fbpx

Bio je cimer Tomasa Pinčona, družio se sa Bobom Dilanom i napisao je kultni američki klasik, ali Farinino ime nije mnogo poznato izvan književnih krugova. To bi trebalo promeniti.

56fd4c56e4b06bf17b7b11fb

Tridesetog aprila 1966. godine, negde oko ručka, Ričard Farina sedeo je u kafe-knjižari u Karmelu, Kalifornija, i potpisivao svoj roman ''Been Down So Long It Looks Like Up To Me'', koji je izdat samo dva dana pre toga.

Nebo je bilo plavo i bez oblaka, onako kako to ume da bude samo u Kaliforniji. Dvadesetdevetogodišnji Farina organizovao je rođendansku zabavu iznenađenja za svoju osam godina mlađu suprugu Mimi, sestru Džoan Baez. Ispisivao je bezbroj autograma na stranici sa posvetom koja je glasila: ''Ova je za Mimi''.

56fd4c7de4b06bf17b7b11fc

Malo posle sedam sati uveče, Ričard Farina bio je mrtav. Motociklistička nesreća na krivudavom putu Karmel Valija odnela je život umetnika koji je bio na vrhuncu snage, na samom početku svoje karijere.

Ričard Farina rođen je u 1937. godine u Bruklinu, Nju Jork. Otac mu je bio kubanskog porekla, majka irskog. Studirao je na Univerzitetu Kornel – delio je sobu sa Tomasom Pinčonom – i nakon što je napustio Kornel 1959. godine, postao je nerazdvojni deo folk scene Grinič Vilidža koja je bila u povoju, sprijateljivši se sa Bobom Dilanom, a preko njega je upoznao Džoan Baez i njenu sestru Mimi, sa kojom se oženio 1963. godine kada je Mimi imala samo 17 godina.

56fd4c91e4b06bf17b7b11fd

Farina i Mimi preselili su se u jednu kućicu u Karmelu i zajedno stvarali divnu muziku – pisali su pesme na gitari i dulcimeru i izdali dva albuma 1965. godine, ''Celebrations for a Grey Day'' i ''Reflections in a Crystal Wind''. Ako znate neku njihovu pesmu, to je verovatno ''Pack Up Your Sorrows'', koju su nakon njih snimili Džoan Baez, Džoni Keš, Džudi Kolins.

Na poleđini njegove knjige piše: ''Kada je imao 18 godina, radio je sa članovima Irske republikanske armije, ali je nakon toga morao da napusti zemlju. Slična situacija desila se i na Kubi koju je posetio u vreme dok je Fidel Kastro i dalje bio u planinama i ponovo nakon toga tokom strašnih borbi u Santa Klari, kao i dok je revolucionarna vojska ulazila u Havanu.''

56fd4ce4e4b06bf17b7b1200

Više informacija o Farini bilo je teško naći u vremenu kad nije bilo interneta. Svi oni koji su želeli da saznaju nešto više o njemu, morali su da se zadovolje knjigom. Ali, kakva je to knjiga... Učinili bismo joj nepravdu ako bismo je nazvali najfinijom knjigom koja je ikada napisana u američkom univerzitetskom kampusu. Ona premošćava jaz između bitnika i hipika i studentskih protesta obojenih politikom, bavi se drogom, seksom i marifetlucima u kampusu, sa dahom košmarnog magijskog realizma i nadvijenim senkama Vijetnama. U srcu knjige nalazi se Gnosos Papadopulis, moderni Odisej sagrađen na mitu i glasinama.

Nije napisano mnogo knjiga o Ričardu Farini, ali čak i kada bi ih bilo hiljadu, najbolja bi i dalje bila ''Positively 4th Street'' Dejvida Hajdua, koja spaja narative Boba Dilana, Džoan Baez, Mimi i Ričarda Farine. O knjizi ''Been Down So Long'' kaže: ''Izuzetna je. To je prvorazredni roman, dinamičan, maštovit, snažan. Pomalo liči na Pinčona.''

''Farina je imao džejmsdinovsku auru mističnosti oko sebe'', kaže Hajdu. ''Bio je neviđeno opušten, a to nije za potcenjivanje. Zbog toga je naginjao ka muzici... jer tamo se dešavala akcija. Samo i jedino zahvaljujući volji, postao je prokleto dobar tekstopisac. Uzmite, na primer, ''Hard Lovin' Loser''... To bi mogao biti manifest kvaliteta posleratnih tekstopisaca. Bio je podjednako dobar kao i Geršvin, Kol Porter, kao bilo ko drugi.''

56fd4cfbe4b06bf17b7b1201

Farina je, kaže Hajdu, bio odlučan u nameri da uspe i postane poznat. Upravo je zbog toga od sebe pažljivo stvorio mitskog junaka. ''Smišljao je fantastične priče o svom životu. Stvorio je drugu osobu, u njemu biste mogli videti merkurovski identitet koje smo tako često viđali u umetnicima poput Dejvida Bouvija, Madone ili Lejdi Gage.''

Prema Hajduu, priče o IRA i Kastru bile su samo deo tog identiteta. ''Intervjuisao sam porodicu kod koje je on odseo u Irskoj. Bio je samo tiho dete, nije radio ništa slično tome. I jednostavno, bio je isuviše mali da bi se borio u planinama sa Kastrom.''

Pola veka nakon njegove smrti, ostala je samo šačica ljudi koji su Farinu poznavali lično. Jedna od njih je i folk pevačica Džudi Kolins koja mu je bila jako bliska. ''Prvi put sam ga videla 1960. godine na folk festivalu blizu Nju Hejvena. U to vreme je bio u braku sa svojom prvom suprugom Kerolin Hester. Okupirao je svu moju pažnju i otpevao mi dve ili tri pesme. Bilo je jednostavno blistavo.''

56fd4cb1e4b06bf17b7b11fe

Seća se Farine kao ''veoma dramatičnog, veoma plahovitog''. Kolinsova kaže: ''U jednom trenutku sam prolazila kroz veoma težak period u životu kada sam morala da se borim za starateljstvo nad svojim sinom. Dik je bio spreman za borbu zajedno sa mnom, davao mi je podstrek.''

Pisala je pesme sa Farinom i Mimi. ''Bili su očaravajući zajedno'', priseća se. Upravo su ga ta plahovitost, taj nagoveštaj dramatičnosti, nagnali da sedne na crvenog harli dejvidsona koji je pripadao Viliju Hindsu, prijatelju prijatelja kojeg je Farina jedva znao, ali koji je pristao da provoza živahnog pisca.

Kada je pisao svoju knjigu, Dejvid Hajdu je odveo Mimi (umrla je od kancera 2011. godine) natrag na onaj krivudavi put gde je Hinds izgubio kontrolu nad motorom, a Farina, nemajući iskustva u vožnji, nije znao da treba da se nagne u krivini i tako doprineo da izgube ravnotežu na harliju i udare u ogradu od bodljikave žice. Hinds je preživeo, mada je bio opasno povređen; Farina je umro na licu mesta.

Kolinsova kaže: ''Bila sam u Koloradu kada sam čula vest. Njegova smrt je imala ogromni uticaj na mene. Godinama sam ga sanjala posle toga. Odmah sam odletela u Karmel da vidim Mimi, Džoan je bila na turneji u Engleskoj, pristigli su ostali prijatelji i proveli smo nekoliko dana pre sahrane tešeći jedni druge i trudeći se da se ne raspadnemo. Dik je bio poseban. Takva prijateljstva ne ostvarujete često. On je bio nezamenjiv.''

56fd4ccbe4b06bf17b7b11ff

Pored nekoliko novinarskih tekstova i nekih kratkih priča, sve što nam je ostalo od Ričarda Farine jeste njegova muzika i njegov jedini roman, objavljen samo dva dana pre njegove smrti. Hajdu kaže: ''Ako pogledamo bilo koje važne pisce, njihova prva knjiga je obično i njihova najbolja. Ali Farina je obećavao, možemo sa razlogom da pretpostavimo da bi svaka sledeća knjiga bila sve bolja.''

Kada su Tomasa Pinčona, koji nije dao nijedan intervju godinama, niti se čak fotografisao, pitali da kaže nešto o Farini i svemu što se dogodilo, samo je nakon dugog promišljanja odgovorio: ''Sve što imam da kažem, rekao sam u tom predgovoru''. U pitanju je predgovor knjizi ''Been Down So Long It Looks Like Up To Me''.

U njemu, nakon prisećanja vremena koje su on i Farina proveli zajedno u Kornelu, Pinčon piše o tome kako je čuo vesti o nesreći u vestima dok je slušao jednu radio stanicu. Pozvao je zajedničkog prijatelja iz Kornela i pričali su do kasno u noć. Čak i tada, majstor priča kakav je bio, Ričard Farina posejao je zrno sumnje među svojim prijateljima. Bez obzira na to što su znali da je vest o smrti istinita, Farina je učinio da se zapitaju da li je stvarno umro ili je to samo još jedna priča.

Izvor: Guardian/BKTV News

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU