Suđenje za seriju ubistava Roma u Budimpešti, avgust 2013.
Trinaest godina nakon serije rasističkih ubistava Roma u Mađarskoj objavljena je šokantna i bizarna ispovest glavnog počinioca. Ali, za taj slučaj interesovanje javnosti je malo i nije jasno da li će biti novog procesa.
Ubijali su iz zasede. Kukavički, hladnokrvno i okrutno. Palili su kuće svojih žrtava i pucali u njih dok su bežale pred plamenom. Ili su ih ubijali u snu. Sveukupno je ubijeno šest ljudi, među njima i jedno dete. Povređeno je 55 drugih, uglavnom teško. Iz jednog razloga: bili su Romi.
Serija ubistava iz 2008. i 2009. najteži je rasistički zločin u novijoj mađarskoj istoriji. Radi se o nizu desničarskih terorističkih napada – slično seriji ubistava tzv. „Nacionalsocijalističkog podzemlja“ (NSU) u Nemačkoj. Ubistva Roma počinjena su na kraju mandata socijalističko-liberalne vlade, u vreme kada je Mađarska potonula u korupciju i politička previranja. Nekoliko meseci kasnije, na vlast je s dvotrećinskom većinom došao Viktor Orban.
Ruševina kuće u selu Tatarsentđerđ južno od Budimpešte gde su ubijeni Robert Čorbu i njegov četvoroipogodišnji sin, nakon čega je kuća zapaljena
Serija ubistava Roma u Mađarskoj do danas nije rasvetljena do kraja. Trojica počinilaca su doduše 2014. osuđena na doživotni zatvor, a saučesnik je dobio 13 godina robije. Međutim, uprkos uverljivim dokazima, uključujući i opsežne DNK-dokaze s mesta zločina, ubice su do sada odlučno poricale krivicu. Jedan od njih, Arpad Kiš, koji se smatra glavnim počiniocem i vođom grupe, u nekoliko navrata javno je govorio negirajući da je ubica.
Slučajni ubica?
Sada, 13 godina kasnije, iz vedra neba dolazi njegovo priznanje. I to u intervjuu budimpeštanskom dnevniku „Mađar nemžet“, nezvaničnom glasilu premijera Viktora Orbana i njegove vlade. Ta ispovest je šokantna. Kiš u intervjuu doslovno kaže: „Zločini su se dogodili, mi smo ih počinili.“ Opisuje ih kao „greške“, ali ne pokazuje nimalo žaljenja ili stvarnog kajanja, a novinar ne postavlja dublja pitanja koja bi mogla da unesu malo više jasnoće. Kiš takođe činjenicu da je grupa tokom procesa negirala svoje postupke opisuje kao „grešku“.
Iako je na suđenju definisan kao glavni počinilac, organizator i „mozak“ odreda ubica, Kiš negira svoju vodeću ulogu. Hteo je, kaže, samo da podrži mlađeg brata i ne svojom krivicom uvučen je u ubistva. Bizaran vrhunac intervjua je njegova izjava da su poslednja dva ubistva, u aprilu i avgustu 2009, mogla da budu sprečena da su „istražne vlasti bolje radile“.
Nepoznati pomagači
I nije samo zbog tih izjava Kišov intervju senzacionalan. On prvi put javno potvrđuje ono što su mnogi koji prate događaje već dugo smatrali za vrlo verovatno: da su tokom serije ubistava postojale pristalice i saučesnici koji su novcem, oružjem i logističkim dojavama pomagali u napadima. Kiš u intervjuu pominje dve osobe koje su navodno pomagale: lokalnog političara iz desničarske ekstremističke stranke Jobik i jednog zaposlenog u prodavnici oružja za kojeg kaže da je preko rođaka imao pristup poverljivim informacijama iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kiš ne iznosi imena, niti druge detalje, ali tvrdi da je istražiteljima još 2020. dao opsežne detalje o dvojici saučesnika. Međutim, istrage o tome bile su neuspešne. „Mi smo odgovarali pred sudom, ali njih dvojica su pobegli“, kaže Kiš u intervjuu. „Mislim da je to uznemirujuće.“
Nema reakcije na intervju
Kiš kaže da se nada reviziji kazne. On je, kao i njegova dva saučesnika, osuđen na „doslovni doživotni zatvor“, što u Mađarskoj znači izlazak iz zatvora najranije nakon 40, a ne nakon 25 godina, kako je to uobičajeno. U oktobru 2021. Evropski sud za ljudska prava tu praksu je proglasio nezakonitom. Ako Mađarska implementira tu presudu Evropskog suda, Kiš bi mogao da bude pušten na slobodu 2034.
Iako se kod serija ubistava Roma radi o rasističkom i desničarskom zločinu bez presedana, reakcija na Kišov intervju u Mađarskoj do sada je praktično ravna nuli. Samo retki mediji preneli su kratke sažetke, ali ni političari iz Orbanove vlade i njegove stranke Fides, kao ni iz opozicije, nisu komentarisali ta saznanja.
„Nijedna politička strana u Mađarskoj nema interesa za potpunom istragom i procesuiranjem serije ubistava Roma. Ovde vlada opšti konsenzus“, kaže reditelj i novinar Andraš B. Vagvolji za DW. On je jedan od najboljih poznavalaca tog slučaja, prisustvovao je većini ročišta u višegodišnjem procesu protiv počinilaca, a 2016. je objavio i knjigu o seriji ubistava Roma. Dugo je u kontaktu i sa samim Arpadom Kišom, s njim je obavio nekoliko do sada neobjavljenih intervjua, a radi i na dokumentarnom filmu o tom slučaju.
Eržebet Čorba, majka ubijenog Roberta Čorbe i Robijeva baka, ispred njene kuće u Tatarsentđerđu
Vagvolji smatra da bi temeljna istraga mogla da rasvetli saučesništvo službenika bezbednosnih agencija i tajnih službi. Isto tako, kaže, pokazuje se i nedostatak svesti o „anticiganizmu“. „Političari su mi rekli da bi slučaj konačno trebalo da bude zaboravljen“, rekao je Vagvolji za DW.
Saučesnik na slobodi
Slično kao Vagvolji razmišlja i liberalni bivši političar Jožef Guljaš, koji zajedno s prijateljima i poznanicima još uvek podržava preživele iz serije ubistava. „Nažalost, gotovo da nema interesovanja za taj slučaj, žrtve su gotovo zaboravljene“, rekao je za DW. Kao poslanik 2009. i 2010. Guljaš je bio član parlamentarnog Odbora za nacionalnu bezbednost koji je u to vreme istraživao slučaj. „Prema javnim izjavama Arpada Kiša, sada bi najvažnije bilo da se pokrenu nove istrage i da tajne službe objave svoje podatke o slučaju“, kaže Guljaš.
Ostaj otvoreno da li će se to dogoditi. Mađarska policija i Nacionalni istražni ured (NNI) do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na pitanje DW da li planiraju nove istrage, a nisu odgovorili ni na pitanje da li su obustavljene istrage protiv potencijalnih saučesnika, kako to tvrdi Kiš.
Koja je uloga bivšeg premijera?
Ono što je posebno eksplozivno jesu indicije o mogućem saučesništvu mađarskih tajnih službi: između ostalog, Ištvan Čontoš, koji je osuđen kao pomagač i bio vozač počinlaca u zadnja dva ubistva, bio je doušnik tadašnje vojne tajne službe KBH. Rečeno je da je otkrio svoje saučesništvo svom oficiru za kontakt, ali ta informacija navodno nije prosleđena. Čontoš je krajem avgusta 2022, nakon 13 godina, pušten iz zatvora. Do sada se nije javno oglašavao.
Neobjašnjena uloga: bivši socijalistički premijer Mađarske Ferenc Đurčanj
Međutim, pitanja zašto je Arpad Kiš sada dobio ovako veliki prostor u nezvaničnom državnom glasilu moglo bi da ima političku pozadinu. Kiš u intervjuu optužuje bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Đurčanjija da je indirektno bio upoznat sa slučajem i da je imao koristi od serije ubistava Roma. Đurčanji je i danas politički aktivan – i više puta je bio meta napada Orbanove stranke Fides. Sam bivši premijer nikada nije uverljivo objasnio svoju ulogu u tom slučaju. Upite DW da se izjasni, bivši premijer do sada je ignorisao.
Autor Keno Fersek – DW