fbpx

Venecija je poznata po nekoliko nadimaka od kojih je jedan Plutajući grad. Razlog tome je jednostavan: ona se sastoji od 118 malih ostrva razdvojenih i spojenih sa nebrojeno mnogo kanala i mostova. Ipak, građevine koje se nalaze u tom gradu nisu građene direktno na ostrvima, nego na drvenim platformama koje pridržavaju drveni stubovi zabodeni u pesak.

venecija

Priča o Veneciji počinje u petom veku

Nakon pada Zapadnog rimskog carstva, varvari sa severa počeli su da upadaju na bivše teritorije Rima. Kako bi izbegli ove napade, lokalni stanovnici pobegli su u obližnje močvare i našli utočište na ostrvima Torčelo, Jezolo i Malamoko.

Iako su naselja u početku bila privremena, postepeno su počeli trajno da naseljavaju ovaj prostor. Kako bi sebi obezbedili čvrstu podlogu za izgradnju objekata, u peščanu podlogu su zabadali velike drvene stubove, a zatim na njih naslagali platforme na kojima su kasnije gradili objekte. Knjiga iz 17. veka koja detaljno objašnjava proces konstrukcije Venecije, govori da je samo za izgradnju temelja čuvene crkve Santa Maria Della Salute bilo potrebno 1.106.657 drvenih stubova dugačkih četiri metra. Ovaj proces trajao je dve godine i dva meseca, a stubovi su morali da se uzimaju iz šuma sa prostora današnje Crne Gore, Hrvatske i Slovenije i transportuju do Venecije vodenim putevima. Možete samo da zamislite razmere ovog poduhvata.

veenecija1

Upotreba drveta kao noseće konstrukcije verovatno je iznenađenje, s obzirom na to da je drvo manje izdržljivo od kamena i metala. Tajna izdržljivosti drvenih temelja Venecije je u tome što se oni nalaze pod vodom. Propadanje drveta izazivaju mikroorganizmi kao što su gljivice i bakterije, a pošto se drvo nalazi u vodi nema opasnosti od mikroorganizama jer je njima potreban kiseonik da bi preživeli. Pored toga, konstantan protok soli kroz i oko drveta, dalo mu je jaku, kamenu strukturu.

Pošto je okružena vodom sa svih strana, Venecija je vekovima imala veliku prednost nad svojim kopnenim susedima. Za početak, bila je bezbedna od neprijateljskih invazija. Na primer, Pepin II, sin franačkog cara Karla Velikog, pokušao je da osvoji Veneciju, ali nije uspeo jer nije mogao da stigne do ostrva na kojima je grad podignut. Venecija (Mletačka republika) postala je kasnije velika sila Mediterana. 1204. godine povezala se sa krstašima i uspela da zarobi vizantijsku prestonicu Konstantinopolj. Ipak, u 15. veku je počela da slabi i na kraju ju je pokorio Napoleon 1797. kad je napao Italiju.

Aqua Alta

U poslednjim decenijama, upravo lagune koje su Veneciju kroz vekove čuvale od osvajača, prete da ugroze njen opstanak. Lokalno stanovništvo je naviklo na poplave u svom gradu, s obzirom na to da nivo vode poraste i više od 10 puta godišnje. Ove poplave nazivaju se aqua alta (visoka voda) i izazvane su neobično velikom plimom u danima kad duva jak vetar, kao i obilnim kišama. Međutim, ovo je u poslednjim godinama sve učestalije zahvaljujući klimatskim promenama koje su učinile da nivo mora poraste, što počinje da unosi nemir u grad. Ipak, predloženo je par rešenja kako bi se Venecija spasila od potapanja. Jedan od njih je projekat koji se naziva Eksperimentalni Elektromagnetni Modul koji uključuje konstrukciju 79 pokretnih brana koje će razdvojiti lagune od mora kad talasi narastu metar iznad dozvoljene granice. Međutim, pojedini pesimistični posmatrači sumnjaju da će te mere uspeti da sačuvaju Veneciju i da će grad na kraju ipak potonuti, baš kao mitski grad Atlantida.

Preuzeto sa Kafenisanje.rs

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU