Za Lorensa od Arabije zna svako, dok za Gertrud Bel jedva ko – sasvim nepravdeno, jer je ova arheološkinja,istoričarka i spisateljica prva žena koja je sama proputovala neistražene predele arapske pustinje.
Za Lorensa od Arabije zna svako, dok za Gertrud Bel jedva ko – sasvim nepravdeno, jer je ova arheološkinja,istoričarka i spisateljica prva žena koja je sama proputovala neistražene predele arapske pustinje. Radila je kao britanska tajna agentkinja i bila je politički najuticajnija žena svog vremena. Bez Gertrud Bel ne bi bilo Iraka. Film ,,Kraljica pustinje“ od Vernera Hercoga nudi nam uvid u njen život.
Kada je 1868. godine u Engleskoj Gertrud Bel rođena, uloga žene je bila prilično jasno određena: trebalo je da se uda i brine o porodici, više obrazovanje nije se zahtevalo, a avanture nisu bile predviđene. Ipak, za Gertrud Bel bilo je drugačije: ona je probila uske viktorijanske konvencije – i to temeljito.
Počinje već s njenim obrazovanjem: tada je u dobrostojećim krugovima bilo uobičajeno da se devojčice podučavaju kod kuće. Pak, kako i otac Gertrudin, industrijalac, tako i njena maćeha, spisateljica Florens Olif, bili su napredno orijentisani i šalju znatiželjnu devojčicu na Kraljičin koledž u Londonu – što je za tadašnje vreme sasvim neobično. Kasnije omogućavaju mladoj Gertrudi odlazak na prestižni univerzitet u Oksfordu koji završava odličnim uspehom i to kao prva žena uopšte u modernoj istoriji.
Otkriće Orijenta
To za Bel, pak, nije dovoljno: podučava samu sebe persijski i 1892. godine putuje za Teheran u Persiji, gde je njen stric ambasador Britanije. Prvobitno je to planirano kao kratka avantura, no Gertrud Bel otkriva svoju strast: istraživanje stranih predela, arheologija i, pre svega, priroda i kulture Bliskog i Dalekog Istoka.
„Nikad nisam znala šta je pustinja, sve dok nisam ovde došla“, opisuje ona svoje prve utiske o Persiji. „To je nešto sasvim čudesno! Iznenada, ni iz čega, iz jedne pomalo hladne vode, izbija jedna bašta. I to kakva bašta! Drveće, bunar, bazen, ruže i jedna kuća u sred toga. Kuće, kao u našim bajkama za decu“!
Nesrećna ljubav
U Teheranu se Gertrud zaljubljuje u britanskog diplomatu Henrija Kadogana, koji joj uzvraća ljubav. Njima, pak, nije sreća suđena: najpre njeni roditelji odbijaju da daju pristanak na ovaj brak, jer iznalaze da je Kadogan igrač. Stoga Gertrud mora da napusti Persiju nakon šest meseci bez svog dragog. Još gore: tri meseca kasnije Gertrud dobija poruku da je Kadogan mrtav.
Najdublje pogođena ovim gubitkom, Bel srlja u avanture: ona otkriva planinarenje i savladala je pre svih sve vrhove masiva Engelhorn u švajcarskim Alpima. Sve do izbijanja Prvog svetskog rata, ona dva puta obilazi svet.
Sama u pustinji
Pre svega, ona i dalje istražuje svoj omiljeni Orijent: uči arapski, sama uči arheologiju i putuje na Bliski Istok, gde prodire u regione u koje jedva da je pre nje ijedan Evropljanin (a kamoli žena), dospeo. Iako je sama među Beduinima, Druzima i drugim arapskim plemenima, Bel zavređuje njihovo poštovanje. Posmatraju je kao muškarca i počasno je odlikuju kao „Katunu“-„Visoka dama“.
Uskoro u čitavom regionu Bel biva poznata i uživa poštovanje i zaštitu poglavice plemena. Ovo uzima britanska vlada 1914. godine za povod da uposli Bel kao tajnu agentkinju – poput njenog savremenika Tomasa Edvarda Lorensa, poznatog kao Lorens od Arabije. Cilj Britanaca: oni žele da arapska plemena u predelu Mesopotamije jačaju protiv jednog i zajedničkog neprijatelja, Osmanlija, koji su u savezu sa Nemačkom. Kao podsticaj za to, Arabija treba da dobije nezavisnost od Velike Britanije.
Agentkinja svog veličanstva
Arapska plemena na području današnjeg Iraka su, takođe, šarolika mešavina potpuno različitih religijskih pravaca i porekla – i delom nespremni za bilo kakve pregovore s Britancima. Osim toga, pre svega političari u tada još britanskoj koloniji Indiji oštro se protive arapskoj nezavisnosti.
Ovde Gertrude Bel dolazi u igru: na palubi jednog vojnog broda putuje za Indiju, da bi pregovarala sa britanskim vicekraljem Čarlsom Hardingom. Put je vodi 1916. godine u Basru, u današnjem Iraku, i tamo savetuje kao izvestilac britanske trupe u borbi protiv Osmanlija. Bel je sledila Britance kada su zauzeli Bagdad. U međuvremenu dobija čin majora i poseduje ključnu poziciju u tajnoj službi ovog regiona. Grad Bagdad će sve do njene smrti 1926. godine ostati njena domovina.
Rođenje Iraka
Nakon kraja rata, region Mesopotamije biva stavljen pod upravom Britanije. Pošto je Gertrud Bel među meštanima važila za priznatog stručnjaka za ovaj region, ona daje odlučujući doprinos tome da jedna nova država dobije oblik – Irak. „Jedno celo jutro sam se bavila time da pronađem južne granice pustinje Iraka“, piše Bel krajem 1920. godine u jednom pismu namenjenom svom ocu. I pri izboru Hašemita Fasaila ibn Huseina za prvog kralja Iraka 1921. godine i pri osnivanju kraljevstva Iraka Bel igra važnu ulogu. Kasnije piše: „Nikad više neću učestvovati u tome da učinim nekog kraljem – previše je naporno“.
Nakon što se njen šef i mentor Persi Koks 1923. godine sa Bliskog Istoka povukao, Bel napušta politiku i posvećuje se primarno arheologiji. U Bagdadu osniva Arheološki muzej, koji i dan danas postoji.
Bel umire iznenada 12. jula 1926. godine sa 58 godina i biva sahranjena u njenoj drugoj domovini Bagdadu.
Kraljica pustinje – film
U njemu rediteljska legenda Verner Hercog podiže spomenik Gertrud Bel. Spektakularnim kadrovima krajolika, slikovitom muzikom i sebi svojstvenim ritmom za dramu i osećaj, Hercog priča fascinantnu životnu priču žene koju je istorija zapisala kao „ženskog Lorensa od Arabije“.
Istovremeno i jaka i senzibilna ikona platna Nikol Kidmen utelovljuje jedinstvenu Gertrud Bel. Pored nje igraju i holivudski multitalenat Džejms Franko, Robert Patinson i Demian Luis.
U proteklim godinama odličan po svojim revolucionarnim dokumentarnim filmovima, Verner Hercog se sad s „Kraljicom pustinje“ vraća svojim epskim korenima. On stvara ovim filmom jednu dirljivu avanturističku ljubavnu dramu o jednoj od najizvanrednijih žena svetske istorije i istovremeno daje snažan pledoaje za lepotu Bliskog Istoka.
Prevela: Ružica Matić, iserbia.rs
Izvor: Wissen