fbpx

Vakcina opklade

Ujedinjeno Kraljevstvo je od 6 proizvođača naručilo ukupno 340 miliona doza potencijalnih vakcina za korona virus. Evropska unija navodno ima ugovor vredan 2,4 milijarde evra, dok su SAD potpisale narudžbine za 800 miliona doza od 6 kompanija, u okviru javno-privatnog partnerstva pod nazivom Operacija vorp brzina koje predviđa opciju i za dodatnih 1,6 milijardi.

Bogate zemlje plaćaju unapred za nešto što još nije dokazano da će raditi, spremne da plate šta god treba samo da ponovo pokrenu svoje ekonomije. Pa ipak, možda su se kladile na pogrešnog konja. Igra se lutrija nezabeleženih razmera.

Države su bacile kockice, ali ne znaju da li će im se opklada isplatiti. Vodeći igrač s kojim ugovore imaju i UK i EU, AstraZeneca Univerziteta Oksford, privremeno je zaustavljen pošto je jednom dobrovoljcu na testovima pozlilo. Možda komplikacija nema veze sa vakcinom, ali i to je moguće.

Ako bogate nacije izgube svoje opklade, okrenuće se Kovaksu, inicijativi Svetske zdravstvene organizacije kojoj je cilj da sve zemlje podele rizike razvoja vakcine, ali i korist kada se jedna ili više njih pokažu uspešnima.

Širom sveta se radi na razvoju čak 321 potencijalne vakcine, od kojih su 32 stigle do kliničkih ispitivanja, sudeći po računici zdravstvene fondacije Wellcome Trust. Tek nekolicina se nalazi u poslednjoj fazi, u kojoj učestvuje na desetine hiljada ljudi.

Osim oksfordske vakcine, UK je položila opkladu i na vakcine koje razvijaju kompanije BioNTech-Pfizer, Valneva, GSK-Sanofi, Novavax i Janssen. Država je diversifikovala svoje opklade, naručujući vakcine koje se razvijaju po četiri različite tehnologije. Međutim, kako kaže direktor fondacije Wellcome Trust ser Džeremi Farar, „nemamo pojma gde će se pojaviti najbolja vakcina, koja će biti bezbedna i efikasna… Ovo je suštinski rizičan poduhvat i ne možete se osloniti samo na jednog kandidata. Morate imati portfolio, morate biti pragmatični i znati da neće sve te vakcine u završnoj fazi ispitivanja stići do kraja“.

Najveći portfolio na svetu drži Kovaks koji nudi spas za siromašne zemlje koje sebi nikad ne bi mogle da priušte nove vakcine za stanovništvo. Za bogate zemlje, Kovaks je „polisa osiguranja“.

Unicef nabavlja postojeće vakcine za zemlje sa niskim prihodima širom sveta. Sličnu ulogu dečiji fond Ujedinjenih nacija igra i u pandemiji kovida-19. Naručuje ne samo potencijalne vakcine, već i neophodna sredstva poput bočica, igli i frižidera, ne bi li na vreme obezbedio zalihe pre globalne navale. Đijan Gandi, Unicefov koordinator u Kovaksu, kaže da su Sjedinjene Države jedina zemlja koja može da ima tako široki portfolio potencijalnih vakcina i srodnih potrepština kao inicijativa SZO.

„Ali svaka druga zemlja sa bilateralnim ugovorom ima koristi od učešća u Kovaksu, jer ne znamo koji će kandidati pokazati efikasnost, dobiti licencu i preporuku za upotrebu. Na taj način, Kovaks može da posluži kao neka vrsta rezervne podrške, polisa osiguranja ukoliko se vakcina u koju je određena država bilateralno ulagala ne pokaže kao efikasna.“

Do sada se 78 bogatih zemalja prijavilo za ovu polisu osiguranja, uključujući UK. Sporazum je takav da države u Kovaks ulažu novac za razvoj vakcine koju će proizvođači isporučiti inicijativi. Bogate zemlje i dalje mogu samostalno da finansiraju istraživanja.

Kovaks će omogućiti razvijenim zemljama da sklope ugovor za uspešnu vakcinu, ako se one na koje su se kladile pokažu kao neuspešne. Međutim, za nju će morati da plate punu cenu, za razliku od 92 države sa niskim primanjima, koje će subvencionisati Gavi, globalni savez za vakcine i imunizaciju. U junu je Gavi lansirao garancije za avansnu kupovinu kroz koje je od donatora do sada prikupljeno 600 miliona dolara. Međutim, potrebne su dve milijarde do kraja godine.

Za vreme pandemije u kojoj se države zatvaraju, optužene za „vakcinaški nacionalizam“, Kovaks model je značajan jer omogućava ravnotežu između bogatih i siromašnih. Svaka zemlja koja je pristupila inicijativi – SAD nisu – dobiće dovoljno vakcina za 20% svog stanovništva, namenjenih zdravstvenim radnicima i najranjivijim kategorijama.

Dr Melani Savil, direktorka odseka za istraživanje i razvoj vakcina u Koaliciji za epidemijske pripreme (Cepi), veruje da bogate zemlje žele da pomognu borbu protiv pandemije i u siromašnim zemljama. „Mora se reći da su zemlje zaista sklapale bilateralne ugovore sa pojedinim proizvođačima. Normalno je da će vlade pre svega nastojati da zaštite svoje stanovništvo. Ali takođe treba znati da se vlade trude da zaštite i svet od kovida-19.“

Cepi ulaže u 9 vakcina koje su deo Kovaksovog portfolija i obuhvataju mnoge aktuelne takmace, uključujući Oksford-AstraZeneca vakcinu, kao i vakcinu koju razvija američka biotek firma Moderna. Cepi je do sada uložio 1,4 milijarde dolara za podršku razvoju vakcina, ali im je hitno potrebna još jedna milijarda.

Kompanije AstraZeneca i Novavax su se obavezale da će omogućiti Serumskom institutu Indije da napravi do 100 miliona doza njihovih vakcina, ako budu uspešne, što će biti distribuirano preko Kovaksa. AstraZeneca takođe garantuje dodatnih 300 miliona doza za Kovaks.

Farar kaže da nijedna zemlja neće moći odmah da imunizuje sve svoje građane. „Mislim da je sve jasnije da većina zemalja ne predviđa imunizaciju celokupne populacije i to je sasvim prikladno iz raznih razloga. Nećemo odmah imati onoliko doza koliko nam je potrebno“. Nijedan proizvođač nema kapacitete da isporuči sve potrebne doze. Pitanje kako raspodeliti ograničene zalihe vakcine tokom prvih 6 meseci biće od presudnog značaja, kao i odabir ljudi koji su u najvećem riziku, dodaje Farar.

Međutim, otrežnjujuća istina glasi da vakcina neće okončati pandemiju. Prema podacima Gavija, vakcine u pretkliničkoj fazi – pre nego što se daju ljudima – imaju oko 7% šansi na uspeh, dok su šanse onih koje stignu do kliničkih testova negde oko 20%.

Čak i one koje se pokažu kao uspešne neće biti savršene. Malo je eksperata koji misle da ćemo imati vakcinu sa stopostotnom zaštitom. Neke vakcine se mogu pokazati uspešnije kod jednih, a lošije kod drugih ljudi. Vakcina protiv gripa, na primer, nije sasvim efikasna za starije ljude kod kojih imuni sistem slabi s godinama.

Takođe je sasvim moguće da će nekim vakcinama biti potrebna revakcina. Antitela koje izaziva kovid infekcija kod mnogih ljudi se proređuju, a ponekad i potpuno nestaju za nekoliko meseci. Međutim, kod vakcina kao što je oksfordski prototip, koje se prave sa adenovirusnim vektorom – virusom obične prehlade koji isporučuje samu kovid vakcinu – revakcinacija možda neće biti tako laka. Imuni sistem bi mogao da prepozna virus prehlade i da ga sledeći put odbije. To bi moglo značiti da će biti potrebna kombinacija vakcina.

Drugi problem su jako niske temperature za skladištenje pojedinih vakcina koje su u procesu razvoja – posebno onih koje koriste informacionu RNK. „Trenutno imamo nekoliko vakcina na kliničkim testiranjima koja sugerišu ultra hladan niz, što zahteva skladištenje na temperaturama od -60 do -80C“, kaže Gandi. Takvi frižideri nisu dostupni u većini zemalja iz Kovaks inicijative.

Konačno, kako navode iz SZO, pandemija će biti zaustavljena samo ako svaka zemlja uspe da prekine cirkulaciju virusa. „Ravnopravan pristup vakcini za kovid-19 je ključni uslov pobede nad virusom, pa i oporavka posle pandemije“, kaže Stefan Loven, švedski premijer. „Ovo mora biti trka u kojoj svi pobeđuju“.

Sarah Boseley, The Guardian, 11.09.2020.

Peščanik

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Da - 5.5%
Ne - 81.7%
Možda - 11%

Ukupno glasova: 109
Glasanje u ovoj anketi je završeno

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU