Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
U tri Sigurne kuće u Republici Srpskoj aktivistkinje godišnje prime oko 3.000 do 4.000 poziva na SOS telefon za žene žrtve nasilja u porodici.
Piše: Milkica Milojević
Za mnoge žene je upravo poziv na broj 1264 prvi korak u borbi za izlazak iz paklenog kruga nasilja. Ali, telefon spasa nije zakonski regulisan i nema siguran izvor finansiranja.
Udruženje građana „Budućnost“ iz Modriče, koje je osnovalo prvu Sigurnu kuću u Republici Srpskoj, SOS telefonsku liniju je uspostavilo prije 15 godina. Ova zlata vrijedna usluga opstaje i danas, ali isključivo zahvaljujući entuzijazmu i povremenoj podršci donatora.
– Nemamo podršku niti pomoć entitetskih institucija, osim što Gender centar Republike Srpske plaća račun telekom operateru za SOS telefonsku liniju. Što se tiče stručne pomoći i podrške, dakle rada osoba koje dežuraju uz telefon, one najčešće rade volonterski – kaže osnivačica ovog udruženja Gordana Vidović.
Foto: Goran Šurlan / RAS Srbija
Slična je situacija i u Sigurnim kućama koje su osnovale Fondacija „Udružene žene“ Banjaluka i Fondacija „Lara“ Bijeljina.
UG „Budućnost“ i Fondacija „Infohouse“ iz Sarajeva su, uz finansijsku podršku Evropske unije, pokrenule inicijativu sa ciljem zakonskog regulisanja funkcionisanja SOS telefona u RS.
– U Republici Srpskoj je u pripremi novi Zakon o zaštiti od nasilja u porodici i to je prilika da se zakonski reguliše rad SOS telefona u ovom dijelu BiH – kaže Vidovićeva.
Ona smatra da SOS linije treba finansirati iz budžeta RS, ali da bi one bile uvrštene u budžet neophodno je da ova usluga bude definisana zakonom, kao jedan od alata borbe protiv nasilja u porodici i podrške žrtvama.
Foto: Mariana Regoje / RAS Srbija
Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
– Smatramo da i ubuduće taj posao treba da rade NVO, ali uz podršku institucija. Uostalom, institucije koriste naše podatke, mi redovno šaljemo izvještaje Ministarstvu porodice, omladine i sporta RS, samo što za taj posao nemamo nikakvu nadoknadu – kaže Vidovićeva.
BiH je još 2013. godine, među prvima u Evropi, ratifikovala Istanbulsku konvenciju i time preuzela brojne ozbiljne obaveze u borbi protiv nasilja nad ženama.
Konvencija Vijeća Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kako je zvanično ime Istanbulske konvencije, propisuje, između ostalog, i obavezu države da žrtvama nasilja pomogne pri oporavku i osigura im pravnu, psihološku i svaku drugu pomoć.
– SOS telefoni jedan su od najznačajnijih načina da žrtve dobiju pomoć i podršku, što je i suština Istanbulske konvencije s kojom se domaći zakoni, koji se bave zaštitom od nasilja nad ženama, moraju uskladiti – kaže Dženana Alađuz, direktorka Fondacije „Infohouse“.
Ona podsjeća da su ova fondacija i UG „Budućnost“ nedavno uputile inicijativu Ministarstvu porodice, omladine i sporta RS, s ciljem da se funkcionisanje SOS telefonske linije pravno reguliše i da se uredi njeno finansiranje.
Foto: Screenshot/Izborise.com
Ove NVO traže da se Zakonom o zaštiti od nasilja u porodici jasno propiše da žrtve nasilja imaju pravo na besplatnu savjetodavnu podršku pozivom na telefonsku liniju, koja mora biti svima dostupna 24 sata dnevno i sedam dana u nedjelji, kako je propisano Istanbulskom konvencijom.
Predlaže se i usvajanje pravilnika, kojim bi bilo uređeno funkcionisanje SOS telefonske linije, te dopunu Zakona o budžetu, kako bi se iz republičke kase finansirao njen rad.
– U ovom trenutku je zahtjevno utvrditi tačan iznos potrebnih sredstava, ali se može pretpostaviti da bi po organizaciji bilo neophodno osigurati da tri osobe budu edukovane za pružanje podrške putem SOS linije – navodi se u inicijativi.
Kako sada stvari stoje, u Republici Srpskoj SOS telefon jeste besplatan, ali nije dostupan 24 sata. Linije za pomoć žrtvama nasilja u porodici u funkciji su radnim danima od devet do 21 sat, te vikendom od 17 do 21.
Nasilnici, naravno, ne haju za radno vrijeme. Nasilje se dešava u svako doba dana i noći.
Istraživanja OEBS su pokazala da većina žena u Republici Srpskoj zna za ovu SOS liniju, a iskustva osoblja u Sigurnim kućama svjedoče da im se žrtve obraćaju s povjerenjem i nadom da će im pomoći.
Ta bi im pomoć i podrška, shodno međunarodnim obavezama koje je preuzela BiH, trebala biti zakonom zagarantovana.
Od života u nasilju do samostalnog biznisa
Fondacija „Infohouse“ i Udruženje građana „Budućnost“ provode projekat „Ekonomske i socijalne prilike ka nezavisnosti žena, žrtava nasilja“, koji finansira Evropske unija. Inicijativa za definisanje adekvatnog pravnog okvira za funkcionisanja SOS telefona u RS dio je tog projekta, koji traje od 2021. godine.
Uz zagovaračke akcije, kroz ovaj projekat organizovana je i obuka za više od 60 žena, žrtava nasilja u porodici, kako bi se osposobile za pokretanje samostalnog biznisa. One koje su imale najbolje biznis ideje dobile su grantove za započinjanje posla.
– Prvobitno smo planirali da grantove, u ukupnom iznosu od 45.000 evra, dobije 15 žena, ali u prvoj godini projekta smo uštedjeli nešto novca, pa je 18 žena iz cijele BiH dobilo priliku da započnu svoj biznis i tako se ekonomski osamostale – kaže Dženana Alađuz.
Preduzetnice, koje su preživjele nasilje u porodici, danas su, zahvaljujući obuci i grantovima, vlasnice autopraonica, modnih salona, radionica za proizvodnju kolača, a neke se bave poljoprivredom ili medicinskom njegom starih i bolesnih.