fbpx

profimedia 0318273025

Priča o ratnicama potiče iz vremena pre dolaska islama u centralnu Aziju, sredinom osmog veka

Autor: Endru Higins

TAŠKENT, Uzbekistan - Okupljena u koncertnoj dvorani u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, grupa od osam žena i jednog muškarca vežbala je muzičko prepričavanje starog epia „Četrdeset devojaka“.

Priča je stara više od 2000 godina ali ima izuzetno savremenu temu: kako se grupa ratnica u pustinjama centralne Azije oduprla agresiji muškaraca koji su pokušali da ih osvoje. Sve ratnice su na kraju umrle ali se nisu pokorile.

Novo pričanje „Četrdeset devojaka“, koje kombinuje video snimke, pesme i tradicionalnu i modernu muziku smeo je iskorak za muslimansku zemlju a naročito Uzbekistan koji pokušava da se otrese zaostavštine brutalne represije bivšeg predsednika Islama Krimova koji je vladao zemljom od njene nezavisnosti 1991. do svoje smrti 2016.

Karimov nnije dopuštai nezavisnu kreativnu aktivnost pa su mnogi umetnici ili prestali da rade ili su se preselili, uključujući Saodatu Ismailovu, tvorca i režisera „Četrdeset devojaka“. Ona je poslednju deceniju provela u Parizu sa suprugom i ćerkom ali se nedavno vratila u Taškent na probe predstave koja je prošlog meseca igrana u Njujorku i koja bi trebalo da se igra i u Taškentu.

Finansira je Aga Kan muzička inicijativa, program koji se povukao iz Uzbekistana kada je Karimova vlada postala represivna s početka 2000ih.

Performans, kaže Ismailova koja je filmski režiser,“ruši sve klišee o našoj kulturi“ i podseća Amerikance da „girl power“ (osnaživanje devojaka) ima dugu istoriju.

Ismailovu je privukla izrazito feministička lekcija price koja se originalno prenosila usmeno i koju je u sovjetsko doba zapisao ruski pesnik i etnograf koji je razumeo karakalpak, jezik kojim govore pripoovedači u zapadnom Uzbekistanu koji su ovaj ep generacijama recitovali.

„Ako pažljivo čitate videćete da svi problemi počinju sa muškarcima“, kaže Ismailova. „To je duboko sećanje koje je daleko od nas“.

Njena fascinacija epom počeka je slučajnoom posetom knjižari 2012. Dok je listala naslove, pronašla je ruski prevod epa koji je uradio Arsenij Tarkovski, etnoraf i otac čuvenog sovjetskog režisera Andreja Tarkovskog. Setila se da je u detinjstvu čula priču ali joj je ruski prevod dao jasan fokus na priču koja je od tada okupira, lično i profesionalno.

Priča o ratnicama potiče iz vremena pre dolaska islama u centralnu Aziju, sredinom osmog veka i pored napora nekih islamskih propovednika da uguše njegovu poruku, ep je preživeo zahvaljujući tradicionalnim pripovedačima i slobodnom, nomadskom životu većine populacije. „Nomadi su usvojili islam u sinkretičkom obliku koji je asimilovao i očuvao lokalne priče i verovanja, od kojih su mnoga povetana sa duhovima i različitim oblicima šamanizma“, kaže Ted Levin, musikolog i stručnjak za centralnu Aziju na Dartmut koledžu u Nju Hempširu koji je radio na promociji kuture ovog regiona na Zapadu.

„Četrdeset devojaka“, čija najranija verzija potiče iz šestog veka pre nove ere, je priča o Gulaim, 15-godišnjoj devojci koja odbija da se uda i oko sebe okuplja 40 konjanica koje dele njeno mišljenje na ostrvu u Aralskom moru. Unutarnje more u Karakalpakiji, udaljenom pustinjskom regionu na zapadu današnjeg Uzbekistana je sada većinom nestalo.

Muziku za „Četrdeset devojaka“ komponovao je Dimitri Janov Janovski, muzičar rođen u Uzbekistanu koji je bio kompozitor rezident Harvarda. Muzika je kombinacija drevnih narodnih melodija i „kolaža muzičkih oblika koji su i moderni i tradicionalni“.

Janov Janovski kaže da ne vidi produkciju kao feministički manifest već kao parabolu otvorenu za različita tumačenja. „Ako publika ima mnogo pitanja onda smo, mislim, uspeli. Što više pitanja to bolje“, rekao je on.

© 2018 The New York Times

nedeljnik.rs

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU