fbpx

Povorka ide polako
Plač se ne čuje više
Neka je slava voljenima
Koji nas ostaviše

77 stalker iancurtis

 VEČNOST

Povorka ide polako
Plač se ne čuje više
Neka je slava voljenima
Koji nas ostaviše

Sada se već čuje žamor
Dok se za stolove seda
Cvetove razvejane
Sprala je kiša bleda

Kraj dveri u dnu vrta
Zene mi mutne i snene
Gledam ih gde ko oblaci
Promiču pored mene

I ja bih da zaplačem
Uhvaćen u te mreže
Podboden gnevom kao žaračem
Što me iznutra žeže

Kao da zato starim
Plakao bih kao dete
Jer u večnom detinjstvu
Vreme se moje mete

Pa drugi uzmu pričest
I iskupe se svećom
Prihvatam to ko teret
I plaćam svojom zlom srećom

Te tako sudbina mi
U susret širi ruke
Od ograde do trema
Ko usred puste luke

Ni reč ni čin to neće
I ne može da svlada
Dok zurim u drveće
I lišće koje pada

Prijevod: Dragoslav Andrić

Preuzeto iz: “Stereo stihovi, Antologija rock poezije”, Narodna knjiga, Beograd, 1983.

Strane

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU