Ilustracija; Foto: Kamerades
„Postoji samo oko dva kvadratna metra prostora po osobi“, rekla je Hana Mahinska, koja je takođe obavestila poslanike u Evropskom parlamentu da su u centru uglavnom smeštene majke, deca i žrtve torture.
Početkom nedelje zamenica ombudsmana Poljske, Hana Mahinska (Hanna Machińska), govorila je o položaju izbeglica pred Odborom Evropskog parlamenta za građanske slobode. Izveštavanje Mahinske o uslovima u migrantskim centrima i ophođenju policije u graničnoj zoni sa Belorusijom daje sliku okrutog odnošenja države Poljske prema pritvorenim izbeglicama.
Najmanje 400 dece i 290 žena su zatvoreni u migrantske centre gde nemaju pristupa ni osnovnoj nezi, istakla je zamenica ombudsmana Poljske.
Mahinska je izvestila o pobuni koja je izbila prošlog decembra u zarobljeničkom logoru koji se nalazi unutar vojnog kampa za obuku u blizini grada Vendžin (Wędrzyn), oko 50 km od nemačke granice. U tom objektu je zatvoreno 600 tražilaca azila, i to bez minimalnog životnog prostora.
„Postoji samo oko dva kvadratna metra prostora po osobi“, rekla je Hana Mahinska, koja je takođe obavestila poslanike u Evropskom parlamentu da su u centru uglavnom smeštene majke, deca i žrtve torture.
Na granici Poljske i Belorusije situaciju izbeglica otežavaju surovo vreme, teško prohodna, šumovita oblast i okrutno postupanje beloruskih graničara. Okolnosti koje je otkrila zamenica ombudsmana govore da je među izbeglicama veliki broj porodica koje žele dospeti u Poljsku, prenosi portal Mérce.
Mahinska je ispričala da na poljskoj granici izbeglice uglavnom misle da mogu da podnesu zahtev za međunarodnu zaštitu. Međutim, novi poljski zakon omogućuje da im se to pravo uskrati.
Trenutno je, prema pisanju EUobserver, 1500 izbeglica u pritvoru u poljskim centrima za migrante. Izveštaj zamenice je značajan i zbog toga što su informacije o situaciji migranata u Poljskoj i u graničnoj zoni sa Belorusijom oskudne, budući da je novinarima i humanitarnim organizacijama uskraćeno pravo pristupa tim mestima.
Kako smo pisali ranije, nasilno hvatanje, prebijanje, prisilno zatvaranje i prepuštanje umiranju od hladnoće i gladi ljudi na spoljnoj granici Evropske unije – između Poljske, Belorusije, Litvanije i Letonije – aktuelna je situacija na terenu. Izbeglicama pomažu aktivisti i aktivističke grupe.
Ove grupe i pojedinci ponekada su, pored granične policije i izbeglica, jedini svedoci nasilja koje se svakodnevno odvija na graničnoj teritoriji. Njihovi pokušaji da pokažu solidarnost sa ljudima koji se kriju u šumama i močvarama, u uslovima ekstremno niskih temperatura, sastoji se od pružanja pravne pomoći da se zatraži azil u uslovima u kojima se to izbeglicama konstantno onemogućava i pomoći u osnovnim sredstvima za preživljavanje u drastičnim uslovima.
Podsećamo, na istočne granice Europske unije od prošlog avgusta pristiže neuobičajeno veliki broj izbeglica, pretežno onih sa Bliskog istoka. Izbeglice pokušavaju da se preko Belorusije domognu Zapadne Evrope. Situacija se pogoršala kada je na belorusko-poljsku granicu prispelo između 2.000 i 4.000 izbeglica u uočljivoj pratnji pripadnika beloruskih snaga bezbednosti. Sa poljske strane granice dočekani su izrazito neprijateljski. Procenjuje se da je najmanje 15.000 poljskih vojnika otpremljeno kako bi se sprečio prelazak migranata na teritoriju EU. Vlasti Poljske, Litvanije i Letonije su potpuno militarizovale svoja pogranična područja i proglasile vanredno stanje. Pristup području je, uz to, zabranjen novinarima i humanitarnim organizacijama koje bi želele da pomognu migrantima. Na beloruskoj strani snage bezbednosti sprečavaju povratak migranata u prestonicu, Minsk.