fbpx

mozak foto pixabay

Foto: Pixabay

Gotovo je nemoguće zamisliti kako bi izgledalo da se sećamo svakog i najsitnijeg detalja, svakog minuta, svakog sata, svakog dana. To bi bila ogromna količina informacija, a pored toga, većina bi bila prilično besmislena.

Sećanja su ključni deo onoga što nas određuje ko smo. Ipak, svi znamo da kako starimo, sve teže pamtimo. Počev od zaboravljanja zašto smo ušli u sobu, preko zaboravljanja važnih porodičnih datuma, do zaboravljanja imena pozntaih nam ljudi. Novo istraživanje kaže da nam sećanja ostaju netaknuta, ali da s godinama naša memorija postaje pretrpana. Zaboravnost je vrlo često i način da se definiše starost. Mnogi ljudi kada ne mogu da se sete nečega, što se ranije podrazumevalo, to uvek povezuju sa starenjem.

Međutim, naučnicima je lako da zaboravnost koja se javlja s godinama opišu, ali im je mnogo teže da je objasne. Jedno od najlogičnijih objašnjenja koje se nameće je da pamćenje slabi zbog toga što dolazi do određenih promena u mozgu što otežava skladištenje informacija.

Ali naučni rad objavljen nedavno u časopisu Trends in Cognitive Sciences predstavio je alternativno objašnjenje za ovaj fenomen: da naša sećanja ostaju netaknuta, ali kako starimo postaju zatrpana velikim brojem informacija. Prvo, važno je razumeti da ono što pamtimo nije tačan zapis onoga što se dešava oko nas. Gotovo je nemoguće zamisliti kako bi izgledalo da se sećamo svakog i najsitnijeg detalja, svakog minuta, svakog sata, svakog dana. To bi bila ogromna količina informacija, a pored toga, većina bi bila prilično besmislena.

Ako se sećate šta ste jutros doručkovali, sigurno se ne sećate oblika oblaka koji ste videli kroz prozor ili koliko puta ste trepnuli dok ste jeli. Umesto toga, mi registrujemo samo određene stvari koje se dešavaju oko nas, a pažnja koju obraćamo na različite delove našeg iskustva oblikuje naše pamćenje.

Novi dokazi

Autori nove studije pregledali su niz podataka sakupljenih na ovou temu. Oni su pošli od pretpostavke da je umesto poteškoća u skladištenju informacija, slabije pamćenje koje se javlja s godinama rezultat toga što nam je sve teže da se fokusiramo na relevantne ciljne informacije, što znači da stavljamo previše informacija u našu memoriju. Međutim, ovo je prirodna posledica starenja i nije nešto nad čim imamo kontrolu.

Događaji koji se razlikuju jedan od drugog bolje se pamte. Što se manje događaji preklapaju u pogledu sadržaja, manje su šanse da se jedan događaj pomeša sa drugim, ili da se pomeša ono što se dogodilo u tim različitim događajima.

Zašto bi nam fokusiranje na previše informacija pogoršalo pamćenje? Zamislite nešto što radite svaki dan na isti način, kao što je pranje zuba. Verovatno možete da se setite da li ste jutros oprali zube, ali da li zaista možete da se setite razlike između vremena kada ste oprali zube jutros i vremena kada ste ih oprali juče? Ili dan pre toga? Situacije kao što je pranje zuba teško je zapamtiti kao pojedinačni događaj jer imaju toliko toga zajedničkog. Stoga ih je lako pobrkati.

Događaji koji se razlikuju jedan od drugog bolje se pamte. Što se manje događaji preklapaju u pogledu sadržaja, manje su šanse da se jedan događaj pomeša sa drugim, ili da se pomeša ono što se dogodilo u tim različitim događajima. Na primer, lako je zapamtiti šta se dogodilo kada ste izveli psa u šetnju i šta se dogodilo kada ste otišli na plivanje. Mala je verovatnoća da ćemo ih pobrkati, jer među njima nema nikakve sličnosti.

Dakle, ako su stariji ljudi manje fokusirani koje informacije skladište u svoju memoriju, onda će im ona biti pretrpana nebitnim informacijama. Ovaj nered će dovesti do toga da im se sećanja mešaju i preklapaju, što otežava pamćenje onoga što im se neposredno dogodilo. Prethodna studija, koja je razmatrana i u ovom istraživanju, prikazuje ovu teoriju na delu. Starijoj i mlađoj grupi ispitanika su pokazane dve vrste slika (lica i prizora) i rečeno im je šta će biti testirano.

Starije odrasle osobe su pokazale mnogo veći nivo moždane aktivnosti kada su im kasnije pokazani nebitni detalji. Pored toga, što su veću moždanu aktivnost prikazali tokom odgovora na nebitne detelje, to im je bilo teže da zapamte ono što su želeli. Analizom podataka je ustanovljeno da ne samo da stariji odrasli prave gužvu u svojoj memoriji uzimajući previše informacija iz okoline, već akumuliraju više informacija iz znanja stečenog tokom godina. To znači da stariji ljudi imaju više materijala za navigaciju kada pokušavaju da pristupe memoriji, što može dovesti do grešaka koje pravimo u pamćenju kako starimo.

Nije sve izgubljeno

Prema istraživačima, dokazi sugerišu da stariji ljudi pokazuju očuvanu, a ponekad i poboljšanu kreativnost kao rezultat svojih „obogaćenih sećanja”. Kada se suočimo s novim problemom, ponekad moramo da smislimo kreativno rešenje. Ovo može uključivati spajanje delova znanja koje imamo, a koji možda nisu očigledno povezani, ili prisećanje sličnih (mada ne identičnih) prethodnih iskustava koja bi mogla biti relevantna.

Nered u sećanju starije osobe može biti snaga u ovom procesu. Sposobnost uspostavljanja veza između naizgled nepovezanih uspomena mogla bi im omogućiti da pronađu kreativna rešenja za probleme, oslanjajući se na mnogo veći opseg iskustva. Dakle, možda možemo prestati da gledamo na starenje i neizbežni gubitak pamćenja koje ga prati samo kao na lošu stvar.

(Izvor RTS)

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Impuls Teme

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU