fbpx

bin laden

Napad na bliznakinje 11. septembra 2001. godine koji je izvela Al-Kaida, Bin Laden je u početku negirao, da bi 2004. godine rekao da je on lično inicijator.

Prošlo je deset godina od kako su "Foke" likvidirale jednog od najtraženijeh terorista svih vremena i lidera Al Kaide Osama Bin Ladena. Ovaj pobornik teokratske islamske države postao je neprijatelj broj jedan Sjedinjenih Američkih Država nakon napada na Bliznakinje 11. septembra 2001. godine tokom kojeg je stradalo 3.000 ljudi, koji ga je na kraju koštao glave.

Napad na bliznakinje 11. septembra 2001. godine koji je izvela Al-Kaida, Bin Laden je u početku negirao, da bi 2004. godine rekao da je on lično inicijator.

„Svedoci smo nepravde i tiranije američko-izraelskog saveza protiv našeg naroda u Palestini i Libanonu, razmišljao sam o tome. A događaj koji su me direktno dogodio dogodio se 1982. i kada je Amerika dopustila Izraelcima da napadnu Liban, uz pomoć Šeste američke flote. Dok sam gledao uništene tornjeve u Libanu, palo mi je na pamet da na isti način kaznim nepravedne, da unišnim nebodere u Americi kako bi i oni mogli da okuse nešto od onoga što kušamo i da zaustavim ubijanje naše dece i žena“, rekao je tom prilikom Bin Laden.

Američke vlasti su ubrzo podigle optužnicu protiv lidera Al-Kaide, te je on postao 456. osoba koja se našla na listi deset najtraženijih američkih begunaca. Osim toga, SAD-e su ponudile nagradu od 25 miliona dolara onome ko bi dao informaciju o lokaciji Bin Ladena koja bi dovela do hapšenja ili smrti.

Nakon što je izabran za američkog predsednika 2008. godine Barack Obama je obećao da će Bin Laden biti ubijen, a Al-Kaida „uništena“. Tri godine kasnije on je naredio tajnu operaciju hapšenja ili ubijanja Bin Ladena, te je na današnji dan pre deset godina lider Al-Kaide ubijen u Abotabadu u Pakistanu od strane američkih specijalnih snaga.

Kako su ga „Foke“ likvidirale

Ova akcija dugo godina je bila krajnje neuspešna. Pre svega veliku ulogu imala je pakistanska obaveštajna služba ISI koje je verovatno Bin Ladenu davala informacije o tome šta to Amerikanci spremaju.

I CIA, Savet za nacionalnu bezbednost, pa i sam tadašnji predsednik Barak Obama bili su svesni svega toga, pa je zato naređeno tadašnjem direktoru CIA Leonu Paneti da sam sprovede planove potrage za Bin Ladenom i da izoluje koliko je to god moguće pakistansku obaveštajnu službu. CIA je u ovu operaciju pre svega angažovale operativce sa „zelenom značkom“, znači podugovarače koji su posredno bili vezani za obaveštajni sektor da izvode direktne operacije na terenu kako bi se koliko toliko zamaskirala CIA operativa, odnosno da oni sa tim nemaju nikakve veze.

Prva naznaka uspeha dogodila se 2007 godine kada je saslušan Sudanac Muhamed al Katanija koji je bio uhvaćen na Tora Bori 2001 godine i od tad se nalazio u zatvoru „Gvantanamo“ na Kubi u kom su bili saslušavani svi ozloglašeni pripadnici Al Kaide.

Posle serije mučenja i saslušanja Al Katani je progovorio i spomenuo ime Ahmeda al Kuvajtija, koji je bio označen kao glavni kurir Osame bin Ladena. Na saslušanju Al Katani je priznao da je Al Kuvajti bio i desna Bin Ladenova ruka. CIA je odlučila da prati Al Kuvajtija, koji se često kretao pod lažnim imenima između Avganistana i Pakistana.

Da su na pravom tragu shvatili su sredinom 2008. kada je presretnut Al Kuvajtijev razgovor sa porodicom gde je on na pitanje sa čime se on sad bavi odgovorio: „ sa onim sa čime sam se uvek bavio“, što je bio znak da su na pravom tragu i da je on i dalje uz Bin Ladena.

Tokom praćenja svhavtili su da Kuvajtijev često odlazi do jedne kuće opasane visokim zidinama. Nisu znali kako da provere ko se nalazi u toj kući, a da ne probude sumnju. Kako je naselje u kom je bila smeštena kuća bilo većinski naseljeno siromašnim stanvoništvom, došli su na ideju da u njemu započnu vakcinaciju protiv hepatitisa B i preko DNK uzorka saznaju da li se radi o Bin Ladenu.

Međutim, kako je donekle i očekivano, vakcinaciji se odazvalo gotovo celo selo, osim kuće sa betonskim zidinama.

Ono što su u razgovorima sa meštanima prilikom imunizacije saznali, jeste da u kući navodno žive dva brata potpuno izolovano. Iz kuće gotovo niko nikada nije izlazio, čak se i smeće spaljivalo u zadnjem delu dvorišta.

Ono što su još uspeli da saznaju jeste da je dvospratna betonska kuća sagrađena 2005. godine, izgleda potupuno zapušteno, zidovi su visine tri i po metara, na ulazu postoje dve kamere, a u samom objektu nije bilo telefona ni interneta…

Zeleno svetlo za početak operacije izdato je 29. Aprila. Operacija je dobila kodno ime „Džeronimo“, po indijanskom poglavici premena Apači koji je krajem 19 veka vodilio nekoliko godina surovu borbu sa američkom vojskom pre nego što je poražen i proteran na Floridu na kom su ga ubile malarija i komarci.

Specijalna jednicia „Foke“ odabrala je 28 pripadnika koji su da rade na tajnim pripremama upada u zgradu, čija verna kopija je izraeđna na jednom poligonu u Severnoj Karolini i obuhvatila je najsitnije detalje. Operativci su bili podeljeni u četiri tima trebalo je da iz Džalalabada- Avganistan sa dva helikoptera se prebace u Abotabad i upadnu u kuću.

Akcija je započeta 2. maja 2011. Na nesreću specijalaca, jedan od dva helikoptera se srušio pravo u dvorište Bin Ladena. Kako je buka probudila ukućane, oni su na specijalce počeli da ispaljuju rafale.

Kada su došli do ulaznih vrata, njih je na opšte zaprepašćenje otvorila žena.

Kod specijalaca prevladala je sumnja da je možda u pitanju žena bombaš samoubica. Ona je rekla da je Al Kuvajtijeva žena i u naručju je nosila bebu. U stopu ju je pratilo još troje male dece koja su plakala. Ona je povikala da je Kuvajti ubijen. Skolnili su je sa vrata i na podu u lokvi krvi ga i zatekli. Nastavili su da pretražuju. Kao što su i predpostavili kuća je bila organizovana kao dupleks, bilo je mnogo soba i hodnika. Vrata jedne od soba su bila otvorena i specijalci su sasuli rafal u muškarca koji se krio iza nameštaja. Ispostavilo se kasnije da je to bio Al Kuvajtijev drugi brat. Tad je iz jedne od pomoćnih soba izletela njegova žena i skočila kako bi ga zaštitila, ali su specijalci i nju izrešetali.

U jednoj od soba zatekli su mlađu ženu sa nekoliko dece koja su bila sklupčana i uplakana. Blizu žene bio je naslonjen na zid kalašnjikov, koji je jedan specijalac uzeo, ispraznio okvir i nastavio dalje. U jednom trenutku su naleteli na zaključana vrata koja su vodila na sprat. Njih su razvalili ekspolozivom i tiho nastavili dalje.

Iz jedne od soba provirio je mladić sa kalašnjikovim i jedan od specijalaca pogodio ga je hicem direktno u glavu. Bio je to kako se kasnije ispostavilo Kalid jedan od Bin Ladenovih sinova. Nastavili su dalje i upali su sobu u kojoj su zatekli dve žene kako plaču nad muškarcem, koji je ležao.
Specijalci su prišli muškarcu koji je ležao i na sebi imao belu majicu i zelene vojne pantalone i tuniku.

Jedan od specijalaca pogodio ga je direktno u glavu.

„Mislim da je ovo naš momak“ rekao je jedan od komandosa pod imenom Tim. Želeli su da odmah saopšte to Beloj kući, ali su shvatili da moraju biti sasvim sigurni da se radi o njemu. Upalili su svetlo i uslikali leš, a zatim ga „zapakovali u crnu kesu“ i odneli u Avganistan.

Stručnjaci CIA-e sproveli su preliminarnu DNK analizu koja je potvrdila da se radi o Osami Bin Ladenu.

Telo mu je potom bačeno u more, kako bi se izbeglo to da njegov grob postane mesto za hodočašće radikalnih islamista.

Početak organizacije

Godine 1990. FBI je otkrio prve terorističke planove članova Al-Kaide, koji su nameravali da miniraju nebodere u Njujorku, što je bio jasan znak širih aktivnosti grupe. Nakon što je proteran iz Saudijske Arabije, 1992. godine prebacio se u Sudan. Uživajući podršku vlasti, nastavio je sa širenjem uticaja Al-Kaide investirajući u infrastrukturu, agrikulturu i biznis, ali i terorističke kampove u sudanskoj pustinji.

Radnike koje je zapošljavao delom su bili njegovi saborci iz Avganistana.

Pod pritiskom Saudijske Arabije, Egipta i SAD-a, Bin Laden je 1996. godine napustio zemlju vrativši se u Avganistan, te je iste godine proglasio rat Sjedinjenim Američkim Državama. U kratkom roku, uz pomoć donatora iz Avganistana i Pakistana, uspeo je da preuzme aviokompaniju Ariana, koja je prevozila mudžahedine, oružje, novac i drogu preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i Pakistana.

Prvi teroristički napad Al-Kaida je izvela u decembru 1992. godine na hotel Gold Mihor u Adenu ubivši dvoje ljudi. Takvu praksu, Al-Kaida je opravdala fetvom izdatom od Mamdouha Mahmuda Salima, jednog od osnivača organizacije, u kojoj je pisalo da će nevino ubijeni tokom terorističkih napada, u slučaju da su muslimani, završiti u Dženetu, a nevernici ili loši ljudi u Džehenemu.

Sin milijardera

Osama bin Laden rođen je 1957. godine u Rijadu u Saudijskoj Arabiji. Otac mu je bio milijarder Muhammed bin Awad bin Laden vlasnik građevinske kompanije, blizak Saudijskoj kraljevskoj porodici.

Godine 1979. godine odlučio je da se pridruži islamskom teologu i jednom od osnivača Al-Kaide Abdullahu Azzamu u Pakistanu. Do 1984. godine, Bin Laden i Azam osnovali su Maktab al-Khidamat, koji je usmeravao novac, oružje i borce iz celog arapskog svijeta u Avganistan u borbi protiv SSSR-a. U to vreme Sjedinjene Američke Države pomagale su mudžahedine u ratu s Sovjetima.

Zajedno sa nekoliko drugih islamističkih lidera 1988. godine osnovao je Al- Kaidu, obilato je pomažući novcem kojeg je nasledio nakon smrti oca, u želji da borbu mudžahedina u Avganistanu izveze u druge države islamskog sveta. Nakon povlačenja Sovjeta iz Avganistana, dočekali su ga kao heroja u Saudijskog Arabiji, u kojoj je podržavao opozicione frakcije, smatrajući da Saudijska Arabija treba prekinuti savezništvo s SAD-om.

Bin Laden je odbacivao sekularizam, socijalizam, pan-arabizam i demokratiju, zalažući se za uspostavljene teokratske islamske države. Osim toga, bio je antisemita, često upućujući poruke mržnje protiv Jevreja.

Bajden tada bio potpredsednik

U vreme racije, Bajden je bio potpredsednik tadašnjeg predsednika Baraka Obame.

„Pre deset godina pridružio sam se predsedniku Obami i članovima nacionalnog bezbednosnog tima, svi smo sedeli u „situacionoj sobi“ i čekali da se pravda konačno zadovolji i da Bajden bude uhapšen“, rekao je Biden u izjavi.

„Taj trenutak i te ljude nikada neću zaboraviti, naši najprofesionalniji obaveštajni su mu konačno ušli u trag, odlučnonost predsedika Obame dok razgovara sa njima, hrabrost i umeće našeg tima na terenu koji ga je uhapsio“, ističe ponosno Bajden.

„Prošlo je skoro deset godina otkako je naša država napadnuta 11. septembra i mi smo krenuli u rat u Avganistanu, progoneći Al Kaidu i njene vođe. Pratili smo Bin Ladena do vrata pakla – i dobili smo ga“, zaključuje.

Od Bin Ladenove smrti, SAD su smanjile broj trupa stacioniranih u Avganistanu, a Biden se obavezao da će povući trupe iz zemlje do 11. septembra 2021, 20. godišnjice terorističkih napada 11. septembra.

„Dok privodimo kraju najduži američki rat i izvlačimo poslednje trupe iz Avganistana, Al Kaida je tamo veoma degradirana, ali Sjedinjene Države će i dalje budno paziti na pretnju terorističkih grupa koje su metastazirale širom sveta“ dodaje Bajden.

Dodao je: „I dalje ćemo nadgledati i poremetiti svaku pretnju koja nam se pojavi iz Avganistana. I radićemo na suzbijanju terorističkih pretnji našoj domovini i našim interesima u saradnji sa saveznicima i partnerima širom sveta.“

Izvor: Nova.rs

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU