ostati zamrznut u vremenu...

Popular Articles