Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“
Ako neko od 20 neradnika – prevaranata, koji su godinama primali platu sa leđa građana Republike Srpske, a nisu dolazili na posao, pa su na kraju, u nastupu pravedničkog bijesa prajministra Viškovića, dobili otkaz, dakle ako neko od tih 20 veličanstvenih pročita ovo pisanije, molim da mi se javi u inboks.
piše: Milkica Milojević
Evo, obećavam, časna novinarska: neću ih autovati! Neću potrčati za ekskluzivom, neće biti ono „šokantno“, „skandalozno“, „foto – video“. Ništa od toga! Samo žarko želim da ih upoznam!
Rekao je premijer Radovan Višković da neće otkrivati njihov identitet, zbog zaštite ličnih podataka. Poštujem. Prosto sam dirnuta premijerovom odanošću zakonu i zaštiti ljudskih prava.
Neću, dakle, majke mi!
Ali mi pusta radoznalost ne da mira! Sve se noću probudim, pa razmišljam: koji su to prevaranti, koji su ojadili Republiku Srpsku, a nisu ni u Vladi, ni u Skupštini, ni u predsjedničkim dvorima. Ni u upravnim odborima, ni u direktorskim foteljama, ni u Akademiji nauka i umjetnosti RS. Ma, nisu čak ni „kontroverzni biznismeni“. Nego, onako, neki polusvijet, sa običnim ugovorima o radu.
Kako su se oni, mangupi, dosjetili da primaju platu, a ne idu na posao? Možda rade od kuće, a kuća im je tamo daleko, čak na Novom Zelandu. Nemojte se smijati, moguće je to, u ovoj eri interneta. Toliki digitalni nomadi širom svijeta rade za „Gugl“, što ne bi mogla i „Elektroprivreda RS“ imati takve stručnjake!
A možda oni nisu ni prevaranti, ni neradnici, ni digitalni nomadi, nego savjetnici. Savjetnici, zna se, ne moraju dolaziti na posao, ali mnogi od njih moraju nezarađenu platu davati svojoj stranci, za potrebe kampanje i tako to.
Možda je neki nesretni savjetnik, zaboravio da „preusmjeri sredstva“ na pravu adresu, pa mu se to obilo o glavu? Možda ima i takvih slučajeva, mada su mi poznavaoci prilika došapnuli da sam zabasala na krivi put: savjetnik je jedno, a neradnik i prevarant nešto sasvim drugo – različite se metode primjenjuju za obračun s njima.
E sad, jako me, jako interesuje i kako je tih 20 veličanstvenih dobilo posao iz snova. Da li su se prijavili na konkurs, pa pomeli konkurenciju? I onda je srećnom dobitniku njegov pretpostavljeni dao ugovor o radu i rekao: potpiši ovo, ostavi nam broj žiro računa i briši kući, daleko ti lijepa kuća! Ionako nam je gužva, zaposlenici sjede jedni drugima na glavi, još nam samo ti trebaš!
Kakvi su to konkursi, na kojima se regrutuju neradnici i prevaranti? Koje uslove moraju da ispunjavaju? Koje su radne kompetencije i vještine presudne za dobro plaćeni nerad? Bilo bi lijepo da građani Republike Srpske to znaju. Kad bi to znali, garant bi mnogi odustali od odlaska u inostranstvo. Bar dok ne dobiju ugovor o (ne)radu.
A možda nije bilo nikakvog konkursa, nego ono, znate, po babu, stričevima i partijskoj knjižici. Trgovina na sitno, ispod radara, u zaleđini milionskih namještenih tendera.
E sad, ako je tako, a oni vražji poznavaoci prilika vele da jeste, zašto je pukla tikva?
Koji je neradnik i prevarant predsjedniku gradskog odbora stranke neoprezno rekao da mu je ružna frizura?
Ko se posvađao sa taštom, koja mu je namjestila posao?
Ko je prevario ženu ili ljubavnicu iz „dobre porodice“? Ili možda supruga, ili ljubavnika, jer ne znamo ništa o rodnoj pripadnosti i seksualnoj orjentaciji neradnika iz famozne grupe 20.
Da li se neko od neradnika – prevaranata zapio uoči izbora, pa zaboravio da nakupi 100 sigurnih glasova za svoje šefove?
I da li je spisak konačan? Prajministar Višković veli da nije. Da ima još te žgadije i da je lov tek počeo.
Podsjećamo, još 23. decembra predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je najavio da će u narednih sedam dana dobiti otkaze svi oni koji su zaposleni u javnom sektoru u RS, a ne dolaze na posao.
Potom je premijer Višković, da bi pojačao utisak, gorepomenute „neradnike“ nazvao „prevarantima“. I javno obećao da će takvima biti podijeljeni otkazi i da će objaviti spisak otpuštenih.
Od 23. decembra je prošlo, evo, šest puta po sedam dana, a od spiska ni traga. Eh, taj prokleti Zakon o zaštiti ličnih podataka!
Spiska nema, a i ulov je prilično mršav. Višković je nedavno pričao o „nekoliko desetina“ otpuštenih neradnika – prevaranata, ali jedna egzaktna brojka koju je pomenuo je 20. Tačnije „preko 20“, šta god to značilo.
Obznanio je i da je ta dvadesetorka primala plate u u Ministarstvu za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo, u Vladi RS, te u “Poštama Srpske” i preduzećima iz sistema „Elektroprivrede RS“: u Rudnicima i termoelektranama u Ugljeviku i Gacku, pa u “Elektro Bijeljini”, “Elektrokrajini Banjaluka” i „Hidroelektranama na Drini”.
Da li će rukovodioci gorepomenutih preduzeća, plus (bivši?) ministar za visoko obrazovanje, biti smjenjeni ili na drugi način kažnjeni? Pričalo se i o tome, pa je priča utihnula.
Da li će se, recimo, štogođ loše desiti direktoru “Elektroprivrede RS” Luki Petroviću, koji je pred TV kamerama izjavio da u Gacku, u zavisnom mu preduzeću, „određen broj ljudi“ ne dolazi na posao, a nalazi se na Novom Zelandu?
Naravno da je to, da prostite, retoričko pitanje. Genseku SNSD da se desi štogođ loše? Ma hajte, molim vas!
Dakle, mirno spavaj Republiko Srpska! Sve je pod kontrolom. Neće se nijedan kamenčić pomjeriti u čvrsto sazdanoj piramidi moći u boljemu entitetu.
Dobro, ima tih neradnika – prevaranata „preko 20“. Ima na stolu još anonimnih prijava, možda tih 20 poraste na, šta ti ja znam, 40 razbojnika, ili maksimum 100 kojekakvih, ali šta je to za ovoliku Republiku Srpsku. Uostaom, sitna je to riba, taman zgodna za zamajavanje javnosti i treniranje strogoće.
Samo što mene, iz čiste pakosti, baš baš zanima ko su ti neradnici – prevaranti: odakle potiču, čemu služe, od čega se sastoje? Eto, kao što neki vole da vide pile sa četiri noge ili tele sa dvije glave, ja žarko želim da pobliže upoznam bar jednog takvog.
Javite se, dakle, u inboks. Neću vam ništa! Uostalom, ne mogu vam ništa! Mogu samo da lajem, dok karavani prolaze. Bogati i dobro osigurani karavani, natovareni zna se kakvim plijenom.
(Kolumne „Crveni karton“, u sklopu serije „Impuls semafor“, objavljujemo u saradnji sa Fondacijom „Fridrih Ebert“ u BiH)
Autor: Impuls