Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi „podgreva“ nerelana očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.

binary 1327493 1920

Dronovi, pametni liftovi i frižideri, pametni satovi i naočare, veštačka inteligencija i nano robotika — ove i još mnoge druge fantastične kreacije ljudskog uma, najčešće se navode kao živopisni primeri koliko su nove tehnologije promenile svakodnevni život. Dostignuća savremene nauke i inženjerstva podstiču osećaj da sadašnje generacije žive u najuzbudljivijem razdoblju u ljudskoj istoriji. Kada je, međutim, reč o poslovanju u tako uzbudljivom vremenu, donošenje odluka je daleko od fantastike, naprotiv, ono mora biti čvrsto „na zemlji“. Zato je digitalna transformacija, o kojoj se danas toliko govori, važna ne samo sa stanovišta civilizacijskog napretka već i profita, što dalje otvara niz pitanja o načinu na koji primenjujemo nove tehnologije, kaže Alan Albulj, direktor kompanije Extreme.

Veliki proizvođači IT opreme i rešenja nastoje da što više podstaknu potrošnju i primenu svega što zamisle kao potencijalno korisno za tržište. „Ipak, životni ciklusi tih proizvoda sve su kraći, i ne možemo se oteti utisku da su pod značajnim uticajem marketinških potreba i berzanskih očekivanja“, ocenjuje Albulj. Primera radi, pametni satovi su pre nekoliko godina bili gedžet od koga se mnogo očekivalo i njihova prodaja je beležila veliki rast, a ove godine je, prema najnovijim podacima kompanije IDC, došlo do značajnog pada u ovom segmentu tržišta.

Šta ne piše u brošurama?

Pomenuti i slični primeri, kaže naš sagovornik, dobro ilustruju potrebu da se, kao i u slučaju drugih novina na tržištu, inovacije koje donosi digitalna transformacija analiziraju objektivnije, a kada je reč o našem tržištu, prioriteti definišu shodno realnim mogućnostima u javnom i privatnom sektoru. „Digitalna transformacija nije čarobni štapić“, ističe Albulj, „i svaka promena na putu digitalizacije ne mora nužno biti dobra i korisna. Iako je reč o novim tehnologijama, i ovde važi odavno isprobani poslovni princip da treba dobro promisliti i veoma pažljivo birati u šta ćemo uložiti sredstva“.

On podseća i da primena određene tehnologije nije „sveto pismo“, već treba da se rukovodi poslovnom logikom i navodi skorašnje iskustvo u sopstvenoj kompaniji. „Nedavno smo održali sastanak ’na daljinu’ sa dve firme iz šireg regiona. Tehnologija koju smo koristili za tu prigodu, već je dugo poznata i široko primenjena, i znamo više razloga zašto je takav način realizacije sastanaka pogodniji i efikasniji. Ipak, na tom sastanku komunikacija se nije odvijala zadovoljavajuće, ne samo zbog tehničkih razloga, već i zato što je tema bila osetljiva, a međusobno se nismo poznavali od ranije. Kako je bilo veoma važno da razjasnimo neke ključne stvari oko posla, nekoliko dana kasnije seli smo u kola i već za nekoliko sati razgovarali u kancelariji, gde smo se daleko lakše razumeli oko zajedničkog cilja. Stvar je u tome da smo u mnogo navrata imali veoma kvalitetne i efikasne satanke ’na daljinu’, ali treba razlikovati situacije kada je neophodno da se ta komunikacija odvija na klasičan način“.

Naš sagovornik ukazuje i na slučajeve iz prakse kada neke aplikacije ili uređaji naprave probleme u poslovanju jer ne funkcionišu u skladu sa svojom namenom. „Svi pričaju o produktivnosti i efikasnosti, ali malo ko zaista uzima u obzir uticaj tih nestandardnih događaja, bagova ili neobjašnjivih ponašanja, kao i nivo obučenosti i motivisanosti onih koji taj alat koriste. Primetna je i tendencija gomilanja funkcionalnosti nekog softverskog alata, koji u osnovi treba da koristimo za jedan sveden i jasno zaokružen set operacija. Sve to nikako ne doprinosi da brže i lakše radimo svoj posao, već naprotiv, postaje prepreka na putu do cilja“, opisuje Albulj slučajeve koji se nikada ne navode u marketinškim kampanjama za neki novi tehnološki proizvod ili uslugu.

Odgovornost struke

Jednostrano i nekritično promovisanje mogućnosti koje digitalna transformacija nudi, „podgreva“ nerealna očekivanja, što u praksi može negativno uticati na ono što joj je osnovna svrha — da se njene realne prednosti primene na optimalan način. „Struka mora da bude profesionalna i kompetentna i da tu odgovornost jasno preuzme. Moraju se dobro sagledati i jasno predstaviti svi izazovi i nužni kompromisi na tom putu, kao i koliko će to korisnika realno koštati pod konkretnim uslovima, a ne da naknadno ’isplivavaju’ skriveni troškovi“, kaže Albulj i dodaje: „Ni jedna tehnologija ne može da popravi podatke koji nisu na odgovarajući način strukturirani, koji nisu tačni i potpuni. Ni jedan softverski alat ne može da zameni i ispravi procese i procedure koji nisu dobro postavljeni u nekom preduzeću. Nikakva platforma za kolaboraciju i komunikaciju ne može sama od sebe da motiviše ljude da otvoreno, jasno i smisleno komuniciraju“.

Odluka o primeni konkretne tehnologije zahteva ozbiljna sredstva i napore da bi se ispunio postavljeni cilj i, zato, ne može da se povodi za „modnim trendom“, niti je poenta u tome da se ulazi u digitalnu transformaciju samo zato što to čine i drugi u doba četvrte industrijske revolucije. „Taj posao mora biti dobro promišljen i uvek u interesu dugoročnih ciljeva onih koji tehnologiju koriste. Recimo, kada kompanija bira da li će podatke i aplikacije skladištiti i koristiti na sopstvenoj infrastrukturi ili u oblaku, važno je, između ostalog, analizirati isplativost, zakonsku regulativu, sigurnost podataka i planove za budući razvoj firme. Iako je ’cloud’ koncept moderan i fleksibilan, ne mora uvek biti najbolje rešenje. U takvim razmatranjima neka vrsta hibridnog modela se često ispostavi kao pravi izbor“, objašnjava Albulj.

Kada je reč o realnim mogućnostima domaćeg tržišta za usvajanje i primenu novih tehnologija, ne može se prenebregnuti podatak da je trenutna potrošnja po glavi stanovnika za te svrhe na veoma niskom nivou. „Dobra vest je da ima ogromnog prostora za unapređenje, što na prvom mestu zahteva da se podigne opšti nivo informatičke pismenosti, kako bismo došli u priliku da primenjujemo naprednije korake u digitalnoj transformaciji. Osim osposobljavanja korisnika za kompleksniju primenu tehniologije, to podrazumeva da nam je neophodan i daleko veći broj IT stručnjaka“ ističe Albulj.

Na tom putu sticanja novih znanja, dodaje, podjednako je važno da budemo realni u preceni šta su nam nedostaci, a šta prednosti, kao i da gajimo zdrav odnos prema temeljnim ličnim i društvenim vrednostima, „kako zbog nas samih, tako zbog generacija koje pristižu“.

BiF

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU