fbpx

Sasa Djordjevic MC

Mafija gubi, a društvo dobija kada civilni sektor koristi oduzetu imovinu stečenu ilegalnim poslovima u društveno-korisne svrhe i za prevenciju kriminala. 

Piše: Saša Đorđević

Međunarodna zajednica je aktuelizovala socijalno korišćenje imovine stečene kriminalom na Zapadnom Balkanu. Pristup koji je zaživeo u Italiji, Škotskoj i Španiji cilja da imetak koji je država zaplenila od kriminalaca zadovolji javni interes i osećaj pravde, pri čemu socijalno korišćenje podrazumeva dodatno ulaganje sredstava i dodeljivanje vlasništva oduzetoj imovini organizaciji civilnog društva. Tako se podstiče aktivnije učešće građanskog društva u borbi protiv kriminala. Ključ je javno pokazati da imovina koji su kriminalci nekad koristili za svoje prljave poslove može zapravo da služi za dobrobit ljudi.     

Nameću se dva pitanja. Šta je u prošlih deset godina na Zapadnom Balkanu urađeno na planu državnog oduzimanja imovine od kriminalaca i njenog socijalnog korišćenja? Kako iskoristiti aktuelni pogodan momenat i krenuti napred kada su zbog organizovanog kriminala istovremeno zabrinuti i građani i vlade u regionu? Više od 80 odsto građana Zapadnog Balkana je podvuklo organizovani kriminal kao najveću bezbednosnu pretnju, dok se borba protiv organizovanog kriminala formalno nalazi na listi glavnih prioriteta vlada.   

U regionu postoji saglasnost da su oduzimanje imovine stečene kriminalom i pronalaženje nelegalno stečenog novca nezamenljivi instrumenti borbe protiv organizovanog kriminala. Profesionalci u tužilaštvu i policiji, kao i politički odlučioci, znaju da će kriminalne grupe nastaviti da zgrću bogatstvo i nove članove ako im se ne smanje kapital i prihodi. Zato su u prethodnoj deceniji pod jakim uticajem Evropske unije i Saveta Evrope usvojeni posebni zakoni o oduzimanju imovinske koristi, tako da je važeći pravni okvir u regionu solidan.

Usvojenjem zakona prihvaćena je logika da borba protiv organizovanog kriminala kreće od finansijske istrage preko otkrivanja imovine do oduzimanja i upravljanja svojine i novca koji su kriminalci stekli od nelegalnih poslova. Iako postoji saglasnost, politički odlučioci nisu oduzimanje imovine stečene kriminalom postavili visoko na lestvici prioriteta. Nijedna zemlja Zapadnog Balkana nema posebnu strategiju o oduzimanju imovine, kao što je slučaj u Italiji, već je ova oblast pokrivena drugim planskim dokumentima. Zato je stanje u praksi drugačije od prava. 

Institucionalni okviri za sprovođenje finansijske istrage i upravljanje oduzetom imovinom postoje, ali nisu dovoljno razvijeni. Finansijske istrage često se sprovode nakon hapšenja, a ne pre toga, što nije dobro rešenje jer omogućava kriminalcima da otuđe ili sakriju imovinu. Na primer, u Srbiji, istraživanje tokova novca organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka je započeto nakon njegovog hapšenja, ali je ipak brzo stavljena zabrana otuđenja i raspolaganja imovinom.

Za sada u regionu ne postoje dugoročno osmišljeni načini promocije socijalnog korišćenja oduzete imovine stečene kriminalom. Više egzistiraju pojedinačni slučajevi gde akademska javnost, aktivisti civilnog društva ili istraživački novinari prate i ocenjuju da li je zakon dobar ili loš, kako institucije rade svoj posao, ko je i na koji način dobio od države oduzetu imovinu od kriminalaca. Za sada, samo u Albaniji i Srbiji postoje primeri gde organizacije civilnog društva socijalno koriste oduzetu imovinu stečenu kriminalom, pri čemu je albanski pristup daleko transparentniji i konkuretniji.

Civilnom društvu u Albaniji je omogućeno da kroz javni konkurs predloži ideje za korišćenje oduzete imovine kroz socijalno preduzetništvo. Prošlo je 3 od 23 predloga. Klub mladih KinFolk Coffee Library u Draču pored komercijalnog, koji prihoduje, poseduje i socijalnu osnovu, fokusiranu na dobrobit zajednice. Poslastičarnica Ke Buono! Social Pastry u Fjeru nudi dobra peciva i kolače, ali i povezuje decu i roditelje i osnažuje studente, žene i mlade u okruženju pogodnom za razvoj kriminala. Umetničko zanatska radnja Social Craftin Garage u Sarandi omogućava ženama, žrtvama kriminala, da prave rukotvorine i zarađuju i ujedno promovišu lokalno nasleđe i kulturu.

U Srbiji, u kući Darka Šarića žive osobe sa autizmom, dok su vile date organizacijama koje pomažu osobama sa smetnjama u razvoju, za decu obolelu od raka ili mladima bez roditeljskog staranja. Imovinu su koristile fabrike mleka i hleba, poljoprivredna preduzeća, kao i hoteli. Ipak, svi ovi primeri nisu lako dostupni na sajtu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom Ministarstva pravde. Štaviše, poslednji objavljen izveštaj o radu je iz 2014. godine gde je taksativno navedeno koliko kuća, stanova, lokala, garaža Direkcija ima na raspolaganju. Netransparentnost nepotrebno stvara okruženje nepoverenja.

vila saric foto grad novi sad

Oduzeta kuća Darka Šarića (foto: Grad Novi Sad)

Civilno društvo na Zapadnom Balkanu je mnogobrojno i šarenoliko. Registrovano je više od 100.000 organizacija koje nastoje da promene svoju lokalnu sredinu, grad, opštinu, državu i region onako kako smatraju da je ispravno. Nisu sve podjednako aktivne, ali nešto više od 200 organizacija u regionu se bori protiv kriminala i korupcije. Njihova uloga je važna u komandom lancu sprečavanja i suzbijanja kriminaliteta jer mogu da ukažu na slučajeve kriminala i korupcije, uoče institucionalne slabosti i ponude rešenja, ali i povežu relevantne pojedince, grupe, institucije i organizacije. 

Uloga civilnog društva nije samo da promoviše socijalno korišćenje oduzete imovine stečene kriminalom, već i da koristi oduzetu imovinu, pre svega, za prevenciju kriminala i opšte dobro kao u Italiji. Zato je važno da institucije koje upravljaju oduzetom imovinom budu transparentne i omoguće uvid u evidencije oduzete imovinu kako bi organizacije civilnog društva mogle da se prijave za korišćenje, za šta su potrebne jasne procedure. Potrebno je da budu javno dostupne informacije kako je korišćena oduzeta imovina stečena kriminalom ili kako posluju privremeno oduzeta privredna društva.

Ova imovina bi mogla da se uloži za smanjenje recidivizma, podršku žrtvama kriminala, pomoć ljudima koji imaju problema sa drogom i mladima. Na Zapadnom Balkanu ima preko 23 hiljade zatvorenika i recidivizam je veliki problem. U poslednjem izveštaju Evropske agencije za droge se ukazuje da je na Zapadnom Balkanu došlo do porasta konzumiranja benzodiazepina u kombinaciji sa opijatima, ali i kokaina. Mladi su neiscrpna tema jer na njima svet ostaje.

Autor je koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i doktorand na Fakultetu za krivičnu pravdu i bezbednost u Sloveniji.

Izvor: KRIK

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Da - 30.8%
Ne - 69.2%

Ukupno glasova: 13
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Da - 40%
Ne - 60%

Ukupno glasova: 5
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Državni nivo - 28.6%
Entitetski nivo - 0%
Lokalni nivo - 0%
Građani - 7.1%
Sve od navedenog - 64.3%

Ukupno glasova: 14
Glasanje u ovoj anketi je završeno

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU