fbpx

Iako nikada nije dobio pravo muzičko obrazovanje, posle slušanja Betovenove Devete simfonije, Vagner je bio toliko oduševljen da je rešio da postane kompozitor. Danas se Vagner smatra velikim reformatorom opere, jer je uspeo da preobrazi dotadašnju muzičku misao kroz svoju ideju o „sveukupnoj umetnosti“ (Gesamtkunstwerk). On operu naziva „muzičkom dramom“ i predstavlja je kao sintezu svih umetnosti: muzike, drame (književnosti) i likovne umetnosti.

7290 base image 5.1424268049

Rihard Vagner (Wilhelm Richard Wagner), nemački kompozitor, dirigent, muzički teoretičar i esejista, rođen je na današnji dan – 22. maja 1813. godine. Još kao dečak voleo je da čita i piše. Uspeo je da prevede svih 12 knjiga Homerove „Ilijade“, zanimali su da i germansko-nordijski mitovi, srednjevekovna evropska književnost, a kasnije i filozofija Fojerbaha, Šopenhauera i Ničea. Smatra se jednim od najobrazovanijih i najnačitanijih ljudi u Evropi 19-og veka.

Iako nikada nije dobio pravo muzičko obrazovanje, posle slušanja Betovenove Devete simfonije, Vagner je bio toliko oduševljen da je rešio da postane kompozitor. Danas se Vagner smatra velikim reformatorom opere, jer je uspeo da preobrazi dotadašnju muzičku misao kroz svoju ideju o „sveukupnoj umetnosti“ (Gesamtkunstwerk). On operu naziva „muzičkom dramom“ i predstavlja je kao sintezu svih umetnosti: muzike, drame (književnosti) i likovne umetnosti.

Vagnerovo najpoznatije delo je „Prsten Nibelunga“ (Der Ring des Nibelungen). To je, zapravo, ciklus od 4 opere, čija radnja je inspirisana germansko-nordijskim mitovima. Glavni motivi su ljubav i potraga za moći. Opere koje čine ovaj ciklus su: „Rajnsko zlato“ (Das Rheingold), „Valkira“ (Die Walküre), „Zigfrid“ (Siegfried) i „Sumrak bogova“ (Götterdämmerung). Pošto je ulagao veliki trud kako bi njegova dela bila izvedena tačno onako kako ih je on zamislio, Vagner je za izvođenje ovog ciklusa morao da sagradi posebnu opersku kuću u Bajrojtu.

Ova operska kuća, nazvana „Bayreuth Festspilhaus“, otvorena je 1876. godine, kada je od 13. do 17. avgusta premijerno izveden ceo ciklus „Prsten Nibelunga“. Od tada se ovde svake godine održava Bajrojtski Festival, na kome se izvode isključivo Vagnerova dela. Interesantno je da se za karte čeka i po osam godina!

festspielhaus bayreuth.de

Što se privatnog života tiče, Vagner se već u 23-oj godini oženio glumicom Minom Planer. Na žalost, ovaj brak nije bio srećan. Već posle nekoliko nedelja, Mina je pobegla sa nekim vojnim oficirom, koji ju je posle nekog vremena ostavio bez prebijene pare, tako da se ona vratila Vagneru.

Pesnikinja Matilda Vezendonk bila je Vagnerova inspiracija za operu „Tristan i Izolda“. Matilda je bila žena Ota Vezendonka, koji je Vagneru i Mini iznajmio kolibu nedaleko od svoje kuće. Po Matildinoj želji, između njih dvoje postojala je samo platonska ljubav. Međutim, kada je jednom prilikom Mina Planer preslela jedno od Vagnerovih pisama Matildi, došlo je do velike svađe. Mina i Vagner su tek posle nekoliko godina (1862) počeli da žive odvojeno, ali je on nastavio da je izdržava sve do njene smrti.

Mnogo veću aferu izazvala je Vagnerova veza ( a kasnije i brak) sa Kozimom fon Bilov, vanbračnom ćerkom Franca Lista i ženom Hansa fon Bilova! Kada je Kozima Vagneru rodila vanbračnu ćerku (Izoldu), to je izazvalo toliki skandal, da su njih troje morali da napuste Minhen. Osim Izolde, imali su još dvoje vanbračne dece – Evu i Zigfrida. Venčali su se tek avgusta 1870. godine. Ovaj brak uticao je loše na prijateljstvo između Lista i Vagnera – nisu komunicirali godinama posle toga.

Poslednjih nekoliko godina života Vagner je patio od teških napada angine. Da bi se oporavio, otišao je sa porodicom u Veneciju, u zimu 1813. godine. Na žalost, tu je i umro, ali od srčanog napada. Umro je u Koziminim rukama, a veruje se da je ona držala njegovo telo puna 24 sata nakon njegove smrti. Sahranjen je u Bajrojtu.

Impulsportal/Zanimljiva muzika

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU