Foto: Pixabay
Poljska neprikosnoveni prvak u SLAPP tužbama
Više od 250 slučajeva SLAPP tužbi zabeleženo je u Evropi u proteklih godinu dana, podaci su iz baze SLAPP tužbi mreže organizacija udruženih u borbi protiv SLAPP tužbi u Evropi – CASE koalicije. Srbija je u društvu 35 evropskih država zauzela deseto mesto. Građanske inicijative, organizacija koja je kontakt tačka za prijavljivanje SLAPP-a u Srbiji, objavila je prethodne nedelje dopunjeni izveštaj te koalicije sa najnovijim pregledom mapiranih slučajeva SLAPP tužbi u Evropi, u kojoj se nalaze i pomenute brojke.
Između ostalog, u Izveštaju se navodi da je u Srbiji zabeleženo 28 SLAPP tužbi, što joj je obezbedilo četvrto mesto u regionu, budući da su ispred nje Hrvatska sa 54 slučaja, Bosna i Hercegovina sa 43, kao i Slovenija sa 42.
U Severnoj Makedoniji regostrovano je pet slučajeva, dok jedino u Crnoj Gori nema registrovanih ovakvih tužbi.
SLAPP (Strategic Lawsuits Against Public Participation), odnosno strateške tužbe protiv javnog istupanja, kako preciziraju u Građanskim inicijativama, označavaju tužbe koje su usmerene kao pritisak na medije i pojedince da bi ih odvratili od kritičkog istupanja.
Cilj tužioca nije da dobije obeštećenje i pravdu na sudu već da zaplaši tuženog, izloži ga trošku dok ne odustane od daljeg pisanja i izveštavanja.
CASE koalicija upozorava da su najčešće mete SLAPP tužbi novinari, medijske organizacije, urednici, aktivisti i NVO, a da ih najčešće pokreću oni na pozicijama moći, odnosno, kompanije i političari.
Dopunjeni Izveštaj pokazuje da je u proteklih godinu dana u Evropi podneto 250 novih SLAPP tužbi, kao i da je na vrhu ubedljiva Poljska sa 128 SLAPP tužbi, nakon čega slede Malta sa 88 i Francuska sa 76.
Ugrožavanje slobode govora i prava na informisanje
CASE koalicija je mreža organizacija koja od 2019. godine sarađuje sa Amsterdamskim pravnim klinikama sa ciljem da evidentira i analizira SLAPP slučajeve širom Evrope.
U martu 2022. godine, CASE je objavio rezultate istraživanja zasnovane na analizi više od 500 slučajeva SLAPP tužbi identifikovanih u 29 evropskih zemalja – to je prvo sveobuhvatno istraživanje te vrste, koje analizira obim i uticaj zloupotrebnih pravnih postupaka u Evropi.
„Kako SLAPP tužbe sve više uzimaju maha širom Evrope, vreme je da zloupotreba pravnih postupaka i pravne pretnje usmerene prema novinarima i aktivistima – koji otkrivaju i izveštavaju o zloupotrebama moći – budu prepoznate kao jedan od najozbiljnijih izazova za fundamentalno pravo na slobodu govora i pravo na informisanje“, stoji u saopštenju CASE koalicije.
„SLAPP tužbe zapravo predstavljaju zabrinjavajuću pretnju demokratiji širom Evrope, a CASE-ova baza podataka se povećala sa 570 slučajeva u 2022. godini na preko 820 slučajeva u 2023. godini“, upozoravaju.
Demokratsko nazadovanje
Istraživačica na Evropskom univerzitetskom institutu EUI (European University Institute) Paulina Milevska, iz Poljske, u razgovoru za Autonomiju ističe da su SLAPP tužbe u njenoj zemlji važan alat u borbi vladajuće partije protiv nezavisnih medija i aktivista, kao i svih koji iznose drugačije mišljenje i kritike na račun vlasti.
Inače, ona je nedavno istraživala i poredila situacije u Poljskoj, Mađarskoj i Sloveniji, jer su sve tri zemlje, iako članice Evropske unije, prošle kroz proces takozvanog „demokratskog nazadovanja“.
Milevska ističe da, prema podacima Freeedom House-a, Mađarska više nije prepoznata kao demokratska zemlja, dok je Poljska država sa polu-konsolidovanom demokratijom.
Kada je počela svoje istraživanje, napominje Milevska, Slovenija je bila pod vladom Janeza Janše i bilo je velikih strahovanja da će pratiti Poljsku i Mađarsku, jer su zabeleženi brojni različiti napadi vlade na nezavisnu štampu, među kojima i SLAPP tužbe.
Međutim, nastavlja, nakon demokratskih promena i odlaska Janše situacija je donekle poboljšana, dok u Poljskoj i Mađarskoj, prema njenoj oceni, i dalje postoje velike pretnje demokratiji. SLAPP tužbe su samo jedan od alata u borbi protiv demokratije.
Zbog toga se, ističe naša sagovornica, SLAPP postupci u Poljskoj i Mađarskoj ne mogu posmatrati samo kao pretnje moćnika u slučajevima kada im se nešto ne sviđa, već pre kao metod koji se koristi za uništavanje nezavisnih medija.
– U Mađarskoj su Fides i Viktor Orban uspeli da preuzmu veći deo nezavisnih medija, da li tako što su ih kupili ili uništavajući ih ekonomski, na primer oduzimajući im državni marketing i slično. To ne znači da u Mađarskoj nema SLAPP tužbi, ima ih, ali zbog toga što su se drugi alati pokazali kao uspešni i laki za korišćenje s ciljem uništenja nezavisnih medija, manje se koriste SLAPP tužbe – ukazuje naša sagovornica.
U Poljskoj se ovakav pristup nije pokazao previše uspešnim za Jaroslava Kačinjskog, dodaje, pa su više počeli da koriste SLAPP.
-U situaciji smo da najveći dnevni list „Gazeta Vibroča“ ima trenutno preko 90 SLAPP tužbi pokrenutih od strane Ministarstva pravde, lično Jaroslava Kačinjskog i funkcionera partije Pravo i Pravda (PiS) – ističe Paulina Milevska.
Izvor: the-case.eu
Većinu postupaka pokreću predstavnici vlasti
Poljska je bila na prvom mestu u Evropi po SLAPP tužbama u prošloj godini. Ko je najviše na meti?
Čini se da su najugroženiji novinari i medijske kuće. Ali, istovremeno tu je i veliki broj SLAPP postupaka protiv aktivista, jedan od najpoznatijih slučajeva bio je „Atlas Mržnje“ (Atlas nienawiści) mreže za podršku LGBTQ koja je bila izložena velikom broju SLAPP tužbi.
Takođe, žrtve u Poljskoj su i intelektualci. Imali smo veliki slučaj protiv profesora ustavnog prava sa Sidnejskog univerziteta profesora Vojceha Sadurskog (Wojciech Sadurski), kao i drugih profesora.
Kako se oni koji su optuženi nose s tim procesima?
Kada su u pitanju mediji, ako niste freelance novinari, postoje advokati u redakcijama koji su plaćeni da vas zastupaju u takvim procesima. Takođe, imamo organizacije poput Helsinškog odbora, čiji adovakti pomažu u ovakvim slučajevima.
Mnogo je komplikovanije kada si freelance novinar, ili aktivista iz malog grada i ne znaš gde i kako da tražiš pomoć.
Ali generalno, rekla bih da su novinari u Poljskoj ostali nezavisni, iako SLAPP tužbe donose taj efekt da poneko odluči čak i da promeni posao zbog pomenutih pritisaka (chillig effect).
Ima li društvo u Poljskoj uopšte predstavu o štetnosti SLAPP tužbi i kako se bori protiv toga?
Mislim da to veoma zavisi od pojedinaca jer je trenutno Poljska veoma polarizovana zemlja. Rekla bih da je otprilike 50:50 odnos onih koji glasaju za prodemokratske stranke i onih koji glasaju za stranke koje su otvoreno antidemokratske i koje imaju problematične programe.
U nezavisnoj štampi tema SLAPP tužbi je uveliko prisutna, a nivo znanja društva raste i moguće je imati debatu o pretnjama protiv novinara u smislu šire javnosti.
Kada su u pitanju ljudi koji prate medije zavisne od vlasti, verujem da oni ne misle da su ovakvi slučajevi pretnja novinarima. Verovatno misle da su u pitanju obični postupci u kojima se sudi novinarima koji napadaju vladajuću partiju, te su im zato potpuno prihvatljivi.
Kakva je sudska praksa, da li sudovi prepoznaju da je reč o SLAPP tužbama?
Sudije u Poljskoj su nezavisne, ali je pravosudni sistem zarobljen i nema garancija za nezavisnost. Međutim, kada gledamo presude, uglavnom su slučajeve dobijali tuženi, odnosno odbrana.
Ipak, tu je problem koliko ti procesi traju. Prođe nekoliko godina pre nego što vaš slučaj prođe kroz pravosudni sistem i vi pobedite, ali vam je to već oduzelo mnogo vremena i resursa, i prouzrokovalo mnogo stresa. Tako da, iako je na kraju presuda pozitivna, odnosno nakon što su novinari i aktivisti oslobođeni, još uvek im je to veliki teret.
A sudovi nisu skloni tome da rano odbacuju slučajeve.
Paulina Milewsca: Žrtve u Poljskoj su i intelektualci. Imali smo veliki slučaj protiv profesora ustavnog prava i drugih profesora./Foto: EUI
Ko pokreće više SLAPP postupaka u Poljskoj, vlada i političari ili biznismeni?
Iz slučajeva koje su prikupile organizacije za ljudska prava i nevladine organizacije vidi se da je većina SLAPP postupaka pokrenuta od strane vlade, ministara, članova vladajuće partije, državnih kompanija ili uopšte pojedinaca povezanih s vladajućom koalicijom.
Dakle, državni organi troše novac poreskih obveznika na tužbe za koje u startu znaju da će ih na kraju izgubiti?
– Da, jer žele da zagorčaju živote nezavisnim medijima ili aktivistima.
Menja li nešto činjenica da ste članica EU? Znači li nešto što su vam na raspolaganju dodatni mehanizmi poput Evropskog suda za ljudska prava?
Prema direktivi na kojoj EU radi, u budućnosti će možda sudovi odmah odbacivati SLAPP tužbe. Ali dok ta direktiva ne stupi na snagu, proći će bar još nekoliko godina.
Nije još ni doneta odluka da li će ona postojati. Još je u fazi rasprave između Evropskog parlamenta i Evropske komisije, te ne znamo kako će na kraju izgledati i koji će biti njeni dometi i pravne garancije.
Direktiva će se, verovatno, odnositi samo na takozvane prekogranične postupke. To znači da slučajevi koje pokreću poljski političari protiv poljskih novinara pred poljskim sudom neće biti pod uticajem direktive. Još uvek je to suvereno pitanje poljskog zakona ili zakona svake od članica EU.
Dakle, direktiva će, ako bude usvojena, zapravo biti samo priznanje da EU ima problem sa SLAPP tužbama i preporuka nacionalnim zakonodavstvima da obrate pažnju na takve postupke?
Dobro je što će, ukoliko ona bude usvojena, problem SLAPP tužbi ući u pravnu sferu, ona će biti znak za zemlje članice da postoji taj pravni fenomen i da s njim treba nešto raditi.
Iako će direktiva biti usmerena ka prekograničnim slučajevima i neće moći direktno da se primeni u nacionalnim postupcima, opet će sudije imati saznanje o tome da postoji jedna takva legislativa koja skreće pažnju na postojanje SLAPP i da bi trebalo da ih prepoznaju.
To se odnosi na članice EU, a za zemlje poput Srbije postojanje jedne takve evropske direktive zapravo neće značiti apsolutno ništa?
Da, tako je.
Evropska direktiva u povoju
Od aprila 2022. godine radi se na anti-SLAPP direktivi koja bi trebalo da na neki način osnaži pravosuđa država članica Evropske unije po pitanju zloupotrebe prava pokretanjem takvih tužbi.
Predlog Komisije od 27. aprila 2022. godine usledio je kao odgovor na zakonodavnu inicijativu Evropskog parlamenta.
Odbor za pravna pitanja (JURI) usvojio je u junu 2023. godine izveštaj o predlogu direktive o zaštiti novinara i branilaca ljudskih prava od zloupotrebnih građanskih postupaka. JURI je izneo i niz amandmana s ciljem da ojača predlog.
Glavne promene u predlogu Komisije koje su navedene u izveštaju JURI-a uključuju uvođenje klauzule o minimalnoj harmonizaciji, proširenje definicija zloupotrebnih sudskih postupaka i javnog učešća, i širi opseg za prekogranični element, koji je neophodan za pokretanje direktive, navodi se između ostalog u izveštaju o procesu usvajanja pomenute direktive.
„Osobe koje se bave javnim učešćem imale bi pravo na informacije, pravnu pomoć, finansijsku podršku i psihološku podršku. Nacionalni registri odluka suda protiv ’SLAPP’ postupaka biće uspostavljeni, zajedno sa registrom na nivou Unije koji vodi Komisija“, precizira se između ostalog.
Takođe, dodaje se da bi novim pravilima o sukobu zakona i nadležnosti trebalo utvrditi nadležne sudove i primenljivi zakon.
Države članice bile bi obavezne da uspostave „šaltere“ koji obuhvataju nacionalne mreže specijalizovanih advokata, pravnih stručnjaka i psihologa, s ciljem pružanja uputstava, informacija i zaštite, uključujući pravnu pomoć, finansijsku podršku i psihološku pomoć osobama koje su mete zloupotrebnih sudskih postupaka.
Autor: Dalibor Stupar, Autonomija