Foto: EPA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, u pokušaju da opravda svoj način vladavine unazad 12 godina, odnosno da umanji značaj studentskog bunta koji je u poslednja dva meseca praktično doveo do uvoda u paralizaciju države i sistema, da studenti koji danas protestuju – ne znaju kako se živelo pre 2012. godine.
Predsednik Srbije je to rekao kako bi naglasio da su političke partije koje su 2000. godine srušile ratnozločinački režim Slobodana Miloševića, kojem je i sam pripadao, loše upravljale državom sve do povratka na vlast radikala i socijalista.
Šta može da bude gore od ratova, stotina hiljada mrtvih, bombardovanja, teškog siromaštva, koje su prouzrokovali Slobodan Milošević i Vojislav Šešelj, njegovi politički oci, uzori, kojima je bio svih tih deset godina, na usluzi?
Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Srbije, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, kaže za Danas da je „dobro što se studenti ne sećaju i perioda od 1991. do 2000. godine, kada je Aleksandar Vučić bio deo radikalskog režima“.
– Ali, oni imaju internet i društvene mreže i znaju tačno šta se dešavalo ne samo pre 2012. nego i tokom devedesetih…, u vreme koje je bilo najgore vreme posle Drugog svetskog rata. Vučić je u vreme kada su ljudi ginuli i bili u apsolutnom siromaštvu, nosio gajbe piva Vojislavu Šešelju. Ili, poput, Ivice Dačića, kupovao burek… A, oni su posle petooktobarske revolucije, godinama posle, postali vlast – podseća Zoran Živković.
Od 2000. do 2012. godine, kaže, imali smo dva perioda, jedan do 2003. godine kada je vladu vodio ubijeni Zoran Đinđić, kada je Srbija vraćena na pravo mesto…, ali, napominje, posao nije bio završen…
– Drugi deo se odnosi na onaj period od 2004. godine kada su na vlast došli oni koji su zapravo omogućili da se radikali vrate na vlast – kaže Zoran Živković.
Prema rečima Bojana Pajtića, bivšeg predsednika vlade Vojvodine, „Vučićevo patetično prozivanje nekakvih bivših vlasti, posle 12 godina njegove strahovlade i pljačke je odraz panike i potpunog odustva svesti o stanju u državi“.
– Studenti se bore za vladavinu prava i pravnu državu u kojoj ljudi neće ginuti zbog naprednjačke korupcije i pljačke. To nema veze ni sa Tadićem, ni sa Titom, ni sa kraljem Aleksandrom, ni sa carem Dušanom. Studenti su zagledani u budućnost, ne u prošlost. Srbija je danas najkorumpiranija država u Evropi u kojoj je, pritom opasno živeti, a i progovoriti neku reč kritike. Tačno je da studenti ne znaju kakva je Srbija bila pre 2012, ali znaju odlično da ni po koju cenu neće odustati da ovakvu Srbiju promene – kaže Pajtić.
Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, ističe za Danas da studenti koji danas opravdano protestuju ne moraju i ne treba da znaju kako se živelo pre 2012.
– Ove mlade ljude zanima kako sada žive i u kakvoj će državi živeti u budućnosti. Aleksandra Vučića pozivam da skupi hrabrost i ode na neki od studentskih plenuma i objasni studentima kako se živelo pre 2012. Recimo 1995. kada su neki studenti iz Studentskog grada stradali u okviru realizacije Vučićeve politike ubijte jednog Srbina mi ćemo stotinu muslimana. Kako je na neke druge studente, Vučićev politički otac Vojislav Šešelj, vadio pištolj tokom studentskih protesta 1992. Kako su neki studenti indeks zamenili vojničkom knjižicom i poslati u ratove u kojima Srbija nije ni učestvovala i iz kojih se nikada nisu vratili – kaže naš sagovornik.
Možda Aleksandar Vučić želi studentima da kaže da je on lično jako dobro živeo kao student na poziciji Generlanog sekretara Srpske radikalne stranke, podseća.
– Ili kao ministar koji je 1999. menjao Visoke Dečane za stan od dva ara. Ili dok se kao student tokom devedesetih verao po sarajevskim brdima sa kišobranom kalibra 7,62 mm i nišanio u taj grad. Možda bi ovaj za studente nebitan lik bio još nebitniji kada bi današnje generacije visokoškolaca znale da su u vreme Vučićeve vlasti roditelji današnjih studenata čekali u redovima za šećer, zejtin, mleko, kafu. Da smo zahvaljujući Vučiću imali vize i sankcije. Da su neki studenti 1999. spremali ispite u skloništima dok su na ovu zemlju padale bombe. Da su majke i očevi nekih studenata postradali u zgradi RTS dok su tadašnji ministri svoje majke izveli iz tog objekta neposredno pre nego što su ga raznele NATO bombe – kaže Srđan Milivojević.
A možda bi ovom i za studente i za Srbiju nebitnom liku, dodaje, „bolje bilo da se izvini studentima za sve što im je uradio, da prihvati njihove zahteve bez odlaganja i odstupi sa vlasti kojom se očigledno predozirao“.
– Naposletku, kao neuspešni student više trenerske škole, uspeo je u nečemu što nije pošlo za rukom nikome pre njega. On sam, blokirao je ceo univerzitet i kao takav ušao je u istoriju. Sad mu preostaje još samo da uđe u Zabelu – zaključuje Srđan Milivojević.