fbpx

Zahvaljujući popularnosti filmova, serija i knjiga čiji su protagonisti, fiktivni likovi i čuveni detektivi poput Šerloka Holmsa, Herkula Poaroa i gospođice Marpl, inspiracija su privatnim detektivima današnjice. Agata Kristi, poznata u svetu kao pisac kriminalističkih romana i „kraljica zločina“, pokrenula je talas interesovanja za detektivskim poslom i rešavanjem zagonetki i slučajeva koji se, naizgled, čine nerešivim.

privatni detektiv zarada prevod 2016

Na malom trgu nekoliko metara udaljenom od, po mitu čuvene, ulice Bejker broj 221B, adrese detektiva Šerloka Holmsa, nalazi se jedna intrigantna radnja. U njoj su izloženi mnogi zanimljivi artefakti visoke tehnologije, koji ne bi izgledali loše na nekom filmskom setu. U radnji „Spymaster“ se može pronaći sve što bi jedan tajni agent mogao da poželi: od naočara za gledanje u mraku ili hemijske olovke koja može da skenira dokumenta, do kutije sa papirnim maramicama u kojoj se krije video kamera. Ovo su pronalasci koji su mogli život Šerloka Holmsa i doktora Votsona učiniti puno lakšim, da oni nisu bili fascinirani idejom oslanjanja samo na sopstvenu pamet dok su tragali kaldrmisanim ulicama Londona.

Mada, neophodno je napomenuti da „Spymaster“ verovatno ne obezbeđuje opremu agentima britanskih obaveštajnih službi MI5 i MI6. Njeni kupci su, međutim, telohranitelji kojima su potrebni neupadljivi prsluci otporni na metke, veoma nepoverljivi poslovni partneri i ljudi koji žele da nadgledaju svoje najdraže u domovima za negu. I, takođe, privatni detektivi: „Oni najpre kupuju uređaje za praćenje i kako vremenom vide da funkcionišu, onda prelaze i na ostale stvari“, govori Džulija Ving, vlasnica radnje.

Na neki način, posao savremenih privatnih detektiva je jednostavniji od onog u vreme Artura Konana Dojla. Za samo nekoliko stotina dolara se može kupiti dži-pi-es uređaj za postavljanje u neki automobil. To omogućava automatsko praćenje nekoga kada izađe iz vidokruga i veliku uštedu vremena onima koji na kiši stražare ispred kuća ili automobila mete. „Praćenje neke osobe iziskuje mnogo vremena, a ovo obavlja posao umesto tebe“, navodi Vingova.

Osnovna zaduženja privatnih detektiva

Novine koje izdaje Udruženje advokata procenjuju da u Ujedinjenom Kraljevstvu postoji oko deset hiljada privatnih detektiva. Džejms Harison Grifits je jedan od njih. Njegova detektivska agencija pod nazivom „Ejč Gi“ (Aitch-Gee Investigations) nudi širok spektar usluga, kao što su pronalaženje nestalih osoba, istraživanje imovine i informisanje o nesrećama i telesnim povredama. Njegova specijalnost je, međutim, nešto mnogo jezivije: „Najveći deo mog posla čini istraživanje sumnjivih smrti“.

„Ponekad policija zaključi da se radilo o samoubistvu, a porodice žrtava nisu ubeđene u to. One dolaze do mene posredstvom advokata i ja sprovodim sopstvene istrage“, govori detektiv.

Ovo mnogo puta zahteva traženje tragova koji su zanemareni prilikom prvobitne istrage, kao u skorašnjem slučaju mladića koji se izgubio nakon izlaska iz diskoteke i čije je telo pronađeno u nekom kanalu, a za kog je policija zaključila da je oduzeo sebi život. Nakon pregledanja dokaznih fotografija, Harison Grifits je došao do zaključka da su organi reda prevideli određene sumnjive rane. „Izložili smo policiji nove dokaze i oni su ponovno otvorili slučaj“, kaže detektiv.

Posao Harison Grifitsa podrazumeva dobijanje veoma osetljivih informacija i njegovo tridesetogodišnje iskustvo kao inspektora odeljenja za ubistva britanske policije mu pomaže da ostane na pravoj strani zakona. „Za privatne detektive poznavanje zakona je od suštinskog značaja. Ne možete jednostavno “kopati” po bankarskim i telefonskim podacima neke osobe“, govori. Na kraju krajeva, nema logike izgraditi slučaj na osnovu dokaza koji će kasnije biti neprihvatljivi na sudu.

Tim „Ejč Gi“ detektivske agencije čini dvoje zaposlenih, Harison Grifits i njegova supruga Morin, koja radi kao njegova sekretarica. Međutim, kao i Šerlok Holms, on povremeno traži pomoć od stručnjaka. „Kada se radi o slučajevima u koje je upleten zakon, bilo da je to smrt ili finansijske istrage, jedan čovek ne može da ih reši sam. Za takve slučajeve imamo kontakte stručnjaka koji nam mogu pomoći”.

Ali fundamentalna veština, kako svedoče i Harison Grifits i Šerlok Holms, nešto je što ne može biti zamenjeno novom tehnogijom. „Jedna od najbitnijih stvari je slušanje, što podrazumeva pustiti osobu koja razgovara sa nama da nas snabde informacijama, postavljati joj teška pitanja i čekati odgovore na njih”, izlaže detektiv i dodaje: „Ne treba se plašiti tišine. Tvoj ispitanik možda pokušava da pronađe izlaz iz komplikovane situacije, ali ne treba mu je olakšati nudeći mu rešenje”.

Profit

Privatni detektivi obično naplaćuju oko trista dolara po satu, ali neki, u skladu sa zahtevima određenog posla, traže i više od udvostručene navedene sume. Vlasnica radnje „Spymaster”, Džulija Ving, govori da ovih dana, sa toliko dostupne tehnologije, skoro svaka osoba može postati privatni detektiv investiranjem nešto više od dve hiljade dolara za osnovnu opremu.

Pol Hoks, veteran istraživačke industrije i od 1977. godine osnivač privatne detektivske obaveštajne agencije pod nazivom „Research Associates”, slaže se sa tim da nova tehnologija menja posao privatnog detektiva. Priseća se da je imao težak trenutak na početku svoje karijere kada je jedan agent izraelske obaveštajne agencije Mosad, koji je postao trgovac oružjem, želeo da raspravi sa njim neke nerešene slučajeve pretnji smrću. „To je jedna velika slagalica”, kaže.

„Niko ne može da radi u industriji, a da nije upoznat sa prednostima interneta kao izvora informacija”, objašnjava. Hoks govori da je Zakon o privatnosti ograničio dozvoljeni pristup podacima, međutim, na internetu postoje zalihe privatnih informacija koje su zakonski slobodne i dostupne i koje to nadoknađuju. U svakom slučaju, on ističe da je sposobnost detektiva da koristi podatke, razvije hipotezu i kasnije je striktno dokaže ono što je najznačajnije.

Hoks se setio nedavnog slučaja ubistva u Grčkoj u koje su, prema njegovom mišljenju, bili umešani članovi londonskih bandi. On je koristio objave sa društvenih mreža kako bi odredio ko je bio prisutan, kada i gde. „Bilo je relativno lako saznati kako sve funkcioniše zahvaljujući internet mreži”, rekao je Hoks.

Najveće slučajeve preuzimaju detektivske agencije kao što je „Krol” (Kroll), koje su izgradile svoje poslovanje zahvaljujući sprovođenju detaljnih istraga za korporacije, banke i vlade. Iako je „Krol” na višem nivou u odnosu na druge agencije, njen posao je i dalje otkrivanje informacija koje neko pokušava da prikrije.

„Pažnja je obično usmerena na istraživanje imovine i pronalaženje dokaza za povraćaj novca ili dobara", kaže Tomi Helsbi, predsednik istraživačkog odseka „Krol” kompanije. „U velikom delu je to ono što radi Šerlok Holms. Metode su drugačije, ali je intelektualni izazov isti”, zaključuje.

Izvor: BBC

Prevela: Jovana Varničić, iserbia

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU