Džentrifikacija – dobra za bogate, loša za siromašne, tako glasi uobičajena pretpostavka. Ali šta ako nije tako?
Istraživači iz Sjedinjenih Država uradili su jednu od prvih dugoročnih studija posledica džentrifikacije po siromašne zajednice. I oni kažu da prednosti nadmašuju loše strane – za svakoga.
Za džentrifikaciju postoje različiti nazivi u različitim delovima sveta – unapređenje komšiluka, renoviranje, urbana regeneracija. Ono o čemu govorimo jeste pretvaranje siromašnog dela grada sa stambenim jedinicama slabog kvaliteta i visokom stopom kriminala i kraj u kom živi srednja klasa ili čak vrlo bogati deo društva.
Pretpostavlja se da zbog doseljavanja bogati, siromašni napuštaju ove delove grada jer ne mogu da plate sve više stanarine. Ali to možda nije celovita slika.
Studija Federalne banke rezervi Filadelfije i Univerziteta u Čikagu proučila je 100 najvećih gradova u SAD – obraćajući posebnu pažnju na njihove siromašne delove.
Gradovi poput Los Anđelesa bore se sa krizom beskućništva
Studija
Koristili su podatke sakupljene tokom 14 godina i proučili obrazovna dostignuća, zaradu i stambeni status manje obrazovanih i više obrazovanih stanovnika. Neki od proučavanih kvartova su se u međuvremenu džentrifikovali, ali ne i svi. Delovi grada koji se nisu promenili – poslužili su kao kontrolna grupa.
Istraživači su zaključili da se tokom procesa džentrifikacije, prvobitni stanari zaista istiskuju iz kraja, ali u relativno niskoj stopi. Budući da su oni koji iznajmljuju stanove veoma mobilni, velika je verovatnoća da će se često seliti bez obzira na to da li se u deo grada u kom su živeli, doseljavaju bogati stanovnici.
U studiji se tvrdi još i da siromašni stanovnici koji ostanu, obično imaju koristi od „smanjene izloženosti siromaštvu” – niže stope kriminala, boljih škola i boljih prilika za njihovu decu.
Honkong je vrlo podeljen
To je američka studija, ali šta to znači za druge gradove širom sveta?
„Mi nemamo džentrifikaciju u Kini zato što nemamo džentri (plemstvo)!”, kaže Đieming Žu, profesor ubranog planiranja iz Šangaja. „Mi to zovemo unapređenje, ali to je manje-više isto.”
Ali on kaže da je ono uglavnom pozitivno.
„Stanovnici su zadovoljni što će zameniti divlju gradnju nalik udžericama za pristojne stanove sa punim imovinskim pravom”, kaže Žu, ali dodaje da su ti stanovi obično na spoljnim obodima gradova i da najgore prolaze stariji ljudi jer moraju da se sele.
Ali šta je sa mega-gradovima sa najbržom stopom rasta na svetu, kao što su Lagos i Mumbai?
Nekadašnje ribarsko selo u Lagosu postalo je prenaseljeno
Lagos je 14 puta veći nego što je bio 1970. godine.
Iz nekih prethodno siromašnih kvartova, stanari se sele dalje od centra grada zbog sve viših cena zakupa. Ovo je slično američkoj džentrifikaciji. Ali neka naselja su potpuno sravnjena sa zemljom uz masovno iseljavanje stanovnika kako bi se zemljište prodalo privatnim građevinskim kompanijama za gradnju luksuznih stanova.
„Gde imamo takve probleme, dolazi do više čišćenja naselja”, kaže Taibat Lovanson, profesor urbanog planiranja sa Univerziteta u Lagosu.
„To je samo pokazatelj grada koji raste, grada koji se muči sa urbanim planiranjem.”
Za razliku od Kine, odšteta i plansko izmeštanje su retki.
Vlada eksperimentiše sa modelom po kom se stanovi u renoviranim stambenim zgradama dodeljuju starim stanarima, dok se nove zgrade u naselju izgrađuje za bogate.
„Koliko će postići sa tim tek ostaje da se vidi”, kaže profesor Lovanson.
Pritisak preko rasta cena
„Pravo je zadovoljstvo videti studije koje dolaze iz Sjedinjenih Država iz prostor razloga što je tako dostupno mnogo kvalitetnih podataka”, kaže Riši Agarval iz Mumabajskog centra za održivost.
Bogati i siromašni – jedni do drugih u Indiji
Takvu vrstu podataka teško je sakupiti u ovom indijskom gradu. On je primetio da džentrifikacija donosi više mogućnosti za zapošljavanje, ali i isteruje veoma siromašne stanovnike.
„Pritisak rasta cena veoma je stvaran”, kaže on i dodaje da stanovnici „nisu u stanju da održe korak sa brutalnom silom koja se ispoljava preko kupovne moći biznis klasa i kasti.”
Američko istraživanje pokazalo je upravo suprotno – tvrdi se da iako u džentrifikovanim kvartovima skače stanarina, upravo su novi, bogati stanari ti koji na kraju plaćaju najveći deo.
U studiji se navodi da istraživači moraju da gledaju presek onoga što siromašniji i bogatiji stanari zapravo plaćaju, a ne njihov prosek. Istraživači veruju da oni koji ostaju, imaju koristi i od pristupa poboljšanoj infrastrukturi – parkovima, bolnicama i školama.
„To je marginalno u kineskim gradovima”, kaže profesor Žu.
„Oštar kontrast između siromašnih stanova i kvalitetnih ograđenih kuća utiče na porast društvene netrpeljivosti. To im približava socijalnu nejednakost.”
Takođe, u Lagosu viša stanarina ne podrazumeva i bolju infrastrukturu.
„Lagos nije ona vrsta grada u kom ljudi žive blizu škola, postoje autobuske linije i ljudi putuju, prave privatne aranžmane”, kaže profesor Lovanson.
A svaka nova bolnica i škola koje se otvore, vrlo verovatno će biti privatne i skupe.
Dobar potez?
Ali čak i ako ih isteraju sve veći životni troškovi, navodi se u studiji, to ne mora nužno da bude zlo kakvim ga predstavljaju oni koji se protive džentrifikaciji.
Oni koji su napustili džentrifikovane zajednice u SAD nisu nužno bili u težoj situaciji.
„Nije primećeno da su oni koji se iselili iz džentrifikovanih krajeva, doživeli primetno lošije promene od onih koji su se iselili iz ne-džentrifikovanih krajeva”, navodi se u studiji.
Ali autori priznaju da se studija ne bavi psihološkim posledicama izmeštanja – šta znači izgubiti mrežu porodice i prijatelja.