Otkad je Ilon Mask kupio Tviter za 44 milijarde dolara mnogi strahuju za opstanak ove platforme. Najbogatiji čovek na svetu otpustio je više od polovine zaposlenih. Uvođenjem novih funkcija kao što je „tviter plavo“ doveo je do poplave lažnih „verifikovanih“ naloga, a onda je vratio naloge korisnicima koji su s razlogom bili banovani.
Ovaj slučaj se odvija na neobično haotičan način, ali Tviter nije jedini tehnološki gigant koji pokazuje znake komercijalnog i organizacionog opadanja. Tokom nekoliko poslednjih meseci, Meta Platforms, Inc. – kompanija u čijem su vlasništvu Fejsbuk, Instagram i Vocap – otpustila je 11.000 radnika i izgubila preko 70% ukupne tržišne vrednosti. Čak i Amazon i Gugl, nekadašnji stubovi platformske ekonomije, beleže značajan broj otkaza i rezanje troškova.
Do nedavno hvaljeni tokovi prihoda kao što su kripto valute, blokčejn, veb 3, virtualna realnost (VR), proširena realnost (AR) i kvantno računarstvo – su kolabirali ili imaju ozbiljne probleme da dokažu svoju vrednost potencijalnim kupcima. Nove tehnologije, avangarda globalne ekonomije u poslednjih 20 godina, zapadaju u sve veće probleme. Šta se dešava?
Jedan od mogućih odgovora je povezan sa gomilanjem moći i lošim upravljanjem u sferi novih tehnologija, pri čemu se Fejsbuk i Tviter posebno izdvajaju kao igračke u rukama svojih oligarhijskih vlasnika.
Uz obespravljene korisnike sve ovo je tipično za sistem koji teoretičarka Mekenzi Vork opisuje kao digitalni neofeudalizam. Ali ima tu još nečeg.
Najznačajniji događaj u svetu tehnologije u poslednje dve godine bio je kolaps modela sticanja profita koji je Šošana Zubof nazvala „kapitalizam nadzora“. Sistem je efikasno osmislio Gugl početkom 2000-ih i on je doneo ogroman profit platformama koje upravljaju velikim brojem korisnika koji generišu podatke i posete, a još više onima koje su efikasno organizovale tržište ciljanog oglašavanja.
Kada je globalna ekonomija ušla u period stagnacije i inflacije, budžeti za oglašavanje su smanjeni i poraslo je nepoverenje prema navodnoj efikasnosti ciljanih reklama. 2020-21. nove tehnologije su doživela vrhunac dominacije, sa prihodima i tržišnim vrednostima naduvanim od profita ostvarenih tokom zatvaranja zbog pandemije, ali je 2022. došlo do velikog pada njihovog uticaja.
Razlog tome je politički sve kontroverznija priroda samih platformi. Idealni cilj svake platforme je da bude neprimetna pozadina – nevidljivo, neutralno tlo na kojem se odvijaju drugi procesi. Barem od 2016. taj ideal se sve manje primenjuje u praksi.
Ispostavilo se da su platforme poput Tvitera vrlo motivisani akteri, koji poseduju ogromnu ekonomsku, političku i uređivačku moć. Evropski i američki zakonodavci su im zapretili visokim kaznama i regulacijom, uključujući razbijanje monopolskih pozicija kompanija kao što su Meta i Amazon.
Naš svet zavisi od ovih sistema kao digitalne infrastrukture. Prepustiti ih na milost i nemilost ekstravagantnim vlasnicima i tržišnoj dinamici dugoročno je neodrživo.
Mada ideja „nacionalizovanog Fejsbuka“ deluje smešno već postoje razrađene opcije za buduće vlasništvo i kontrolu globalne digitalne infrastrukture. Tehnologije kao što su tzv. decentralizovane autonomne organizacije nude potencijalne modele za platforme u vlasništvu i pod kontrolom korisnika i radnika.
Bližimo se kraju dugog perioda globalne neoliberalne hegemonije – dominacije određenog skupa ideja o tome kako treba upravljati svetom. Ovaj projekat je uspostavljen početkom 1980-ih, dostigao je prevlast 1990-ih da bi sredinom 2000-ih pretrpeo tri ključna udarca.
Prvi je bila finansijska kriza 2007-08. i posledična kriza fiskalnog duga. Drugi je usledio 2016. sa brexitom i pobedom Donalda Trampa i njegove populističke, antiglobalističke agende. Došlo je i do jačanja levice sa obe strane Atlantika.
2022. smo doživeli relativno opadanje uticaja novih tehnologija. Finansijski i tehnološki sektor su delovi kapitalističke klase koji su najviše profitirali od neoliberalizma i prigrabili ogromno bogatstvo i moć uz velikodušnu podršku države. Pred nama je kraj tog sistema.
Opstaće struktura izgrađena u poslednjih 40 godina, kao i moć tehnoloških i finansijskih mreža bez obzira na opadanje moći njihovih vlasnika. Ali sposobnost neoliberalne političke klase i finansijskih i tehnoloških elita da oblikuju društvene konsenzuse i javno mnjenje fatalno je erodirala.
Pozicija izvanredne moći tehno-finansijske elite uvek je zavisila od njene sposobnosti da ubedi dovoljan deo globalnog stanovništva da su im interesi zajednički. Sada smo ušli u period ogromnih promena, međusobno povezanih kriza koje prete dominaciji neoliberalizma.
Od klimatske krize do stagflacije, od kolapsa geopolitičkog američko-centričnog poretka do opadanja autoriteta političke klase – svaka od ovih kriza doprinosi poništavanju osnovnih mehanizama koji su održavali globalnu hegemoniju u poslednje četiri decenije. Političari više nisu u stanju da zauzdaju rast cena nekretnina za srednju klasu, a tehno elite se sve više ispostavljaju kao skup infantilnih osoba rešenih da upropaste digitalnu infrastrukturu i demokratske norme našeg sveta.
Budućnost koja se ukazuje iz ovih previranja, političko i ekonomsko rešenje s nekim oblikom relativne stabilnosti koja obezbeđuje interese barem nekih ključnih društvenih grupa, izgleda se kreće u dva glavna pravca. Jedan je zeleni neo-socijalizam, kolektivno nastojanje da se odgovori na ogromne društvene i ekološke izazove koji nam predstoje. Drugi je sumorni fašistički populizam, možda povezan sa revanšističkim povratkom neoliberalizma.
Kakva nas budućnost zapravo čeka zavisiće od političkih dešavanja u narednoj deceniji. Nove tehnologije još uvek rukovode strateškim industrijama globalne informacione infrastrukture i o njenom razvoju treba da brinu svi koji žele bolju budućnost našoj planeti. Platforme poput Tvitera previše su važne da bi bile prepuštene milijarderima – zato što pre treba da započnemo raspravu o tome kako da ih stavimo pod svoju kontrolu.
Autori: Jeremy Gilbert i Alex Williams, Open Democracy
Prevod: Milica Jovanović/ Peščanik.net