Aleksandru Obradoviću, pritvorenom radniku fabrike oružja iz Valjeva, dva muškarca koja su se predstavila kao pripadnici BIA, ponudila su obustavu krivičnog postupka u zamenu za ćutanje o nelegalnim poslovima oca ministra policije, saznaje BIRN.
BIRN: Uzbunjivač iz Krušika dobio “ponudu” u zamenu za ćutanje
Osim što ga čak i najviši državni zvaničnici gotovo svakodnevno nazivaju špijunom koji je odao državne tajne, izričući mu tako javnu presudu pre suda i pre okončanja istrage, Aleksandar Obradović izložen je i novim vrstama pritisaka i ucena, navodi se na portalu BIRN-a, javno.rs. Krajem oktobra do njega je stigla “nepristojna ponuda” za koju mu je rečeno da bi mogla da okonča njegovu tešku situaciju.
Kako BIRN saznaje, dva muškarca koji su se predstavili kao pripadnici BIA prišli su Obradovićevom rođaku sa kojim je u bliskim odnosima i od njega tražili da prenese poruku. A poruka je glasila – ukoliko prestane da se bavi temom Krušika, biće prekinut krivični postupak protiv njega koji se vodi u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i “sve će se lepo završiti”, prenosi Javno.rs.
U suprotnom, kako se dodaje BIRN, poručili su mu da “ima da na*ebe”.
Obradovićev advokat Vladimir Gajić je o ovome 4. novembra obavestio zamenicu tužioca za organizovani kriminal Jasminu Milanović Ganić. “Objasnio sam o čemu se radi kao i razloge zašto se obraćam baš specijalnom tužilaštvu. Podneo sam joj i zvanično pismenu informaciju i dao kontakte lica koja su primila ponudu i pretnju za Aleksandra Obradovića“, kaže Gajić za BIRN.
On je tužiocu takođe rekao da ne veruje da se radi o pripadnicima BIA, “jer oni nikada ne prete, oni samo rade u tami”, već da misli da je to informacija koja, preko podzemlja, ide od samog ministra policije koji je pod direktnim udarom afere Krušik, navodi javno.rs.
Gajić je odgovor dobio, kako se navodi, tek nakon 20 dana i u njemu je obavešten da je belešku o pretnjama koje su prijavljene, to tužilaštvo uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na dalje postupanje, jer to tužilaštvo vodi istragu protiv Obradovića za krivično delo odavanje poslovne tajne.
“Stvar je dakle otišla u Više javno tužilaštvo u Beogradu. Kako znam ko vodi to tužilaštvo, jasno je da sam imao naivnu nadu kada sam pokušao da ovu stvar isteram kroz institucije. Institucije pravne države u Srbiji ne postoje. To je jasno kao suza“, kaže Gajić, navodeći da Srbija više nije država, već da je “ona je jedna vrsta kalifata Aleksandra Vučića u kojoj on radi šta hoće”.
Gajić navodi da je zato odbranu pored domaće usmerio i na međunarodnu javnost. “Razmere štete po Vučićev režim će se tek videti u narednim danima“, kaže Gajić.
On ukazuje da je Obradoviću pritvor određen bez ijednog dokaza u predmetu. “Posle više od 60 dana od kada je uhapšen 18. septembra 2019. godine, Aleksandru Obradoviću i meni kao njegovom braniocu nisu predočeni dokazi na osnovu kojih se vodi istraga“, kaže Gajić objašnjavajući da je Obradoviću prvo bio određen kućni pritvor, da je zatim proveo 20 dana u Centralnom zatvoru, nakon čega je ponovo vraćen u kućni pritvor.
“To je flagrantno kršenje njegovih elementarnih ljudskih prava“, upozorava Gajić. U međuvremenu sve nadležne institucije, uključujući tužilaštvo i Agenciju za borbu protiv korupcije, uporno ćute i ne odgovaraju na pitanja u vezi sa eventualnim pokretanjem postupka u kojem bi se istražila uloga ministra policije Nebojše Stefanovića u poslovima njegovog oca sa oružjem i informacijama o trgovini po povlašćenim cenama.
BIRN je pitanja prvi put poslao još 19. septembra, ali uprkos upornim pokušajima da iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višeg tužilaštva u Beogradu i Agencije za borbu protiv korupcije dobijemo informacije o tome, jedini odgovor koji smo do sad dobili je – ćutanje. U Tužilaštvu za organizovani kriminal ignorišu veći broj upućenih dopisa, dok u Višem tužilaštvu portparolka Irena Bjeloš čak ne odgovara ni na telefonske pozive.
NIN: Tužilaštvo traži od VBA i BIA da ispitaju poslovanje Krušika sa privatnim trgovcima
Bezbednosno informativnoj agenciji i Vojnobezbednosnoj agenciji Tužilaštvo za organizovani kriminal uputilo je 18. novembra zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja “povodom javno iznetih tvrdnji o privilegovanju određenog broja pravnih lica u privatnom vlasništvu u vezi sa kupovinom i prodajom naoružanja i vojne opreme fabrike ‘Krušik'”, piše NIN.
NIN u novom broju, koji će se na kioscima pojaviti sutra, otkriva nove detalje o poslovanju privilegovanih preduzeća koja su od Krušika dobijala oružje po povoljnijim cenama, ponekad nižim i od cene koštanja mina. NIN otkriva i da je Krušik morao da se zadužuje, dok su mu GIM, Partizan tek i Internešnal golden grupa iz Abu Dabija, čiji je jedan od akcionara Vlada UAE, dugovali sedam miliona evra za isporučeno naoružanje.
Nadzorni odbor Krušika 12. marta 2018, deset dana nakon što je istekao rok da Srpskoj banci vrati poslednju ratu dugoročnog kredita od 449.966 evra, ovlastio je tadašnjeg direktora Mladena Petkovića da zatraži da se taj rok produži do 31. maja, jer, kako otkriva NIN, Krušik na računu nije imao dovoljno novca.
U zapisniku sa sednice Nadzornog odbora, u koji je NIN imao uvid, navodi se da poslednja rata kredita od Srpske banke nije izmirena jer Krušik nije naplatio potraživanja od svojih dužnika. Nakon toga, Krušik je 27. novembra 2018. od Srpske banke pozajmio još dva miliona evra, a zauzvrat je morao da založi brojne nepokretnosti i poslovni prostor.
U isto vreme dok je Krušik stavljao pod hipoteku svoju imovinu da bi obezbedio novi kredit, GIM Gorana Todorovića, koju je zastupao i otac ministra policije Branko Stefanović, postaje vlasnik ekskluzivnog poslovnog prostora u centru Beograda.
NIN otkriva i nove dokumente, iz februara ove godine koji, kako je navedeno, potvrđuju sumnje da privilegovane firme mine iz valjevske fabrike nabavljaju po povoljnijim cenama od drugih, već i da ih dobijaju čak i ako nisu platile ugovorenu cenu. Iako je deo ugovora, zaključen sa GIM-om za kupca iz Saudijske Arabije, vredan 5,5 miliona dolara realizovan do kraja prošle godine, Krušik navodi da je “ostalo za naplatu 3.431.835 dolara”.