Evropska komisija je i pored snažnog protivljenja ekoloških grupa, pojedinih članica Evropske unije i investitora uključila nuklearnu energiju i prirodni gas u svoj sistem održivih i zelenih investicija. Predlog zakona koji je usledio posle žestoke debate među članicama sada treba da bude usvojen u Evropskom parlamentu i na savetu šefova država i vlada članica, pišu svetski mediji.
Duboke podele
Uprkos snažnom protivljenju pojedinih članica, ekoloških grupa i investitora, Evropska unija (EU) nastavlja s kontroverznim predlogom da se određene investicije u nuklearnu energiju i prirodni gas označe kao održive, ukazuje Volstrit žurnal (The Wall Street Journal).
Predlog da se proširi ono što se može kvalifikovati kao održivi izvor energije razotkrio je, kako navodi američki list, duboke podele između evropskih zemalja koje se oslanjaju na različite tehnologije za energetsko snabdevanje i dolazi u trenutku kada raste cena električne energije.
Evropska komisija objavila je u sredu, 2. februara, revidiranu verziju predloga, koji uključuje izmene kriterijuma za označavanje nuklearne energije i gasa kao održivih izvora. Nuklearna energija i gas su samo dve komponente plana koji će uticati na niz industrija i koji ima za cilj da promeni način na koji kompanije i investicioni fondovi pristupaju održivim investicijama.
Predlog, koji je prvi put objavljen u novogodišnjoj noći, deo je “zelene taksonomije” EU, detaljne klasifikacije šta regulatori smatraju da bi trebalo da budu održive investicije. Cilj je da se više kapitala usmeri u projekte i aktivnosti čija je održivost potvrđena i da se izbegne “grinvošing” (greenwashing), praksa u kojoj se nešto proglašava ekološki prihvatljivim i održivim iako to nije.
Taksonomija EU ne utiče direktno na investicije u energiju, već samo kaže koje se mogu označiti kao “zelene”. Pojedinačne zemlje mogu i dalje same da odlučuju o izvorima energije koje koriste. Ipak, klimatski aktivisti i neki investitori kažu da bi označavanjem projekata nuklearne energije i prirodnog gasa kao ekološki prihvatljivih, oni mogli da odvuku sredstva iz manje štetnih ulaganja u održive obnovljive izvore energije.
Kritike za ‘grinvošing’
Nastojanje da se javni i privatni novac usmere ka nuklearnim elektranama i gasnim elektranama u Evropskoj uniji naišlo je na kritike da zapravo predstavlja “grinvošing”, ističe Njujork tajms (The New York Times).
Pristalice predloga kažu da nuklearna energija i gas treba da budu podržani kao “mostovi” dok obnovljive tehnologije poput sunca, vetra ili eventualno vodonika ne mogu da proizvedu dovoljno energije da zamene fosilna goriva.
Kritičari, međutim, tvrde da se njime promovišu izvori energije koji su štetni po životnu sredinu i da nova pravila podsećaju na “grinvošing”.
Evropska komisija navela je da je klasifikacija ključna za dostizanje pravno obavezujućeg cilja da EU bude klimatski neutralna do 2050. Evropska komesarka za finansijske usluge Meirid Mekginis (Mairead McGuinness) rekla je da je plan “važan korak u tranziciji ka klimatski neutralnoj ekonomiji” i povodom kritika rekla da je predlog “možda nesavršeno, ali da jeste pravo rešenje”.
Izneti plan završava mesece žestoke političke debate, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je cilj taksonomije bio da se napravi “zlatni standard” koji bi davao smernice privatnim i javnim investitorima, ali da je postao bitka za budući evropski energetski miks.
Predlog zakona objavljen 2. februara je, kako navodi list, pokušaj da se pronađe kompromis između zemalja koje podržavaju upotrebu nuklearne energije, na čelu s Francuskom, istočnoevropskih država zavisnih od gasa, i zemalja, uključujući Nemačku i Luksemburg, koje se protive širenju nuklearnih elektrana.
Pod uticajem pristalica nuklearne energije i gasa?
Predlog Evropske komisije našao se na udaru vlada pojedinih članica, aktivista za zaštitu životne sredine, ali i Evropske investicione banke, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Brisel je kritikovan da je podlegao uticaju članica koje zagovaraju upotrebu nuklearne energije i gasa da te dve tehnologije stavi pod zelenu oznaku u nacrtu zakona koji je objavljen u novogodišnjoj noći.
Konačna verzija predloga zakona zadržala je bez mnogo promena klasifikaciju nuklearne energije – koja proizvodi malo ugljen-dioksida, ali ima toksične nusproizvode. Nove nuklearne elektrane moći će da dobiju zelenu oznaku za dozvole izdate pre 2045. ako zemlje mogu da obezbede planove za bezbedno upravljanje otpadom i gašenje tih elektrana.
Prirodni gas će takođe dobiti zelenu oznaku ako se koristi za zamenu više zagađujućih izvora energije, kao što je ugalj, i ako direktne emisije iz njegove upotrebe padnu ispod 270 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu, ili u proseku manje od 550 kilograma godišnje u periodu preko 20 godina.
Tu odluku kritikovale su vlade Španije, Austrije, Danske, Holandije, Švedske i Luksemburga, koje su tražile limit od 100 grama, u skladu s naučnim savetima koje su eksperti dali Evropskoj komisiji. Zvaničnici EU rekli su za Fajnenšl tajms da su evropski komesari iz Portugala, Španije i Austrije glasali protiv pravila, što je retko neslaganje na sastancima Komisije koji se obično vode na osnovu konsenzusa.
Predsednik Evropske investicione banke Verner Hojer (Werner Hoyer) naznačio je prošle nedelje da ta banka neće koristiti zelenu oznaku za nuklearnu energiju i gas.
Borba se nastavlja
Odluka da se nuklearna energija i gas označe kao “zelene” još nije konačna, ukazuje BBC.
Austrijski kancelar Karl Nehamer (Nehammer) je na vest iz Brisela rekao da “nuklearna energija nije ni zelena ni održiva” i da će podržati svoju ministarku za životnu sredinu u pokretanju pravnog postupka pred Evropskim sudom pravde ako se nastavi s planom Komisije.
Luksemburg je saopštio da će se pridružiti pravnom postupku.
Pored pretnji tužbom iz Austrije i Luksemburga, plan treba da odobre i Evropski parlament i savet šefova država i vlade članica koji imaju četiri meseca da razmotre predlog i iznesu prigovore na njega.
Međutim, kako ukazuje britanski javni servis, biće relativno teško da se blokira predlog, pošto je potrebna ili većina članova Evropskog parlamenta ili najmanje 20 od 27 šefova država ili vlada na Evropskom savetu.