Čoveku slepe lucidnosti najbitnija je crta da čak i u nedvosmislenom slučaju želi da izdrži uz svoj nizak stepen znanja. Zbog toga je slep. Patološka i pervertirana ekstraverzija je samo jedna od posledica ovakvog ponašanja.
Avanturizam je sredinom dvadesetog veka kulminirao u ponašanju koje odvaja sebe ne samo od svih presudnih pitanja egzistencije i njenog univerzalnog značenja, nego se izdvaja i iz istorije, i čovek lišen svesti baca se u ono što je baš u tom trenutku aktuelno, u takozvanu situaciju (egzistencijalizam, situacionizam). Uveren je ako se što više zatvori od bivstva, njegovo prisustvo u sada biće intenzivnije. To je najnoviji korak životne strategije avanturiste. Praksa, rutina, virtuoznost, prisustvo duha, sport, diplomatija, poslovi, politika, poezija, slikarstvo, muzika samo su područja improvizacije, provizorijuma, pojačavanja lucidnosti kako bi on uzeo svoj deo iz takve situacije, odnosno kako bi opljačkao životni sadržaj situacije, odbacujući bilo kakve ograde i disciplinu, na ovom očajnom stupnju gladi za životom on svesno stupa u moral insanity. That’s more than dying (D. Tomas). De Ružmon piše da je to révolte contre l’amour de Dieu et du prochain – pobuna protiv Boga i protiv ljubavi čoveka. Ne ostaje ništa drugo do požuda nagog ja. Tačan opis nepristrasno okorelog ponašanja nalazi se kod Dostojevskog u liku Stavrogina. U ovoj neljubavi slepa lucidnost se pretvara u ludilo, drhtavo uzbuđenje čoveka koji živi u permanentnom zločinu nalazi se na nivou genijalnosti; i jadnija, nedarovitija i bleđa varijanta ovoga ponašanja u hiljadama primera vri po velegradovima sveta, kao diplomate, umetnici, lekari, novinari, bankari, vojnici, univerzitetski profesori, sveštenici, ali naročito kao političari i naučnici, u kojima se celokupna ljudska sudbina pretvara u egoistički eksperiment, odnosno u izbezumljenu avanturu, morbidan blef koji se u razularenoj pomami tetura iz jedne situacije u drugu.
Bataj piše da u svakom trenutku života, čak i u patnji postoji neko neobjašnjivo uživanje, ono „što ni suze ne mogu da dosegnu” (Vordsvort). Potresno je da se ovo uživanje danas gubi. Njegovo mesto zauzima naročito sramna glad za životom, i čovek sve manje uživa, više je u specifičnom uzbuđenju koje je potpuno nebitno i prazno, i više nigde nema meda života.
- Nema takozvanog objektivnog utvrđivanja činjenica, i najjednostavnije utvrđivanje činjeničnog stanja ima svoj metafizički sadržaj.
- Svaka izjava je bezuslovno jedan stav nekog duhovnog sistema.
-
Duhovni sistem se realizuje kao sistem vlasti.
-
Tvrdnje lucidnosti obeležava animozitet pothranjivan protiv srednjovekovnog hrišćanstva.
-
Ono što je lucidnost stvorila u prvom redu nije istraživački metod, nego duhovni sistem koji hoće da postavi temelje apsolutne moći.
-
Lucidnost prosvetljava sve, izuzev sebe same.
-
Pozadina lucidnosti je okultna, i ovo okultno ponašanje pokazuje da nije načisto sa sopstvenom demonskom prirodom, ne zna da život ne sređuje, nego ga razara, ne uzdiže, nego ga muči, i ne oslobađa, nego ga podjarmljuje, i na koncu ga ne hrani, nego eksploatiše.
-
Materijalizam je duhovni sistem okultne prirode lucidnosti; ako čovek oduzme materijalizmu da je nastao iz animoziteta pothranjivanog protiv klerikalizma, i to ga održava, od njega ne ostaje ništa drugo do zbrkana fikcija.
-
Lucidnost je po uzoru na srednjovekovnu pseudologiju izgradila sistem laži, i od svih duhovnih sistema poznatih u istoriji najviše se on primiče totalnoj laži.
-
Cilj totalne laži jeste da celokupno čovečanstvo, sve do najmanjeg elementa njegovog života dovede u zabludu, i da ga pretvori u puko sredstvo vlasti.
-
Kao što je u srednjem veku osnova sistema vlasti bila religija, u novom dobu je osnova sistema vlasti nauka.
-
Duhovni sistem iskorišćen u interesu prakse vlasti bezuslovno se pretvara u sistem laži.
-
Zajednica dovedena u zabludu posredstvom laži dehumanizuje se, degeneriše, u modernoj varijanti postaje subegzistentno plebejska: usled prakse vlasti stvorene posredstvom ove lucidnosti nastao je mob (hinduski: avama, odnosno rulja izvan kasti).
-
Lucidnost ne razrešava krizu, nego je prouzrokuje.
-
Sredinom dvadesetog veka prvi i jedini glavni neprijatelj čovečanstva je ekstremna lucidnost.
Na pitanje kako da čovek razreši evropsku krizu, postoji odgovor.
Od do sada formulisanih mišljenja najozbiljnije je ono K G. Junga, koji je rekao: teškoćama datim u sadašnjosti čovek će samo u tom slučaju moći da se suprotstavi ako mu lična organizacija bude bar toliko savršena kao što je kod lucidnosti.
Defekt lucidnosti jeste što isključuje. Pojačana dnevna muška svest koja isključuje dete, ženu, mudrost starosti, ali isključuje i spavanje, san, i isključuje religiju, umetnost i metafiziku. Posledica ovakvih isključenja može biti samo abnormalnost. Ko želi da prevaziđe lucidnost, u prvom redu treba da realizuje u sebi najvišu moguću lucidnost, i onda je dopuniti svim onim što je lucidnost isključila, time samog sebe učiniti univerzalnim, i utemeljiti se u celovitosti. Samo će tako moći da se realizuje spavanje, san i posle dnevne budnosti onaj stupanj svesti koji Vedanta naziva četvrtim (turijam), što je budnost (vidja). Budnost je sublimirana i univerzalno prosvetljena svest koja je osetljiva, univerzalna, otvorena i pozitivna, odnosno brahmanizovana svest čoveka. Budnost nije negativna ni u kojem smeru i odnosu. Sve što je postalo budno svoga bivstva i što postoji ne može se opozvati ni ukloniti, to pripada ozbiljnosti igre sveta. Viteza, avanturistu treba prihvatiti i prosvetliti i uzdići, ne odbiti. Cilj nije veliki istorijski trijumf, nego prosto, blisko i lako – biti normalan.
Bela Hamvaš
Tisapalkonja, 19. januar 1962.