Foto: Dejan Kožul
Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma akterka je filma “Glas žena” novinarke Ivane Gordić Perc koji ukazuje na to da je u slučaju vijetnamskih radnika, koji su radili na izgradnji kineske fabrike guma Linglong na ulazu u Zrenjanin, zapravo reč o trgovini ljudima. Prema izveštaju Stejt departmenta za 2021., Vlada Srbije nije u potpunosti istražila verodostojne navode da je oko 500 radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu
Piše: Dejan Kožul
okom nedavnog obilaska preduzetnica, prilikom dodele sredstava za žensko preduzetništvo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je ove godine podneto 100.000 zahteva za radne dozvole iz inostranstva. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, tokom prošle godine izdato je skoro 80.000 radnih viza. Rast interesa stranih radnika za Srbiju drastično je porastao 2024. godine jer su radnici koji su dolazili, a prema novim odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca, dobili mogućnost da u roku od 30 dana nađu novog poslodavca ako izgube posao. Ukoliko to žele, verovatno će ga i naći.
A onda dolazimo na teren primene zakona, a tu i “nestrani” radnici imaju problem, a gde neće imati oni koji dolaze na potpuno nepoznat teren, ne samo zakonski nego i kulturološki, ne poznaju jezik i nemaju dovoljno informacija. O njima ne znamo puno, a viđamo ih u sedištima gradskog prevoza, kako spremaju i dostavljaju hranu, ali najveći broj ih je na brojnim gradilištima po Srbiji, uključujući i ono najveće i za ovu vlast najvažnije – EXPO. Tu su, međutim, sakriveni od javnosti, baš kao što su bili i vijetnamski radnici koji su radili na izgradnji kineske fabrike guma Linglong na ulazu u Zrenjanin.
Katastrofalne uslove u kojima su radili između ostalih otkrila je Tara Rukeci Milivojević iz Zrenjaninskog socijalnog foruma, koja je jedna od akterki filma “Glas žena” zrenjaninske novinarke Ivane Gordić Perc koji ukazuje na to da je reč o trgovini ljudima, a ne o angažovanju strane radne snage.
Taj slučaj je naveden i u godišnjem izveštaju za 2021. Stejt departmenta o trgovini ljudima u svetu. U njemu se kaže da je 500 vijetnamskih radnika bilo prisiljeno da rade u fabrici kod Zrenjanina koja je u kineskom vlasništvu i da Vlada Srbije nije u potpunosti zaštitila žrtve ili istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prisilnom radu.
Tara Rukeci Milivojević smatra da je taj film, uz film Darka Špera “Pakao na zemlji banatskoj”, uticao da se donekle osveste problemi na koje strani radnici nailaze u Srbiji.
– Mislim da je to osvestilo i u dobrom i u lošem smeru jer sad imamo jako puno desnih varijacija na temu stranih radnika, što prorežimskih, kao što su ovi koji su nas napadali, do opskurnih teoretičara zavere koji veruju u neke zamene stanovništva, a ne znaju da su migracije sastavni deo života, da je istorija čovečanstva istorija migracija – kaže nam Rukeci Milivojević.
Baš oko godišnjice pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu i pogibije 16 ljudi profašistička organizacija Narodne patrole najavila je skup protiv stranih radnika, na što su odgovorili iz Zrenjaninskog socijalnog foruma organizovanjem kontraskupa o čemu smo pisali (https://www.portalnovosti.com/solidarnoscu-protiv-eksploatacije-radnika-bez-obzira-od-kuda-dolazili/).
– Uvek će govoriti da ne reagujemo na njihove provokacije, da im ne dajemo medijsku pažnju… Mi se od tog bežanja povlačimo u neki digitalni prostor gde ćemo eventualno dati neko saopštenje na sve teme koje desnica nameće i onda ćemo doći u situaciju da se probudimo i shvatimo da oni imaju svoje medije, a ovi koji postoje da im ni ne trebaju – napominje naša sagovornica.
Zanimljivo je da su neki studentski plenumi dali podršku Zrenjaninskom socijalnom forumu, a samim tim i stranim radnicima, zbog čega su ih, ne samo desničari, prozivali da su izdajnici. I zato ističe da je bilo dobro što se izašlo na ulicu i ukazalo na probleme i pretnje kojih je i sama primala na stotine nakon tog skupa, ali primećuje da to nije samo problem Srbije. Smatra da su protest u Splitu, kao i dešavanja u Crnoj Gori gde su na meti državljani Turske, kojima su demolirani lokali i automobili, uvezani.
– Taj pogrom koji se dešava, da su jurili ljude kao zečeve da ih linčuju, to će, ako budemo ćutali i sedeli u digitalnom prostoru i gledali da desničari ne dobiju medijsku pažnju, to je ono što će se desiti i ostalima – napominje Rukeci Milivojević.
Objašnjava i da je reč o istovetnim reakcijama vlasti, kako u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori ili BiH, gde na desničare reaguje vlast koja staje u zaštitu stranih radnika, jer sami profitiraju od toga, naglašava ona.
– Nema dileme da je desnica njihov igrač. Taj primer je fantastično oslikao kako se vlast postavlja tako da štiti strane radnike, ali u stvari ih izrabljuje – naglašava ona.
Iskustvo sa vijetnamskim radnicima, koji su napustili Srbiju, osim što je donekle probudilo javnost, značajno je bilo i zbog naučenih lekcija koje su kasnije upotrebljene u slučaju indijskih i egipatskih radnika. Naša sagovornica posebno ističe slučaj Indijaca koji su takođe radili na gradnji fabrike Linglong, kao i pruge Vrbas – Subotica.
– Razmišljala sam gde je sve bio propust, šta je moglo drugačije. U slučaju vijetnamskih radnika u Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima su nam rekli da su želeli da uzmu izjave, ali da žrtava više nije bilo. Njima je i bio cilj da da te žrtve ne budu tu – zaključuje ona.
Zato su gledali da u slučaju indijskih radnika isprave nedostatke, iako su i sa njima postojali problemi jer su neki od njih želeli da idu kući, umesto da ostanu i daju izjave tužiocu.
– Tad sam stvarno mislila da ću odustati videvši taj očaj i koliko su izmučeni – priznaje.
Ipak, odlučili su se da zajedno izguraju priču do kraja pa su ujedinjeni oko svojih zahteva izašli kao pobednici – novac im je isplaćen, a oni su dali izjave tužilaštvu kako bi, jednog dana, došli do konačnog zadovoljenja pravde.
Kao još jednu razliku naša sagovornica navodi činjenicu da je u slučaju rada sa vijetnamskim radnicima osećala strah od ljudi iz kompanije. U slučaju indijskih radnika je osećala ogroman bes, posebno nakon što su im iz policije rekli da su dobili naređenje da se povuku i ne čuvaju više te ljude.
– Mislim da će ta grupa Indijaca biti ključna i za to kako treba da se vodi neki slučaj – ističe ona.
Poseban izazov je bio rad sa egipatskim radnicima koji su prinuđeni da pred dolazak u Srbiju potpišu blanko ček koji poslodavci kasnije mogu iskoristiti da ih optuže za proneveru ako npr. napuste posao ili se pobune protiv uslova rada. Rukeci Milivojević pojašnjava da agencija preko koje su angažovani svojevoljno procenjuje koliko ih je radnik oštetio, zbog čega radnici ulaze u tzv. dužničko ropstvo. Kao zanimljivost navodi i činjenicu da te agencije tužbe protiv radnika prodaju trećim licima koja su najčešće druge veroispovesti, pa tako Kopta, hrišćanina tuže muslimani i obrnuto.
– Igraju na religijsku kartu i prave sukob – napominje ona.
Zbog svega toga oformili su grupu neformalnih radnika iz Egipta u Srbiji. Mnogi od njih više nisu u Srbiji, ali ih Srbija veže kao mesto gde su eksploatisani. Povezali su se sa ciljem da se obustave tužbe po osnovu potpisanih blanko čekova, zbog čega radnici rizikuju i zatvorske kazne. Neretko se dešava da se postigne nagodba sa radnicima pa se dug tako smanji, ali problem opet ostaje. Veliki broj radnika, kojima se oduzimaju i dokumenti, prinuđen je spas tražiti u ilegalnim prelascima granica, čime su u još većoj opasnosti.