Najstariji milenijalci ove godine pune 40 godina. Tipičan današnji četrdesetogodišnjak ima znatno manju zaradu, a daleko veće troškove i dugove nego njegovi roditelji, kasnije se skućio i dobio decu.
S druge strane, to je jedinstvena generacija koja zna i za bolja vremena i za neizvesnost koju donosi neprekidna ekonomska kriza. Ona se izdvaja od svih ostalih po tome što je i “analogna” i “digitalna”. Zato po svom načinu razmišljanja i vrednostima predstavlja most između prethodnih i novih generacija, piše sajt “Biznis i finansije”.
Pripadnici ove generacije “milenijalaca” sada su stari između 25 i 40 godina, a najmlađi najstarije već zovu “gerijatrija”. Iako se milenijalci u medijima i dalje najčešće prikazuju kao mladi ljudi koji su opsednuti “selfijima”, troše previše novca na tost sa avokadom i ostale pomodnosti, ta slika je daleko od stvarnosti, ističu analitičari Istraživačkog centra Pju.
Pre svega, kao i svi drugi, i milenijalci stare, a oni što ulaze u četrdesete već su u dobu kada se očekuje da su porodični ljudi sa stabilnim poslovima i prihodima. Da li je to zaista tako u slučaju današnjeg tipičnog četrdesetogodišnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je život obeležila posustala ekonomija?
Manja zarada a veći troškovi
Kada je 2007. godine izbila finansijska kriza u SAD koja je ubrzo zapalila ceo svet, današnji četrdesetogodišnjak je imao 26 godina. To je starosno doba u kome je malo ko počeo da obezbeđuje značajne prihode, i kada svaka generacija tek krči svoj put ka zaposedanju pozicija u poslovnom svetu.
Umesto proboja, današnji četrdesetogodišnjaci su već na samom početku svoje karijere bili “zakucani” svetskom krizom i postali njene najveće žrtve. Ušli su na sumorno tržište rada koje se dugo oporavljalo, plate su stagnirale, a posledice prethodne krize osećale su se i kada je svet zakoračio u novu, izazvanu korona virusom.
Tipični četrdesetogodišnji milenijalac u SAD zarađuje oko 73.000 dolara godišnje. Generacija bejbi bumera je sa 40 godina u proseku zarađivala 112.000 dolara, a generacija X oko 94.000 dolara godišnje. Uporedo sa padom zarada, rasli su svi životni troškovi, od zdravstvene zaštite do stanovanja.
Dvostruko veće školarine
Primera radi, školarine su se više nego udvostručile od osamdesetih godina prošlog veka, a dug po osnovu studentskih kredita dostigao je nacionalni rekord od 1,5 hiljada milijardi dolara 2019. godine. Mnogi milenijalci preuzeli su dobar deo ovog dužničkog tereta.
Tipični četrdesetogodišnji milenijalac upisao je fakultet 1999. godine, a diplomirao 2003. godine. Zvanična statistika pokazuje da je 73 odsto studenata koji su diplomirali te godine imalo studentski kredit. Te godine prosečan dug po diplomiranom studentu bio je 16.070 dolara, što bi danas iznosilo 22.170 dolara.
Ali ta suma je opet manja u poređenju sa dugom po istom osnovu koji sada ima najmlađi milenijalac, koji ove godine puni 25 godina. Kada je diplomirao, njegov dug za studentski kredit je iznosio oko 29.500 dolara.
Najviše kredita za stanovanje
Stoga od ukupnih 128.000 dolara dugovanja koje ima današnji četrdesetogodišnjak, dobar deo potiče od stambenih kredita. Podaci pokazuju da 62 odsto najstarijih milenijalaca poseduje sopstvenu kuću, što je ipak znatno manji procenat u poređenju s prethodnim generacijama. Sa 40 godina kuću je posedovalo 66 odsto bejbi bumera i 68 odsto pripadnika generacije X.
Kao jedna od posledica ekonomske krize koja je zadesila milenijalce, u javnosti se često zaključuje da su oni “odložili” sve obaveze koje su karakteristične za odrastanje, poput zasnivanja braka i roditeljstva. Gotovo svaki dan u javnosti se upozorava da žene danas rađaju kasnije nego ikada pre. Podaci delimično demantuju takvu sliku, budući da 66% milenijalaca starih 40 godina ima decu, ali najveći broj njih su postali roditelji znatno kasnije u odnosu na prethodne generacije.
Generacija bez generacije
Ipak, ono što najviše izdvaja današnjeg četrdesetogodišnjaka ne samo od drugih, već i od njegove generacije je osećaj da on nema generaciju sa kojom bi se u potpunosti poistovetio. On pamti bolja ekonomska vremena i način na koji su živeli njegovi roditelji i istovremeno deli neizvesnost i probleme mlađih, koji odrastaju u vremenu “iz jedne krize u drugu”.
Generacija koja danas ima 40 godina je i “analogna” i “digitalna”, za razliku od mlađih zna da se služi tradicionalnim sredstvima u poslovanju i svakodnevnom životu, a nasuprot svojim roditeljima veoma brzo se prilagođava digitalnim novotarijama i još uvek je zanima budućnost, navodi sajt “Biznis i finansije”.
Stoga neki sociolozi najstarije milenijalce svrstavaju u posebnu, mikrogeneraciju, koja se izdvaja po tome što po svom načinu razmišljanja i vrednostima predstavlja most između prethodnih i novih generacija.
To je generacija koja najbolje može da premosti ogroman generacijski jaz između onih koji su se družili u životu a ne na društvenim mrežama, i onih koji ne mogu da razumeju kako je svet uopšte mogao da postoji bez društvenih mreža.