fbpx

Kao odgovor na krizu i otuđene centre političke i ekonomske moći, u Holandiji su pokrenute radikalne društvene promene odozdo, od strane običnih građana. Deo novog društvenog koncepta „Holandija u zaokretu“ je i samoupravljanje u preduzećima, koje uz drugačiju organizaciju i radnu kulturu nego u bivšoj SFRJ, kao i uz podršku novih tehnologija – donosi odlične rezultate!

amsterdam 988039 1920

Holandija je u velikim problemima koji prete uraganskim posledicama, iako to još ne prepoznaje većina Holanđana, a još manje posmatrači sa strane. Na prvi pogled, osam godina nakon izbijanja finansijske krize, Holandija je po svojim ekonomskim aktivnostima među privilegovanima. Ona je jedna od svega 12 zemalja sa AAA kreditnim statusom, prošle godine je njena privreda rasla po stopi od 2%, a za 2016. očekuje se 2,5% rasta. Amsterdam i Hag su prepuni turista, a nacionalni aerodrom Schiphol i luka u Roterdamu rade punom parom, što očigledno govori o snazi holandskog izvoza.

Ništa u holandskoj svakodnevnici ne ukazuje na mogućnost dubljih društvenih potresa, naprotiv, u očima površnog posmatrača sve je mirno. Ali i u središtu orkana je, takođe, veoma mirno, a slika se drastično menja sa promenom ugla posmatranja, upozorava profesor Jan Rotmans sa roterdamskog Erasmus Univerziteta. U svojoj knjizi „U oku orkana/Holandija u tranziciji“, objavljenoj 2012. godine, Rotmans elaborira tezu da u holandskom društvu istovremeno kulminiraju tri fundamentalne promene: digitalizacija ekonomije, spoznaja važnosti ekologije i decentralizacija moći.

Novosti odozdo

Pre izbijanja finansijske krize 2008. godine, holandski razvoj se zasnivao na ideji da poslovična efikasnost njenih građana u uslovima koje pruža kapitalizam, svima donosi visok životni standarad. Precizno regulisani sistemi sa brojnim pravilima i menadžerima, kao i zahtevi da se održi intenzivan tempo rada možda nisu bili idealni, ali su od toga svi profitirali. Dolaskom krize, međutim, mnogi su ostali bez posla, a kako je bivalo jasnije da se njene posledice ne rešavaju već produbljuju, rastao je i broj onih koji su počeli da preispituju svoj dotadašnji način rada, ali i življenja.

Iz toga su proizašle nove ideje s ciljem da se odozdo izdejstvuju promene u društvu, koje će običnom građaninu omogućiti da više utiče na sopstveni život, umesto da postaje sve zavisniji od otuđenih centara političke i ekonomske moći. Analizirajući ovaj trend u knjizi „Promena vremena: Holandija u zaokretu“, koja je objavljena 2014. godine, profesor Rotmans ukazuje da predvodnici novih ideja potiču iz duštvenog sloja koji se bavi konkretnim poslovima, a ne upravljanjem i administracijom, te da je reč o takvoj vrsti promena koje bi, uz podršku svega 20% populacije, mogle celu državu da „zarotiraju“ u potpuno novom pravcu.

Razvoj i integracija novih ideja radikalno zadiru u sve ključne društvene segmente, ili kako to Rotmans sažeto formuliše: „Ne živimo u vremenu promena, nego u promeni vremena“. On je i jedan od aktivnih učesnika u nacionalnoj platformi za podsticanje novog načina razmišljanja „Holandija u zaokretu“ („Nederland kantelt“), koja se razvija mimo učešća državnih i lokalnih političara, a velike firme, kao i organizacije koje su delom u državnom vlasništvu su prilično zabrinute u kojoj meri razvoj takvog trenda može ugroziti njihove pozicije na tržištu, ali za sada ne preduzimaju konkretne korake da ga zaustave.

Naime, nove ideje donose i drugačiji poslovni model od onoga po kojem funkcionišu korporacije. Trenutno, promene su najuočljivije u građevinskoj industriji, energetici, poljopriverdi i prehrani, finansijama, kulturi, obrazovanju, zaštiti životne sredine, zdravstvenoj i socijalnoj brizi, ali se njihov uticaj širi i na druge oblasti. Suština promena se svuda temelji na pitanju: „Može li ovo da se radi na bolji, savremeniji, jednostavniji i humaniji način?“

Zbogom menadžeri

Upravo to pitanje postavio je sebi Jos de Blok iz holandskog gradića Almelo još pre deset godina. Suočen sa sve većim brojem menadžera, formulara, evaluacija i normiranja u organizaciji koja je prvenstveno trebalo da se bavi pružanjem humane zdravstvene i kućne nege bolesnima i starijima, rešio je da uvede drastične promene. Zajedno sa malom grupom medicinskih sestara fokusirao se isključivo na negu klijenata i eliminisao sve druge poslovne segmente. Medicinske sestre, koje su odgovarajuće edukovane, počele su same da organizuju posao pomoću mobilnih telefona i uz korišćenje Google Maps, Google kalendara i WhatsApp grupnog četa, a zahvaljujući visokom stepenu automatizacije, administracija je svedena na minimum.

de raak 09

Prilikom kućnih poseta, medicinske sestre obezbeđuju zdravstvenu negu, ali i druge vrste podrške koje su se ranije prepuštale manje obučenom i jeftinijem osoblju, kao što su održavanje domaćinstva i lična, odnosno higijenska nega. Tim od 10 do 12 medicinskih sestara preuzima odgovornost za kućnu negu oko 50 do 60 pacijenata koji žive u istom kraju, što omogućava fleksibilnost u prilagođavanju usluga svakom klijentu, zavisno od njegovih potreba. Rezultat je da pacijenti dobijaju uslugu viskog kvaliteta po nižoj ceni, a medicinske sestre su dobro plaćene i prema najnovijem istraživanju među holandskim firmama sa najmanje 1.000 zaposlenih, one su najzadovoljnije svojim poslom.

Koncept se zove „Buurtzorg“ i proširio se ne samo u Holandiji, već i u Švedskoj, Japanu i američkoj državi Minesoti. Deset godina nakon osnivanja prvog preduzeća, Buurtzorg pokriva 40% holandskog tržišta i najveća je organizacija ovog tipa. Jos de Blok je i dalje jedini menadžer, dokazujući da uspešno širenje poslovanja ne mora, neminovno, da vodi ka uvođenju korporacijskih pravila. Naprotiv, njegov koncept potvrđuje da mali timovi radnika, fokusiranih na kućnu zdravstvenu negu, mogu veoma efikasno da organizuju posao i da sami njime rukovode.

Drugim rečima, propala jugoslovenska ideja o samoupravljanju, u novom veku se u Holandiji promoviše kao revolucionaran koncept, koji uz drugačiju organizaciju i radnu kulturu nego u bivšoj SFRJ, kao i uz podršku novih tehnologija – donosi odlične rezultate! Naime, uspeh koji je postigao Buurtzorg sa svojim smoupravnim modelom, podstakao je mnoge da posao organizuju na sličan način.

Bolje i poštenije

Jedan od primera je firma Schoongewoon (u prevodu „Normalno čišćenje“), koja je osnovana 2012. na principu kooperacije. Vlasnici firme su zaposleni koji sami donose odluke o poslovanju i dele zaradu, koristeći nove tehnologije za stalnu komunikaciju, kao i za administrativne poslove. Moto firme je da „sve može bolje i poštenije“, pa tako, radnici mogu odlučiti da koriste sredstva za čišćenje koja su bolja za njihovo zdravlje i čovekovu okolinu, a da ih u tome ne sprečavaju menadžeri, „zbog umanjenjanja profita“. Prema mišljenju zaposlenih u ovom preduzeću, menadžeri sa visokim platama i skupim automobilima su potpuno nepotrebni, budući da su radnici sposobni da uspešno organizuju svoj posao. To nosi ogromnu odgovornost, ali i daleko veće zadovoljstvo u radu, što se odražava i kroz značajno smanjenje bolovanja.

Schoongewoon aan tafel

Naravno, veoma motivisani radnici su dobra vest i za klijente, koji po konkurentnoj ceni dobijaju ne samo kvailitetnu već i uslugu koja se obavlja sa zadovoljstvom. Kada neko radi svoj posao sa radošću, on je i najbolji mogući prodavac, pa firmu Schoongewoon klijenti masovno preporučuju drugima, što joj je sve zajedno omogućilo da 2013. dobije priznanje „Najpametnija firma u Holandiji“.

Ovo su samo neki od mnogih primera samoupravljanja, koje se sprovodi kao deo koncepta „Holandija u zaokretu“. Starim socijalnim idejama, u kombinaciji sa modernim tehnologijama, daju se nove šanse, ali i nova značenja. „Promena vremena“, odbacuje dogmu menadžmenta i postavljaju u centar poštovanje radnika, klijenta i čovekove okoline.

Saša Svitlica, vlasnik i direktor holandske konsultantske firme GreenMonkerys, BiF

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU