Ilustracija Jelena Žilić
Poznati su primjeri u istoriji da su osvajači, uprkos nesumnjivoj nadmoći, odustajali od zauzimanja nekog grada jer se unutar zidina, uslijed dugotrajne izolacija i nepostojanja adekvatnih higijenskih uslova, razvila opasna boleština.
piše: Miljan Kovač
U tome, valjda, leži tajna „odbrane“ Republike Srpske, nedjeljnim „patriotskim“ koncertom ovih i onih baja. Cilj je, valjda, da se dugotrajno smučimo svakom potencijalnom osvajaču. Da mu se prevrne želudac kada čuje „patriotske note“, pa da mu ne padne napamet da među nas dođe ni kao turista. Naročito ne kao turista.
Nekad se „domovina branila lepotom“, tako je bar pjevao Ljubivoje Ršumović. Ali šta će Ršum!? Imamo mi našeg pjesnika Baju. On je pjevao o domovini, a naš Baja o otadžbini, kako i dolikuje pravom „srpskom patrioti“. I za razliku od tamo nekog domovinskog pjesnika, vodio mnoge otadžbinske bitke. Ko iole zna njegov repertoar (a samo izdajnici ne znaju). Baja je pjesmom branio Knin, Baniju, Liku, Bosansko Grahovo, Kupres, Kosovo… i time se upisao među „nacionalne heroje“. To što sada na tim mjestima gotovo i nema Srba… To je sada druga stvar i „davna prošlost“. On sada hrabro iz centra Banjaluke odvraća sve „srpske neprijatelje“. Naročito turiste. Eto što se najpoznatiji turista Kristijan Šmit nije pojavio na Bajinom koncertu!? Lako je njemu pisati neka saopštenja i izražavati zabrinutost iz tamo nekog Sarajeva. Trebalo je stati pred Baju na trgu i odslušati koncert do kraja. Bilo bi mu teže nego Baji i organizatorima „patriotskog koncerta“ u operi, koju hvala bogu u Republici Srpskoj nemamo niti nam treba. Nije to u „duhu naše tradicije“.
Baja jeste, zato se nije oglasio ni prepodobni gradonačelnik banjalučki. Dok je on gradonačelnik u Banjaluci neće biti održan Pride, stavio je svima do znanja na početku svog mandata, uz obrazloženje da to „nije u duhu naše tradicije“.
Istina, on nije organizator „patriotskog koncerta“, nije u njegovoj nadležnosti ni da ga zabrani, ali baš onoliko koliko u njegovoj nadležnosti nije ni da unaprijed zabranjuje održavanje manifestacija koje po njegovoj britkoj procjeni „nisu u duhu našeg naroda“.
Ako ima takvih koji nisu znali šta je to u duhu našeg naroda, onda su u nedjelju mogli čuti i vidjeti u centru Banjaluke i uvjeriti se da je otpor režimu Milorada Dodika stvar pristojnosti i lijepog vaspitanja. (Ne misli se pri tome na „opoziciono“ takmičenje s Dodikom na temu ko je veći baja…)
I ne mislim da je koncert trebalo zabraniti. Naprotiv on je prava slika onoga u što se pretvorio „duh našeg naroda“. Da je drugačije, da je više netragom protjeranog lijepog vaspitanja onda Baja ne bi imao kome pjevati ni na seoskoj štraparijadi, a kamoli u centru grada koji se, ne bez razloga, smatrao jednim od značajnih kulturnih centara. Ima li većeg zločina nad narodom Republike Srpske, u koju se „nacionalnom vođi“ kunu od totalnog kulturološkog srozavanja!? To srozavanje, da ne bude zabune, vrši se sistematski i planski. Dakle, „patriotske koncerte“ organizuje vlast preko svojih fantomskih udruženja, a ne vlasnik ugostiteljskog šatora na seoskom zboru. U toj i uz tu vlast su i u ogromnom broju univerzitetski profesori, ljekari, prosvjetni radnici… Niko od tih, „akademskih građana“ neće bar skrenuti pažnju svom vođi da je politika kulturološkog srozavanja naroda zločin. Naprotiv, mnogi su viđeni pod Dodikovim predizbornim šatorima i nastupima raznih baja. Pod jednim takvim šatorom sjedio je i aktuelni rektor Univerziteta u Banjaluci. Pred prošlogodišnje izbore formiran je odbor za kulturu GrO SNSD Banjaluka. Čine ga bivši direktor Narodnog pozorišta Republike Srpske Nenad Novaković, nekadašnji direktor Gimnazije profesor Zoran Pejašinović, poznati banjalučki rock muzičar i urednik Hard Rock radija Siniša Tomić, i drugi.. Ne znam da li su učestvovali u organizaciji nedjeljnog „patriotskog koncerta“, ali je činjenica da je upravo taj odbor organizovao besplatne koncerte raznih „breskvica“ u krugu nekadašnjeg Čajaveca.
Šta onda očekivati od onih koji nisu bili te sreće da se obrazuju, edukuju, urbanizuju kao pomenuta banjalučka „kulturna elita“!?
Mladi ljudi, kojima je decenijama uskraćeno adekvatno obrazovanje, jer ih takvi obrazuju, došli su i na „patriotski koncert“, jer su žrtve takvog sistema, jer boljem nisu naučeni. Ni one dvije djevojke, studentice Sarajevskog univerziteta što su javno veličale zločin i poručile kolegi „trebalo vas je sve pobiti“, su žrtve takvog sistema. I nastavljaju biti žrtve, jer umjesto da im izrekne kazneno-popravne mjere, sistem ih nagrađuje. Čini im medvjeđu uslugu, da nikada ne shvate da su žrtve, a drugima poruku da je takvo ponašanje opravdano, čak poželjno.
I šta tu nije jasno? Ko će to iz tzv akademske zajednice u RS objasniti tim mladim ljudima kako da razdvoje dobro od zla, kada upravo ta beskičmena zajednica predstavlja gro istog tog zla. Zato, bez iznenađenje, ako Baja uskoro postane senator RS, ili bar član Akademije nauka i umjetnosti RS. Veće je čudo što takvu titulu još uvijek nije ponio.
Kolumne „Žuta minuta”, u sklopu serije „Impuls semafor“, objavljujemo u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebert u BiH.
Autor: Impuls