Feministkinje su za njih histerične frustrirane žene, iako ne znaju da su to one žene koje su 5 godina lobirale i javno zagovarale zakon o nasilju u porodici, da bi tek sa donošenjem tog zakona konačno bilo moguće da policija sprovede postupak protiv počinioca. Histerični ludaci su i oni koji su lobirali za zakon o civilnom služenju vojske, da bi oni i dalje mogli da ostanu iza svojih kineskih zidova, umesto da se godinu dana hrane konzervama iz ratnih rezervi i broje žuljeve zadobijene vojnim vežbama po šumama i gorama. Histerični ludaci su i oni koji su lobirali za zakon o mobingu. Aktivisti za prava životinja su isto tako ludaci jer ne vide gladnu i bolesnu decu.
Biti aktivista postalo je nepopularno kao što je u školi bilo nepopularno biti štreber. Rugati se štreberima je uvek bio najbolji i siguran način za sticanje popularnosti. Nemoguće je proći medijskim prostorom, pa možda i nekim drugim, a ne primetiti pojavu koja čak i slučajnom prolazniku tim prostorom bode oči, a to je – prezir i podsmeh na konto društvene odgovornosti i aktivizma. Postalo je vrlo popularno baciti kamen ili oštru reč na svakoga ko uzima aktivnu ulogu u važnim društvenim pitanjima. Sve što nije jeftino kafansko komentarisanje politike i toga da se teško živi, često naleti na otpor i javnu prozivku mase koja stoji sa strane i podrugljivo posmatra one koji aktivno učestvuju. One koji padaju, ustaju i opet idu dalje. Gomila čeka priliku da iskaže svoju reč osude svakog napora da se makar i sitnim koracima stvari promene i maknu sa mrtve tačke na kojoj kao društvo odavno stojimo. Ustima punim žalopojki kako je sve gore i gore, da nema više pravih vrednosti, vođeni krilaticom da “za ideale ginu budale”.
Dobro uhranjeni sopstvenom ispravnošću koja je definisana time PROTIV čega su sve oni, ali ne i hrabrošću da budu ZA nešto, daju sebi za pravo da podmeću nogu onima koji su odlučili da budu PRO, a ne CONTRA. Biti CONTRA ne povlači nužno za sobom i ličnu odgovornost u rezultatu i uspehu cele priče, biti CONTRA je samo po sebi nekako dovoljan angažman. “Ne pitaj mene, ništa nisam kriv, pa ja sam bio protiv!”. “Nisam ja kriv što su popularni Veliki brat i Farma, ja to ne gledam i gadim se nad svakim ko gleda”. “Ma samo opušteno, brate, iskuliraj.” Ne mislim da su oni koji su sve uspeli da iskuliraju lišeni i svake odgovornosti. Odgovorni su jednako koliko i oni koji u nečemu aktivno učestvuju. Odgovorni su za lenjost, za apatiju, odgovorni su za ubijanje volje svakome ko skupi snage da nešto da od sebe. Odgovorni su za to što je u političkom životu sve više neobrazovanih laktaša gladnih samo gole vlasti, odgovorni su za sopstvenu neodgovornost. Ogradili su svoje male svetove kineskim zidovima, preko kojih pogledaju samo u slučaju da se uvere da su po sopstvenom cool mišljenju bolji od drugih. Nisu uprljani prašinom kao oni koji izvan tih zidova nešto zaista i pokušavaju da urade ili rade.
Feministkinje su za njih histerične frustrirane žene, iako ne znaju da su to one žene koje su 5 godina lobirale i javno zagovarale zakon o nasilju u porodici, da bi tek sa donošenjem tog zakona konačno bilo moguće da policija sprovede postupak protiv počinioca. Histerični ludaci su i oni koji su lobirali za zakon o civilnom služenju vojske, da bi oni i dalje mogli da ostanu iza svojih kineskih zidova, umesto da se godinu dana hrane konzervama iz ratnih rezervi i broje žuljeve zadobijene vojnim vežbama po šumama i gorama. Histerični ludaci su i oni koji su lobirali za zakon o mobingu. Aktivisti za prava životinja su isto tako ludaci jer ne vide gladnu i bolesnu decu. Kada neko vidi bolesnu decu opet će nastradati od tih posmatrača sa zidina jer nije pokrenuo kampanju za svu decu. I tako dalje, primera je bezbroj. Ali, ne libe se da koriste rezultate angažmana svih tih ludaka, jer oni su pametniji od svih njih, pojave se tek kada su borbe gotove da izjave da sve to nije dovoljno, i da treba još mnogo da bi bilo savršeno.
Pojave se da pronađu greške, da intelektualno izdominiraju nad tim greškama. Ponosni na svoje znanje i majstorstvo da pokažu šta sve ne valja i da opet pronađu nešto u vezi čega bi bili CONTRA. Srećni i zadovoljni sve dok ih neko ne prozove da svoje znanje i praktično upotrebe, osim što ga koriste samo kao hranu za sopstvenu sujetu. Oslobođeni od svake samokritike i spoznaje da im je svo znanje jalovo jer ne rađa nikakve plodove. Tako slobodni i cool viču sa svojih zidina, sve dok voda ne nabuja i prelije se i u njihove ograđene svetove. A onda će opet neki ludak da potrči da i njima pruži ruku, iako to nije ni malo cool.
Autorka: Jelena Dorćolska
Izvor: Akuzativ