fbpx

viktor orban populisti

Filozof Avišaj Margalit rođen je 1939. na početku Drugog svetskog rata, a veći deo svog života proveo je u Izraelu, državi koja oduvek egzistira između rata i mira. Stoga ne iznenađuje njegovo bavljenje političkim kompromisom. On ga shvata kao čin političke zrelosti i moralne odgovornosti i istražuje granice njegove moralne dopustivosti.

Piše: Ivan Krastev (The New York Times)

Profesor Margalit smatra da u liberalnom društvu „kompromis“ nije nepristojna reč. Ali, piše on, „truli kompromis“ može da uništi liberalno društvo. „Treba nas procenjivati po našim kompromisima, a ne po idealima i normama. Naši ideali govore o tome šta želimo da budemo, ali kompromisi pokazuju šta jesmo“.

Kako bi ovaj veliki filozof morala danas ocenio kompromis koji je nemačka kancelarka Angela Merkel postigla sa premijerima Mađarske i Poljske, Viktorom Orbanom i Mateušom Moravjeckim? Da li je to truli kompromis?

U nedelji uoči sednice Evropskog saveta, vlade Poljske i Mađarske pretile su da će staviti veto na dogovoreni budžet EU i fond za oporavak od 1,8 biliona evra, ukoliko Evropska komisija ne odustane od plana da budžetska izdvajanja uslovi pridržavanjem normi i principa vladavine prava.

Ostalih 25 članica Evropske unije pozdravile su uslovljavanje vladavinom prava, kao garanciju da novac evropskih poreskih obveznika neće završiti u džepovima vladinih kompanjona. Ali Mađarska i Poljska smatrale su da bi dogovoreni mehanizam „bez vladavine prava, nema ni novca od EU“ bio kršenje njihovog nacionalnog suvereniteta i temeljnog ugovora EU.

Usamljeni nakon poraza Donalda Trampa u SAD, poljski i mađarski desničarski lideri stigli su na samit spremni da poginu. Pretili su da će, ukoliko se njihovi zahtevi ne uvaže, blokirati budžet i paralisati Evropsku uniju u kritičnom trenutku usred pandemije i ekonomskog kolapsa.

U poslednjem činu drame, Varšava i Budimpešta su povukle veto. Postignutim kompromisom sačuvan je mehanizam vladavine prava, ali se on neće primenjivati pre 2022, godine u kojoj se održavaju sledeći parlamentarni izbori u Mađarskoj.

Mnogi lideri građanskog društva zahtevali su od Merkel da ne pristane na kompromis. Istoričar Timoti Garton Eš je zaključio: „Ako im ova bestidna ucena uspe, populističke, ksenofobne, nacionalističke partije na vlasti u Mađarskoj i Poljskoj mogu da nastave da rade šta im je volja, da to pozamašno naplate i da povrh toga ujedaju nemačke i holandske ruke koje ih hrane“. Takođe, ankete su ukazivale da se većina poljskih i mađarskih građana protivi postupcima svojih vlada.

Za liberalne kritičare Angele Merkel kompromis sa čelnicima Mađarske i Poljske odražava sve ono što ne valja u Evropskoj uniji: nedostatak vizije, fokus na puki opstanak i brutalni realizam. Govori se i o izdaji proevropskih snaga u Poljskoj i Mađarskoj.

Da li je Merkel zaista pogrešila u proceni da je oslobađanje novca za Evropljane izmučene razornom krizom javnog zdravlja bolja odbrana evropskih vrednosti nego uskraćivanje evropskih fondova neliberalnim vladama?

Slutim da bi profesor Margalit imao više razumevanja za odluku nemačke kancelarke nego što ga imaju njeni kritičari. Čak i kada nisu truli, kompromisi nikada ne mogu biti trijumf principa. Konačno, u trenutku dok Britanija napušta EU blokada evropskog budžeta je mogla izazvati talas evropskepticizma koji bi pretio samom opstanku Evropske unije.

Postignutim dogovorom Merkel je poslala snažnu poruku evropskim građanima koliko je solidarnost važna kad je najpotrebnija; istovremeno, razotkrivena je ispraznost retorike suvereniteta iz Varšave i Budimpešte. Sada je jasno, te vlade interesuje samo održavanje na vlasti.

Mnogi liberali smatraju da je kompromis Angele Merkel pobeda neliberalnih snaga u Evropi. To nije tačno. Poljska vlada je jedva preživela kada je jedna od političkih stranaka iz vladajuće desničarske koalicije saopštila da je kompromis „predaja“. U Mađarskoj, provladina propaganda je dogovor proglasila uspehom, ali nedavne sporne promene u izbornom zakonu usmerene na cepanje opozicije jasan su znak da po prvi put u poslednjih deset godina Orbanov reizbor više nije siguran.

Politika kompromisa je kao sumo rvanje, drevni japanski sport, gde za pobedu ne treba slomiti protivnika, već ga izgurati iz ringa.

Proći će godine pre nego što budemo mogli sa sigurnošću da kažemo da li je kompromis Angele Merkel bio plemenit ili nerazuman. Suština svake liberalne politike nije odbijanje bilo kakvog kompromisa, već sposobnost razlučivanja dobrog od trulog.

Peščanik

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU