Foto: Reuters/Suprotstavljene strane: Aktivisti za pravo na abortus i aktivisti protiv abortusa na protestima u Vašingtonu
Godinu dana nakon što je američki Vrhovni sud 1973. godine odlučio da ustavom zaštiti pravo žene da prekine trudnoću, isto pravo našlo se u ustavu tadašnje Jugoslavije.
Gotovo pola veka kasnije, Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država (SAD) poništio je presudu kojom je u čitavoj državi legalizovan abortus pa je pojedinačnim državama pružena mogućnost da same odlučuju da li će ograničiti prekid trudnoće ili ne.
Trinaest država već ima zakone koji će lančano zabraniti abortus u roku od 30 dana od ove presude.
Iako se sve to dešava preko okeana, pravnica Sofija Mandić smatra da ti događaji imaju veći uticaj.
„Zabrinutost je opravdana jer se radi o velikoj sili, koja na neki način nameće šta je prihvatljivo u javnom prostoru, a šta ne.
„Ako je nešto ovako moguće u jednoj takvoj državi, logično je što se postavlja pitanje šta mogu da očekuju države gde su stanovnici pasivni i gde se jednim dekretom zakon može poništiti”, kaže Mandić za BBC na srpskom.
Statistika pokazuje i da je čak 70 odsto žena koje su se obratile lekaru imalo između 25 i 34 godine, dok je mlađih od 20 godina bilo 3,2 odsto.
Abortus se može uraditi u svim državnim ginekološko-akušerskim klinikama u Srbiji, ali i u privatnim klinikama.
Uput za ovu proceduru nije potreban.
Srbija: Šta kaže zakon o abortusu
Abortus je prekid trudnoće odstranjenjem embriona ili fetusa iz materice pre sposobnosti ljudskog ploda za život i on se radi na zahtev pacijentkinje.
Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, žene starije od 16 godina mogu da zahtevaju prekid trudnoće u prvih deset nedelja, dok u kasnijem periodu o tome odlučuje konzilijum lekara i etički odbor.
Mandić ukazuje da se potencijalni problem nazire u Ustavu iz 2006.
„On nije precizan, jer se propisuje da o rađanju odlučuje svako, dakle, ne stoji žena, nego svako, a u ustavnoj terminologiji svako znači bukvalno svako.
„Sadašnji Zakon termin svako tumači u pravcu da svako znači žena, ali mi ne znamo kako će to biti u budućnosti”, pojašnjava ova aktivistkinja organizacije Ženska platforma za razvoj Srbije.
Dodaje da treba biti spreman ukoliko dođe do pokušaja da se ta formulacija tumači na drugačiji način.
Promene, prema rečima Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, neće biti.
„Nikada ne bih podržao tako nešto, zato što smatram da je abortus pravo žena.
„Da li mi se sviđa ili ne to je nešto drugo. Imamo pravila i zakone koji su jasni. Mi imamo zakone i nismo planirali da ih menjamo po bilo kom pitanju”, poručio je Vučić.
U Srbiji su dostupne dve vrste abortusa – nehirurški i hirurški.
Nehirurški abortus se obavlja uzimanjem dva leka, a na ovaj način može da se uradi do sedme nedelje trudnoće u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front”.
Ovakav pobačaj manje je rizičan od hirurškog jer pacijentkinje ne dobijaju anesteziju i nema hirurškog zahvata, ali nije bezbolan.
Da bi se pilula koristila, bolnica mora da dobije dozvolu Ministarstva zdravlja.
Hirurški abortus se radi pod totalnom ili lokalnom anestezijom.
Abortus u Jugoslaviji
Legalizacija abortusa u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) započeta je 1950-tih, a zvanično je završena upisivanjem prava na pobačaj u najviši zakonodavni akt 1974. godine.
Jugoslavija je u to vreme bila jedna od tri zemlje na svetu koje su uvrstile pravo na prekid trudnoće u federalni Ustav, što se potom našlo i u ustavu svih republika koje su činile SFRJ (Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija i Slovenija).
„Najzad je zagarantovano do tada ograničeno pravo žene da bude svoga tela gospodar. Komisije su ukinute. Jugoslavija se nalazi na vrhu zemalja sa visokom stopom abortusa. Godišnje se u Jugoslaviji obavi 300.000 pobačaja, šestina tih slučajeva bila je u Beogradu”, glasila je tada vest.
Ova medicinska intervencija bila je jedina intervencija koja se u SFRJ tada naplaćivala, a i danas se naplaćuje, ukoliko ne postoji medicinski razlog da se izvrši.
U državnim zdravstvenim ustanovama, cena hirurškog abortusa je oko 5.000 dinara, dok je na privatnim klinikama tri puta više.
Foto: Getty Images
Abortus na Balkanu danas
Iako je u svim bivšim jugoslovenskim republikama prekid trudnoće legalan, postoje izvesne razlike.
Pravu buru u Hrvatskoj ove godine izazvao je slučaj Mirelu Čavajdu, trudnicu kojoj abortus prvobitno nije odobren i pored utvrđenih anomalija ploda.
Više o Čavajdinoj priči pronađite u ovom tekstu.
U nekoliko hrvatskih gradova održani su skupovi podrške Čavajdi i pravu žena na abortus.
Sredinom maja, hiljade ljudi protestovalo je u Zagrebu na skupu protiv prava na abortus, koji je u ovoj pretežno katoličkoj evropskoj zemlji legalan i dozvoljen i posle desete nedelje, ukoliko postoje ozbiljni zdravstveni rizici za majku ili fetus.
Prema dostupnim podacima, u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici, od 2015. do 2019. urađeno je oko 3.600 abortusa.
Protest 12. maja u Rijeci
U istom periodu, u Bosni i Hercegovini registrovano je gotovo tri puta više prekida trudnoće.
U Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine, donet je 2008. Zakon o uslovima i procedurama prekida trudnoće, dok se u drugom entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine i dalje primenjuje Zakon o uslovima i postupku za prekid trudnoće, nasleđen još iz vremena SFRJ.
I jedan i drugi zakon ženi ostavljaju pravo da sama odluči o trudnoći i legalnim smatraju prekid trudnoće do desete nedelje, ali ne definišu na isti način starosnu granicu žene.
Broj prekinutih trudnoća u Crnoj Gori tokom ove četiri godine je nešto manji od hiljadu – 860, ali ova država ima drugi problem.
Nalazi se u samom vrhu svetske lestvice neravnoteže broja rođenih devojčica i dečaka i, iako je abortus dozvoljen do desete nedelje trudnoće, prekid trudnoće zbog odabira pola je zabranjen.
Severna Makedonija je pre tri godine usvojila novi zakon o abortusu kojim se u potpunosti poštuje pravo žena i izbor za prekid trudnoće.
Prethodnim zakonom, donetim 2013. žene su morale pismeno da zahtevaju abortus posle savetovanja sa lekarom tokom kojeg se trudnici pokazuju fotografija fetusa i ultrazvuk kucanja srca.
Piše: Dejana Vukadinović, BBC na srpskom