fbpx

Oreljan

„I tako je kapetan Oreljana poveo svojih 57 ljudi, sa kojima se ukrcao u pomenuti brod i kanue otete od Indijanaca, i zaplovio niz reku“ u poznom decembru 1541. godine beleži dominikanac Gašpar de Karvahal

Španski kaluđer, u misiji sa konkistadorima, pratiće više meseci kapetana Francisko de Oreljana, nakon što se na Andima, na krajnjem zapadu Južne Amerike, odvojio od Gonzalo Pizaroa, polubrata slavnog osvajača kraljevine Inka. Potom je, sticajem okolnosti – isprva samo u potrazi za hranom, a kasnije za Zemljom cimeta – Oreljana zaplovio niz sliv Amazona. Karvahalova popularna hronika Relación opisaće brojne doživljaje Oreljanove ekspedicije i prvi put Evropljanima predstaviti čudesni svet Amazonije.

Ovo područje, površine od oko 7 miliona kvadratnih kilometara, od kojih je 5,5 pokriveno gustom prašumom (što je uporedivo sa površinom Evropske unije zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana) ovog leta privlači globalnu pažnju i opštu zabirnutost. Uz neugodne vesti o strašnim požarima u Sibiru, brazilska Nacionalna agencija za istraživanje svemira (INPE) objavila je kako je ovog avgusta širom Amazonije u Brazilu izbilo više od 75.000 požara, što je dovelo do prave političke krize i uz to, smene direktora INPE.

Povećanje broja požara od 84 odsto u odnosu na avgust prošle godine izazvalo je brojne katastrofične najave, ali ova sezona požara na Amazonu ipak nije tako drastično strašnija od prethodnih – prošle godine broj je požara prosto bio niži, a ista agencija je 2016. zabeležila 69.000, a 2015. oko 53.000 požara. Mada ovaj avgust nije toliko gori od prethodnih, ova bi se godina ipak mogla pokazati prelomnom za Amazon upravo zato jer je skrenula planetarnu pažnju na razmere krčenja šume spaljivanjem i sečom (koji su velike svake godine).

Oblaci dima stigli su ovog leta do više hiljada kilometara udaljenog Sao Paola, na jugoistoku Brazila, a NASA satelit AIRS zabeležio je značajne količine ugljen-monoksida nad Južnom Amerikom. Istovremeno, ekološki aktivisti kritikuju bledu reakciju vlasti Brazila, kao i slabljenje mehanizama protiv deforestacije otkako je na dužnost stupio predsednik Žair Bolsonaro, koji je iz nekog razloga postao žustar protivnik zelenih pokreta. Zato je Brazil prethodnih dana pod veliki međunarodnim pritiskom, a pozive za zaustavljanje vatre koja guta „pluća planete“ uputio je i rimski papa.

Amazonija je, bez sumnje, jedinstveno područje od ogromnog značaja za biodiverzitet i klimu planete. Studija objavljena pre šest godina u časopisu Science pokazala je da oko Amazona raste više od 390 milijardi stabala koja pripadaju 16.000 različitih vrsta drveća. Na području koje zauzima prostor 9 država (od čega je 60 odsto u Brazilu) ova stabla proizvode oko 16 odsto kiseonika koji nastaje na kopnu.

Fotografija prikazuje šumu oko Amazona u oblasti u blizini grada Manausa koju je iz vazduha uslikao fotograf organizacije CIFOR (Center for International Forestry Research). Do danas je klasifikovano kako u ovoj tropskoj šumi živi više od 2000 vrsta ptica i sisara, oko 40.000 vrsta biljaka i čak 2,5 miliona vrsta insekata, ali to je samo deo raznolikosti koja nije do kraja istražena. Zato uništavanje Amazona utiče na izumiranje živog sveta kao malo šta drugo.

Spaljivanje šuma dovodi i do značajne emisije CO2, što samo po sebi utiče na globalno zagrevanje, dok sa druge strane, time se smanjuje mogućnost da se postojeća koncetracija CO2 umanji (NKP je pisao pre nekoliko meseci o istraživanju koje pokazuje da bi sadnja novih 1,2 biliona stabala na planeti mogla da poništi efekat globalnog zagrevanja, što se pokazuje kao možda i najefikasniji oblik borbe protiv klimatskih promena).

Nažalost, krčenje šuma smanjilo je amazonsku tropsku šumu za oko 18 odsto u poslednjih pola veka. Lokalni poljoprivrednici, ali i velike kompanije krče prašumu kako bi se proširilo poljoprivredno zemljište i pre svega, oslobodio prostor za uzgoj goveda (izvoz govedine je važan za ekonomiju Brazila poslednjih godina), ali i da bi se došlo do drugih blaga koje krije Amazon.

Otkako je otrkivena, Amazonija fascinira svojim čudima i budi maštu pustolova u lovu na bogatstvo. Kapetan Francisko de Oreljana prvi je Evropljanin koji je preplovio celu dužinu reke Amazon i prvi je istraživač u ovom tropskom području koje je u to doba, po svemu sudeći, nastanjivalo daleko više ljudi (verovatno iščezlih u epidemijama bolesti donetih iz Evrope).

Sudeći po Karvahalovoj hronici, Oreljanovo prvo putovanje trajalo je više od osam meseci, sve do kraja avgusta 1542. kad je ploveći niz veliku reku stigao na Atlantik. Po nalogu španskog kralja i uz sukobe sa Portugalcima, Oreljan će se nekoliko godina kasnije vratiti u drugu ekspediciju u kojoj će smrtno nastradati.

Iz Oreljanove ekspecije potekao je i naziv za Amazon. Španci su reku isprva nazivali Grande zbog veličine, potom je u čast konkistadora nazivana Rio Oreljan, ali se odomaćio naziv Amazon, prema jednom doživljaju Oreljanove ekspedicije. Naime, Španci su se sukobili sa plemenom u kome su se, ravnopravno uz muškarce, protiv konkistadora borile i žene ratnice (po nekim potonjim tumačenjima reč je o muškarcima duge kose, ali biće ipak da su se Španci sukobili sa ženama iz džungle).

Ovo je Oreljana, a kasnije i druge Špance, podsetilo na grčki mit o Amazonkama, ženama ratnicama, pa je tako i reka dobila naziv po strašnim grčkim Amazonkama. Naziv se zadržao i nakon što je – po ugovoru o podeli sveta između Španije i Portugalije – Amazonija potpala pod kontrolu Portugalaca.

S.B.

Foto: Neil Palmer/CIAT – CIFOR (CC)

naukakrozprice.rs

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU