fbpx

Profesor dizajna Erno Rubik je 1974. godine u svom stanu u Budimpešti, koji je delio sa majkom, počeo da se "igra" sa drvenim kockama. Ta igra će mu promeniti život i stvoriti jednu od najprepoznatljivijih igračaka na svetu.

143535733258d0fce5d9bf4414559551 v4 big

Kao znatiželjni 29-godišnjak, istraživao je upotrebu prostih oblika u dizajnu i pripremao rad za svoje učenike. Uzeo je šmirglu, obradio drvene kocke, zalepio na po jednu stranicu raznobojni papir i sve povezao elastičnom oprugom i gumicom.

"Bilo je predivno gledati kako se nakon nekoliko okreta boje mešaju. Bilo je neverovatno zadovoljavajuće gledati ovu paradu boja. Kao kada nakon lepe, duge šetnje u kojoj ste videli mnogo toga poželite da se vratite kući, tako sam i ja odlučio da je vreme za povratak, da se kockice ponovo slože. U tom trenutku sam se našao pred velikim Izazovom - koji je put do kuće", napisao je Rubik o svom prvom susretu sa svojim najznačajnijim izumom.

Njegov dosad neobjavljen tekst u magazinu "Diskaver" otkrio je da Rubik nije imao predstavu kako da reši problem, a nije bio siguran ni da će drugi ljudi moći ponovo da slože boje.

Sada to neki rade za manje od pet sekundi, ali je Rubiku bilo potrebno čak mesec dana okretanja i prevrtanja u njegovom sobičku. Matematika kaže da su male šanse da slučajno rešite kocku, jer postoji 43 triliona mogućih pozicija.

"Sećam se kako sam mami ponosan pokazao kocku kada sam pronašao rešenje i kako je ona srećna bila, jer je mislila da više neću gubiti vreme na to", naveo je Rubik.

Od tada, više od 350 miliona Rubikovih kocki je prodato širom sveta.

(b92)

 

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU