Prođe i ovo leto. Jedni će ga pamtiti kao lepo, drugi kao tegobno, ali se čini da je svima naprosto projurilo. Najbrže je, dakako, prolazilo onima koji su leteli, a naš veseli avion nije hladio motora. Tek što sleti u Banjaluku, a već poleće ka Tivtu, Kipru i ostalim Atinama.
piše: Milanka Kovačević
Ali, ako. Trebalo je napuniti baterije za finiš lovne sezone na glasove koja se završava 2. oktobra.
A u finišu je sve dozvoljeno– mašu nam sa bilborda, pevaju sa tribina, urliču ispod šatri, a u Stričićima su, tvrde, zapeli da se ogledaju u bodnji sa bikovima. Ipak, su se na kraju latili mikrofona dok ih kiša nije razjurila što je još jedan pokazatelj da ovde samo sila prirode može da nas spasi od ovih neprirodno navalentnih spasitelja koji se nude sa svih strana.
Prvi je, dakako, glavni baja koji nas spašava od Nemaca, od Bisere, visokog predstavnika, pa na kraju i od bele kuge.
Njegova vreća je duboka, a on pred izbore, kao nikada do sada, zahvata i ne staje. Ne žali, što se kaže, naših para, da pogura omladinu, podupre penzionere, posokoli višečlane porodice, pa je na kraju obećao da će gurnuti nešto i čitavom lovačkom savezu.
Tu je već zašao u nebranjeni prostor premijera koji je inače i prvi lovac republike. Kud će, šta će, veseli Radovan je morao odnekud da izvuče svoj adut za izbore.
“Sve su mi razgrabili. Misle oni da će Radovan da ih moli. Ima da dam deci poglinulih po hiljadarku, da me u zvezde kuju. Penzioneri me ionako obožavaju. Dali su mi i zahvalnicu jer ih razumem”, sabirao je premijer svoje glasove.
“Ja ću da popišem dijasporu. Neće oni meni nekažnjeno živeti u luksuzu, dok im republika grca pod teretom krize i sapliće se na podmetnute neprijateljske noge. Da joj nije nas, načisto bi posrnula”, otkrila je Željka svoju taktiku sa nacionalnim karticama.
“Ko je Srbin i srpskoga roda, živi u inostranstvu i želi ovde da dođe, moraće kod mene da se prijavi. Sve ću ja to u tefter, pa ćemo da vidimo kako će i koliko pomagati da i dalje ovako lepo i uspešno vodim RS. Neću ni ja za džabe više da im čuvam republiku dok oni skitaju po svetu i provode se”, poverila je Željka prijateljima svoj plan za budućnost
“Nisam ni ja mačiji kašalj” , uzviknuo je Luka sa južnih tribina, trenutni kandidat, gensek i u slobodno vreme direktor cele elektroprivrede. “Ja ću da vam dam struju i to najjeftiniju. A još ako štedite, manje ćete i platiti. Mrežarina će skočiti, ali tu ne mogu ništa, za to je zadužen direktor za mreže”, ogradio se mudro od toga da stvari u novembru mogu krenu i u drugom smeru. Uostalom, struja je okrugla, nikad se ne zna kad će, pod nogom takvih čarobnjaka, od elektroprivrede zamajca razvoja postati elektroprivreda posrnuli div koji mora da uvozi struju, što se u Srbiji već desilo.
Uzavrelo je i među stranačkim aktivistima koji su se zabavili kalkulacijama. “Ako krenem na tribinu u Banjaluku dobiću dnevnicu, sendvič, sok, a šef će me zabeležiti za onu promenu. Ako budem i u Trebinju i donesem 20 glasova pride, na posao ne moram ni da idem”, računala je prosečna partijska uzdanica ovih dana.
I kao što su u Srbiji one iz Babušnice trpali u autobuse i transportovali za Beograd da bi omasovili mitinge, tako su i prvog dana kampanje mnogi iz Hercegovine proveli dan u autobusu. “Ako mogu Babušničani, za kršne Hercegovce će to biti sitnica”, ponosno su uzviknuli žvaćući sendvič i zalivajući ga sokom kako bi se prikupila energija za miting.
“Nek’ vidi svet kako je kad Hercegovac maše i nek’ se divi”, ponosno je uzviknuo predvodnik deleći zastavice.
Od takve siline i prikazane monolitnosti je ćurak okrenula i Nemačka.
Koliko juče je bila protiv nas, ali kad joj je Baja podviknuo da sa njim tako ne može, da će preduzeti mere i tražiti da se ukinu savezne pokrajine, ustuknula je i nekada moćna Germanija.
“Pamet u glavu, ne dajte, braćo, da nas ukida. Povucite rezoluciju, vidite li da se on ne šali”, uzviknuli su Šlezvig- Holštajnci na prvi bajin povik da će parlament RS ukinuti pokrajine, a ako ga baš naljute, i celu Nemačku.
“Ima da ih nema”, urliknuo je pošto su ga uboli rezolucijom, a onda i ambasadorom.
“Ćeraćemo se još do njihovog kraja”, poručio je naš branitelj otimajući mikrofon od muzike jerbo se nakon što poseje pretnje, najbolje relaksira puštajući g(l)as.
Nama ostaje da se snalazimo sa svim darovima koje će nas u septembru zasuti. Taman kad preskočimo kampanju, dočekaće nas zima. Plašim se da nas od njenih zuba neće odbraniti ni jedno obećanje.