Ova mobilna platforma omogućava da se hrana podeli bez ikakvih troškova. Zasad postoji samo u Španiji, a nadamo se da će neko uvesti slično rešenje i u našoj zemlji.
U svakom domaćinstvu, najviše se bacaju voće, povrće i hleb. Špansko ministarstvo za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu objavilo je izveštaj koji otkriva da se u Španiji svake godine baca oko 8 miliona tona hrane. To ovu zemlju stavlja na sedmo mesto po traćenju hrane među državama Evropske unije.
Prema istraživanju koje je sprovela Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, 42% hrane koja se baca u Evropi potiče iz domaćinstava, a od toga bi 60% moglo da se izbegne primenom bolje strategije. Kako stoji u pomenutom izveštaju ministarstva, u Španiji se svake godine 1,43 miliona tona hrane baci u smeće.
Vebsajt i mobilna aplikacija pod nazivom Yo No Desperdicio („Ništa ne bacam“) pojavili su se u novembru 2015, odnosno u februaru 2016. godine, kao pokušaj da se nađe alternativno rešenje za ovaj značajan problem. „Ništa ne bacam“ predstavlja platformu sličnu aplikacijama koje se koriste za razmenu automobila ili stanova. Razlika je u tome što se ovde deli hrana.
Cilj ove platforme je „da promoviše alternativne pristupe odgovornoj i održivoj potrošnji i da nas navede da se zamislimo nad svojom ulogom potrošača, a sa konkretnim ciljem da se smanji količina hrane koja se baca u kućama“, kaže Mari Kruz Martin, koordinatorka projekta.
Preko ove platforme može da se razmenjuje i kuvana i sirova hrana, pod uslovom da je u dobrom stanju i da nije istekao rok upotrebe. Trenutno, platforma ima 420 registrovanih korisnika koji potiču iz 35 provincija u Španiji, a Martinova kaže da njihov broj stalno raste.
Hrana se deli na vrlo jednostavan način. Korisnici se uloguju na vebsajt ili aplikaciju, pa postave oglas sa opisom hrane koju nude, što obuhvata naziv, sliku koja odražava trenutno stanje hrane, veličinu porcije, lokaciju i rok trajanja. Zatim obe strane zajedno dogovore besplatnu isporuku hrane. „Kad sprečavamo da se baca hrana, to je uspeh za sve nas,“ kaže Mari Kruz Martin.
Iza inicijative „Ništa ne bacam“ stoji nevladina organizacija Prosalus, koja već 30 godina radi na promociji, zaštiti i unapređenju ljudskih prava na hranu, vodu i higijenu. „Jedan od brojnih uzroka gladi upravo je bacanje hrane, iako mnogi toga nisu svesni,“ objašnjava Mari Kruz Martin.
Jedan od glavnih ciljeva ovog projekta jeste podizanje svesti o štetnim posledicama bacanja hrane. „U svetu se baca trećina hrane koja se proizvede, a ljudi ne znaju kakve su posledice toga po dostupnost i cenu hrane u drugim zemljama.“
Projekat se zasniva na saznanjima o globalnom problemu bacanja hrane, a krajnji cilj mu je da „stvori mrežu građana koji su posvećeni odgovornoj potrošnji i rešeni da prehrambenim proizvodima daju još jednu šansu“.
Iako zasad korisnici tek polako ukazuju poverenje ovoj platfomi, Martinova je uverena da vremenom ovaj sistem širokoj publici neće delovati kao „naučna fantastika“.
Dosadašnja razmena obuhvata 50 kilograma hrane, uključujući mlečne proizvode, voće i povrće, sokove, suvo voće, jaja i konzerviasnu hranu. Ta količina možda ne zvuči impresivno kad se uporedi sa svom hranom koja se baca u domaćinstvima na godišnjem nivou, ali, kako kaže Mari Kruz Martin, „ako svi započnemo male promene u svakodnevnim navikama, zajedno možemo da promenimo tu statistiku“.
Izvor: Huffington Post
Prevela: Isidora Zečević, iserbia