Mada se svakome ko putuje Srbijom čini da je u pitanju zemlja bogata zelenim površinama, istina je zapravo vrlo zabrinjavajuća.
Autor: Žarko Bogosavljević
Naime, većina stanovništva vezana je za urbane centre u kojima i te kako nedostaje zelenih površina i već duže vreme se te površine smanjuju. Kakva je trenutna situacija, najbolje pokazuje citat iz Strategije za pristupačnost Grada Novog Sada 2012-2018 gde piše:
“Količina zelene površine u gradu ima značajan uticaj na zdravlje stanovnika, a naročito onih grupa koje imaju poteškoće sa disanjem npr. astmom, različitih vrsta alergija i slično. Poslednje procene pokazuju da u Srbiji svako sedmo školosko dete i svaki deseti odrasli stanovnik boluje od astme. U cilju smanjenja zagađenosti vazduha i smanjenja bolesti disajnih organa, a prema preporukama EU svaki grad treba da ima između 20% i 25% zelene površine, u odnosu na ukupnu površinu grada. Kada je u pitanju Novi Sad, ukupna količina zelenih površina kreće se u opsegu od 5% u centru grada, do maksimalnih 15% (zavisno od oblasti grada). Ovakvi podaci navode na zaključak da je Novi Sad nepristupačan sa aspekta raspoloživosti čistog vazduha za svoje stanovnike. U narednom periodu neophodno je da se količina zelenih površina poveća za 15 do 20% u različitim delovima grada, uključujući i druge akcije koje poboljšavaju ekološku sliku grada”.
Slični podaci su i za druge gradove u Srbiji, što potvrđuje i Milica Alavanja iz Zelene Patrole – Vojvođanske zelene inicijative.
– Zelene površine u Srbiji se drastično smanjuju u poslednje vreme. U Novom Sadu koji je nekada imao 40 posto zelenih površina u gradu, sada je manje od 5 procenata. Novi Sad se širi tako što se ruše kuće sa dvorištima i njih zamenjuju zgrade sa betonskom okolinom iako zakon obavezuje da okolina bude 30 posto u zelenom. Građani se bune na ovakvu situaciju, a posebno prijavljuju seču drveća po gradu – priča Alavanja za portal 021.
O tome koliko će neka opština imati zelenih površina uglavnom odlučuju lokalni urbanisti, a odluke potvrđuju lokalne Skupštine. Sprovođenje tih planova, koji načelno imaju odrednice da se sačuva postojeće zelenilo ili prošire zelene površine je u nadležnosti javnih preduzeća i raznih uprava i sekretarijata. Međutim, praksa je pokazala da se ti planovi ne poštuju i da se krše uglavnom prećutnim dozvolama privatnim investitorima da grade gde god žele.
U novosadskom Zavodu za izgradnju grada koji izvodi najveći deo radova na ulicama, u ime lokalne vlasti, kažu da se zalažu za što više zelenih površina u gradu. Konkretno, navode da se nakon rekonstrukcije neke ulice i uređenja saobraćajnih površina u njoj, uvek vodi računa i o zelenilu i da se trude da se potrebni radovi na hortikulturnom uređenju ulice izvrše i uvek izvedu kako bi se zaokružila celina radova.
Pored ovoga, kako navode, ZIG je u poslednje vreme izveo nekoliko projekata koji se odnose na uređenje zelenih površina u gradu i prigradskim naseljima. Tako su dugogodišnje ruglo u strogom centru grada pretvorili u uređenu parternu površinu na Trgu Republike, što treba da bude primer kako devastirani i zapušteni prostor može da se oplemeni. Isto tako, kao primer navode i hortikulturno uređenje prostora za istrčavanje pasa u okviru azila za napuštene životinje.
U JKP “Gradsko zelenilo” takođe kažu da se trude da što mogu više urade na očuvanju zelenila. Direktor Aleksandar Bogdanović kaže za 021 da su i pored svih napora, neki delovi Novog Sada usled intezivne gradnje pretvoreni u betonske kvartove.
– Trudimo se da sve površine koje možemo pretvorimo u mini parkove, kako bi građani imali male zelene oaze. Najveći problem je na Novoj Detelinari gde nema ni jedne površine koju bi mogli da tako uredimo. Naša ideja je da zato napravimo bar park između Novog naselja i Detelinare na površini koja se ne koristi. Sve ovo je posledica loših urbanističkih rešenja. Mi se zalažemo i da se postojeće zelene površine zadržavaju i da se ne pretvaraju za prostore za zgrade ili parkinge – priča Bogdanović.
S druge strane, Milica Alavanja kaže da građani ne primećuju da se zelene površine čuvaju i da su svedoci česte seče stabala, posebno napominjući da se stalno čuje isti razlog, a to je da se drveća uklanjaju jer su trula.
– Na žalost, donosioci odluka se izvlače na priču da su grane trule. U Sloveniji je pošumljenost preko 58 %, a nikada nismo čuli da je tamo neko drvo palo i povredilo čoveka. S druge strane, kod nas stalno plaše građane starim drvećem, stiče se utisak da su drveća najveći neprijatelj Novosađana i da svima ugrožavaju živote. Koliko ljudi nastrada u saobraćaju pa niko nije zabranio saobraćaj, a ovde se zbog trule grane uklone celo drvo ili ceo drvored. Takođe, kada poseku drvo zasade drvo staro godinu do godinu i po dana. A njemu je potrebno i po deset godina da izraste. Takođe, te sadnice se jako slabo održavaju i skoro niko ne brine o njima pa brzo propadaju – priča za 021.rs ova aktiviskinja Vojvođanske zelene inicijative.
Direktor Zelenila Aleksandar Bogdanović odgovara da radnici tog preduzeća rade po nalogu stručnjaka koji redovno proveravaju stabla u gradu i da ni jedno drvo ne mogu da poseku bez naloga, kao i da se na mestima stabala koja se uklone uvek sade nova mlada stabla.
– U ranijem periodu se sadilo brzorastuće drveće, topola i sibirski brest. Međutim, to se pokazalo kao loše rešenje, jer sibirski brest podiže betonske i asfaltne podloge, širi koren okolo i ponaša se kao korov, dok topola kao izazivač alergija takođe nije dobro rešenje. Naša ideja je da se ta stabla zamene i sada sadimo drugu vrstu drveća, uglavnom koprivić koji se najbolje pokazalo za urbane uslove – navodi direktor Zelenila.
Sagovornici portala 021 se slažu da je zbog urbanizacije i svega što prati stambenu izgradnju teško nadoknaditi zelene prostore koji su sada uglavnom betonirani, ali da ima načina da se poveća nivo zelenila u gradu. Ovde se prvenstveno radi o projektu “zeleni krovovi”, odnosno o ozeljevanju samih zgrada koje mogu da na krovovima dobiju zelene površine ili da se fasade koriste za uzgoj pojedinih biljnih vrsta.
– Ta ideja se primenjuje u mnogim zemljama u Evropi, ali mislim da smo mi još daleko od toga jer nismo u stanju da očuvamo i ovo što imamo, a kamoli da stvorimo nešto novo – kaže Milica Alavanja, dok direktor Zelenila dodaje da su imali razgovore o toj ideji, ali da za sada to nije izvodljivo zbog cene radova. On ipak smatra da se može očekivati da neki investitori u bliskoj budućnosti ponude takva rešenja.
Spomenimo i da nisu samo urbane zone pogođenje nestankom zelenila nego i sve druge zelene površine u Srbiji, pa čak i Nacionalni parkovi koji su pod posebnom zaštitom. Sve ove zelene površine su posebno pogođene nelegalnom gradnjom, kao i masovnom nelegalnom sečom.